"Jedinci"

  • Začetnik teme Začetnik teme DUH
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
DUH

DUH

Iskusan
Banovan
Poruka
5.887
Ja sam "jedinica".
Najkraće: uvek sam se osećala kao višak, kao "treći točak".
Pričam o roditeljima.
Zar se "jedinci" obično ne osjećaju suprotno ovome?
Najkraće rečeno.
Ako treba, proširiću.

Da dodam da ljudi tokom života koje sam upoznala, na poslu npr, su svi imali reakcije "Ti jedinica???"
I tako...jel' ima još "jedinaca" i kako se osecate u vezi odnosa sa roditeljima?
Ja, kao što rekoh, kao neki višak. Oni su oduvek imali "neki svoj svet", I dan danas ga imaju, mene su uvek "držali po strani", prvo kad sam bila mala "zato što si dete i ne možeš da razumes", I tako su me zapravo od malih nogu navikli da sam iz svega "isključena".
To ide tako daleko da ja npr saznam da su kupili auto 2 meseca pošto su ga kupili.
A o nekoj podršci u životu da ne govorim.
Za moj fakultet se nije imalo, džeparac tokom školovanja mi je bio koliko trećina pljeskavice, ali hajde to i da shvatim, stvarno je bilo gadno vreme, na stranu pare, nego se nikad nisu zalagali za mene.
Ono, ne interesuje ih.
 
M4j4:
Ja sam "jedinica".
Najkraće: uvek sam se osećala kao višak, kao "treći točak".
Pričam o roditeljima.
Zar se "jedinci" obično ne osjećaju suprotno ovome?
Najkraće rečeno.
Ako treba, proširiću.

Da dodam da ljudi tokom života koje sam upoznala, na poslu npr, su svi imali reakcije "Ti jedinica???"
I tako...jel' ima još "jedinaca" i kako se osecate u vezi odnosa sa roditeljima?
Ja, kao što rekoh, kao neki višak. Oni su oduvek imali "neki svoj svet", I dan danas ga imaju, mene su uvek "držali po strani", prvo kad sam bila mala "zato što si dete i ne možeš da razumes", I tako su me zapravo od malih nogu navikli da sam iz svega "isključena".
To ide tako daleko da ja npr saznam da su kupili auto 2 meseca pošto su ga kupili.
A o nekoj podršci u životu da ne govorim.
Za moj fakultet se nije imalo, džeparac tokom školovanja mi je bio koliko trećina pljeskavice, ali hajde to i da shvatim, stvarno je bilo gadno vreme, na stranu pare, nego se nikad nisu zalagali za mene.
Ono, ne interesuje ih.
Kliknite za proširenje...
🙁
Auuu... mene i burazera su moji onda mnogo razmazili!
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
Mislim da to uopšte nema veze sa brojem dece. Znam da se dešava i deci broj dva ili više... Bitno je kad napokon odrasteš, da shvatiš da nije tvoja krivica što je sve bilo tako, jer ti si bila samo dete, krivica i odgovrnost je na roditeljima. Onda oprostiš, nađeš sebi mesto pod suncem koje je čekalo samo na tebe i živiš. Ali jako je bitno da oprostiš, zbog sebe, ne zbog njih.

Sorry ako sam promašila temu. :rumenko:
 
Cine mi se bojazljivim ljudima, trajno uljuljkanim u zdravo za gotovo komunjarski sistem, nespremni za kolaps istoga,niti ih je iko o tome obavestio.
U duhu tog sistema zdravo za gotovo, najpre su se pobrinuli da ti obezbede stakleno zvono, a `sistem ce se dalje pobrinuti za tebe`. Ti si pak htela
da razbijes to zvono jer si htela uzbudjenje od zivota i u zivotu, s pravom. Ipak, razbijanje je deficitarno u pogledu kulture i svega, i poradja agresivan
manir, koji se mozda moze izleciti i pretvoriti u nesto suprotno kroz umetnost, ali to vazi za ljude tome vicne,nadarene, zivotom nadahnute,inspirisane.
Ako ne spada u tu grupu, osoba naginje ka asocijalnom i autodestruktivnom ponasanju. Pocinje da trazi zivot tamo gde ga najmanje ima.
Za tebe je kljucno da dobijes osecaj socijalnosti, da osetis nisi sama cak i kad to mislis.:) To je prav i verodostojan osecaj, kog treba pratiti kao stazu.
Misli i afektacija se onda okrecu dozivljaju pripadnosti kolektivu i otvorenosti za svakoga, pa i za roditelje. Ljudi se plase promena, ali one, ako se desavaju,
krecu iznutra i tiho, a inace mogu i naglo i odmah, ne moraju postepeno.;):) Nekad strah od toga kako ce drugi reagovati na promenu (sebe) koci takodje...
Kao zreloj i odrasloj osobi, preporucio bih ti da usvojis taj osecaj i da im (roditeljima) dozirano manifestujes svoju promenu kao naglu,definitivnu i dobru. Svaki roditelj voli svoje dete, oni ce to prihvatiti i usvojiti.Ako su ranije reagovali ruzno i u neverici, svakako ce sa novom vrstom privrzenosti koja ce se otvoriti izmedju vas reagovati na pozitivan stav i promenu u tvom zivotu, kom ces konacno izaci u susret na sopstveni,autenticni nacin..
 
  • Zapanjen
Reactions: DUH
Little Redhead:
Mislim da to uopšte nema veze sa brojem dece. Znam da se dešava i deci broj dva ili više... Bitno je kad napokon odrasteš, da shvatiš da nije tvoja krivica što je sve bilo tako, jer ti si bila samo dete, krivica i odgovrnost je na roditeljima. Onda oprostiš, nađeš sebi mesto pod suncem koje je čekalo samo na tebe i živiš. Ali jako je bitno da oprostiš, zbog sebe, ne zbog njih.

Sorry ako sam promašila temu. :rumenko:
Kliknite za proširenje...
Čuj "promašila temu", pa baš suprotno i savet mi dade :)
Drago mi je što sam ovo pročitala ako ništa drugo ono kao potvrdu da sam oprostila prvo sebi što ništa u životu nisam postigla (kud ćeš sam, još gore samA), drugo, oprostila sam njima i to bukvalno kao što si rekla, više zbog sebe.
 
  • Voli
Reactions: Red
Black_star:
Cine mi se bojazljivim ljudima, trajno uljuljkanim u zdravo za gotovo komunjarski sistem, nespremni za kolaps istoga,niti ih je iko o tome obavestio.
U duhu tog sistema zdravo za gotovo, najpre su se pobrinuli da ti obezbede stakleno zvono, a `sistem ce se dalje pobrinuti za tebe`. Ti si pak htela
da razbijes to zvono jer si htela uzbudjenje od zivota i u zivotu, s pravom. Ipak, razbijanje je deficitarno u pogledu kulture i svega, i poradja agresivan
manir, koji se mozda moze izleciti i pretvoriti u nesto suprotno kroz umetnost, ali to vazi za ljude tome vicne,nadarene, zivotom nadahnute,inspirisane.
Ako ne spada u tu grupu, osoba naginje ka asocijalnom i autodestruktivnom ponasanju. Pocinje da trazi zivot tamo gde ga najmanje ima.
Za tebe je kljucno da dobijes osecaj socijalnosti, da osetis nisi sama cak i kad to mislis.:) To je prav i verodostojan osecaj, kog treba pratiti kao stazu.
Misli i afektacija se onda okrecu dozivljaju pripadnosti kolektivu i otvorenosti za svakoga, pa i za roditelje. Ljudi se plase promena, ali one, ako se desavaju,
krecu iznutra i tiho, a inace mogu i naglo i odmah, ne moraju postepeno.;):) Nekad strah od toga kako ce drugi reagovati na promenu (sebe) koci takodje...
Kao zreloj i odrasloj osobi, preporucio bih ti da usvojis taj osecaj i da im (roditeljima) dozirano manifestujes svoju promenu kao naglu,definitivnu i dobru. Svaki roditelj voli svoje dete, oni ce to prihvatiti i usvojiti.Ako su ranije reagovali ruzno i u neverici, svakako ce sa novom vrstom privrzenosti koja ce se otvoriti izmedju vas reagovati na pozitivan stav i promenu u tvom zivotu, kom ces konacno izaci u susret na sopstveni,autenticni nacin..
Kliknite za proširenje...
Jesi li ti psiholog, psihijatar ili tako nešto?
Ne samo da se uklapam teoretski, već i bukvalno:
1.stakleno zvono, tačno
I sve u vezi toga dalje što si opisao i napisao
2. Umetnost- crtala sam kao luda...uglavnom portrete i dobro mi je išlo, međutim negde posle Gimnazije sam u selu na livadi zapalila preko 400 radova (radila sam skice olovkom i ugljenom)
3. "...autodestruktivno ponašanje": Postala narkomanka.
Ali ova rečenica...moraću da je zapišem: "Počinje da traži život tamo gde ga najmanje ima".
4. Sazrela, prestala se drogiram, počela da se zaebavam i ne shvatam tako tragično život.
Uostalom maltene "Bilo pa prošlo".
E sad, imam 44 godine i bukvalno sam se živa sahranila, samu sebe, otuđila sam se od ljudi i...
Nisam nikad sve to što si rekao povezala na taj način. I uglavnom ne podnosim stereotipe i "kalupe", I oduvek sam se odupirala, a sad ispade da spadam baš baš u "kalup", od "staklenog zvona" pa sve ostalo.
Ima tu još mnogo, rat, pokušaji silovanja, podstanar, svašta....ali neki drugi put.
 
E sta sad a kad se ima brat ili sestra onda njih vise vole,gore su mi teorije o odrastanju s jednim roditeljem,nemojte bre da kukate na druge za svoje tripove,ako niste imali muda da se izborite sa svojim demonima ne krivite druge
 
P.S. ne znam kako da "dobijem osećaj socijalnosti"
Ne znam ni kako da roditeljima pokažem "Novu sebe", već sam pokušala to, jesam se, zapravo, mnogo promenila (pozitivno), kao što rekoh, uglavnom se zezam i ne shvatam život više ni tragično ni preozbiljno ali oni su isti- vide oni promenu, ali kako rekoh- ne zanima ih.
Ili ne znaju da pokažu.
 
Manastirka:
🙁
Auuu... mene i burazera su moji onda mnogo razmazili!
Kliknite za proširenje...
Nisu, razmažen bi trebalo da bude suprotno od "strog".
Moji nisu bili strogi.
Ma, mene je vojska dovela u red, majke mi, tačno mi je falila čvrsta ruka i disciplina, ima nečega u tome.
Da ne pominjem osećaj pripadnosti. Često su me pitali kako mogu da živim u sobi sa 18 kreveta na sprat, sad iz ove perspektive ne bih mogla, nema teorije, ali TAD- tačno to mi je trebalo.
 
M4j4:
Nisu, razmažen bi trebalo da bude suprotno od "strog".
Moji nisu bili strogi.
Ma, mene je vojska dovela u red, majke mi, tačno mi je falila čvrsta ruka i disciplina, ima nečega u tome.
Da ne pominjem osećaj pripadnosti. Često su me pitali kako mogu da živim u sobi sa 18 kreveta na sprat, sad iz ove perspektive ne bih mogla, nema teorije, ali TAD- tačno to mi je trebalo.
Kliknite za proširenje...
Bila si u vojsci? :zeek:
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
Jugoslav Cvarak:
Eto u kakvom nakaradnom svijetu zivimo.
Dok zene sluze vojsku, ja sam sluzio civilno.
Sve je danas naopako, a ja sam dio toga.
Kliknite za proširenje...
Pa I ne bih se slozila.
Prvo, nije "danas", ja sam 1989. završila Osnovnu školu. E, vidiš, baš se zalomi na mojoj generaciji da država odluči da u Srednju Vojnu Gimnaziju više NE prima žensku decu.
Tad mi se prvi put srušio svet.
Morala sam "zaobilazno", 1996 kraj i početak 1997 ponegde i poluzvanicno su počeli da primaju i žene pod ugovor.
I tu sam bila 2 godine (samo, duga priča zašto).
Pre toga sam bila dobrovoljac na frontu, 7 meseci, skoro 8.

I sad nisam vojni penzioner, imam samo sjećanje na šta preživeh i ne čujem na desno uho po posljednjem merenju valjda 60%, možda i više.
A nosim onaj slusni aparat i baš me nervira, čujem ali to nije ono što bi trebalo da bude.

Sad pređosmo na sluh jbte. Lol.
A ja mislila da mi Dzordz minira temu, miniram je sama sebi 🤣
(Slučajan izbor reči "miniranje"... na temu rata.
Ra- ta- ta- ta) što volim što sam ovako looda...
 
@Jugoslav Cvarak
Ne bi verovao gde sam sve stizala, stoputa sam rekla da sam "proživela nečijih 5 života"
Tako to valjda ide, siromašni samo trče...na sve strane! (Bogati žive "polako", kako da objasnim...)

Evo na primer, 2002.ja bez para, I odem u Novi Sad da konkurišem za mesto "točioca".
Posao sam dobila ali sam 3 puta pre definitivne odluke morala da ustajem u 5 ujutru i da stopiram jer nijedan autobus nije kretao tako rano a ja sam morala na tvrđavi da budem do 8 maksimalno.
I posle u povratku još "svratim do Beograda" da vidim društvo.
Samo sam negde trčala. Nemam dovoljno vremena, MORAM da stignem tamo i tamo, kako kog znam i umem.
Bogatiji ne moraju...oni to polako, spreme se, imaju auto i opušteno. I novac, naravno.
Ja sam trčala sprint na pauzi za ručak samo da bi jela, a gde je ostalo?
Vala, ponosna sam na sebe! Onaj moj ludacki tempo retko ko je mogao da "isprati".

Mada da razjasnim, novac je ono zbog čega sam trčala na sve strane. Zaradim dovoljno na Exitu da bih se preselila u Beograd. I da imam početne pare za kiriju i do prve plate, e pa platim kiriju i opet trči Lola, trči, nađi što pre posao, mesec dana ima do plate....
 
M4j4:
Pa I ne bih se slozila.
Prvo, nije "danas", ja sam 1989. završila Osnovnu školu. E, vidiš, baš se zalomi na mojoj generaciji da država odluči da u Srednju Vojnu Gimnaziju više NE prima žensku decu.
Tad mi se prvi put srušio svet.
Morala sam "zaobilazno", 1996 kraj i početak 1997 ponegde i poluzvanicno su počeli da primaju i žene pod ugovor.
I tu sam bila 2 godine (samo, duga priča zašto).
Pre toga sam bila dobrovoljac na frontu, 7 meseci, skoro 8.

I sad nisam vojni penzioner, imam samo sjećanje na šta preživeh i ne čujem na desno uho po posljednjem merenju valjda 60%, možda i više.
A nosim onaj slusni aparat i baš me nervira, čujem ali to nije ono što bi trebalo da bude.

Sad pređosmo na sluh jbte. Lol.
A ja mislila da mi Dzordz minira temu, miniram je sama sebi 🤣
(Slučajan izbor reči "miniranje"... na temu rata.
Ra- ta- ta- ta) što volim što sam ovako looda...
Kliknite za proširenje...
Ma ne miniram, samo ne treba previse pridavati sebi znacaj a ti brate ceo roman ispisa o sebi na forumu lol,ja bih najradije da nemam pristup ovome ,sve vise idem ka samo sijalici i tranzistoru u kuci
 
  • Haha
Reactions: DUH
Manastirka:
Da...možda je ipak bolje da ne prepričava ceo svoj život ovde!Ok je nešto kad se nadovežeš na temu, ali lični život mislim da NE!
Kliknite za proširenje...
E, imala sam I I bukvalno celu knjigu, negde 160 strana (o sebi 😂) koju sam objavljivala u "u nsstavcima".
Bila je "okačena" na mom forumu, ne znam tacno koje godine je taj forum bukvalno odjednom nestao, postojala je mogucnost da svako napravi svoj forum I to besplatno.
To je bilo zapravo vrlo lako, "na gotovo";
Nalazio se na www.myfreeforum.org
Ne postoji vise odavno
Moj se zvao "Ulični psi" www.ulicnipsi.myfreeforum.org To mu je bila "adresa"
Znaci samo ubacis Svoj naslov, izaberes dizajn, kazem ti, sve "na gotovo", ne treba biti programmer.

Nije bio toliko obiman, bilo je podforuma o knjizevnosti, sportu, kulturi, filozofiji, psihologiji...
Politike I religije nije bilo.
ELEM, moj profesor nekadasnji iz sociologije koji je objavio nekoliko knjiga, ponudio se da objavi I moju.
Da ne verujete ja negde izgubila CD a forum mi "nestao".
Imam dara za pisanje ali eto. Nestade knjiga od 160 strana.

@tabAdmine, da li ti je poznato da je nekad postojao "spejs" myfreeforum? Moj se odrzao nekih 4, 5 godina.
 
verovatno te nisu hteli, a ja ne kontam sto ti pokusavas i dan danas da ih impresioniras i dobijes neki odgovor od njih. vis da su kreteni, kad je neko kreten odhebes.
ja sam sa kevine strane jedinice i odgajana sam tako, sa tjaletove imam polubrata i polusestru, ali nit ih znam, niti me zanimaju. tako da jesam jedinica. samo sto sam ja zivela sa kevom, a ne sa oba roditelja. moj otac je kreten, pokusala da uspostavim neki kontakt sa njim kad sam bila klinka, u tinejdz godinama, skontala s kojom budalom imam posla i cao zdravo.
pustis tako te svoje i kad ostare i onemocaju zadas smrtonosni udarac, msm, ne bukvalno :lol: ali ih ostavis da crkavaju sami, sto i jesu zasluzili, a ne sa dti u svojih 44 godine da i dalje pokusavas da dopres do njih. jedino ako sta god imaju za nasledstvo da ti ostave :mrgreen:, samo to treba da te zanima, stan i slicno, a oni ko ih yebe.
 
  • Tužan
Reactions: DUH
prosto sma u soku da si bila u vojsci, mene puskom ne bi naterali da ratujem, jer nijedan od tih ratova nije bio moj. moji ratovi su samo oni licni. boli me q da ratujem za propalu drzavu...nek crkne i drzava, naci cu sebi drugu. :lol:

inace da, sto sam starija postajem sve sebicnija.
ali, to nije odlika samo jedinaca, gadni postanu i oni sa 5 brace i sestara koji nose nasledjene cipele i odecu i jedu suvi hlen tri dana. tek oni sto postanu sebicni i gledaju samo svoje interese..
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
BojaMagije:
mene puskom ne bi naterali da ratujem, jer nijedan od tih ratova nije bio moj. moji ratovi su samo oni licni. boli me q da ratujem za propalu drzavu...nek crkne i drzava, naci cu sebi drugu.
Kliknite za proširenje...
Oduvek sam sanjala da živim u SADu.
Na front sam bukvalno pobegla iz čistog kukavičluka da ću ostati sa ženama pa mogu završiti u logoru silovana i mučena svakodnevno, pa ja rek'o- preventivno. Ne boj se, nije se ni meni ratovalo, niti sam vala neki rodoljub.

Moj deda od majke otac, zarobljen na početku Drugog Sv. Rata i bio 4 ili čak 5 godina u logoru u Nemačkoj....puk'o k'o lajsna, Bog da mu dušu prosti.
Užas.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top