Zivim u senci senke, tvoje senke.
I znam da znas.
Jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem,
ne razumem.
Ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim.
To nije osmeh, to je grc,
ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani-za tebe,
za mene skice
druge duge ulice.
Srce skitnice,
zgazeno nehotice,
ja znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima.
Nestajes i prica odavno nije fer
-lepotica i zver.
Suvise razno
sve je prazno.
Prazno je zarazno,
neprolazno.
vracam se njima.
Zar mislis
da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime,
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje.
Znam da znas
al' ne vidis i ne cujes,
i ne znas koje male stvari se broje.
I dok porazi se roje
plasim se da priznam da postojis,
rane gnoje,
i da mi falis.
Fale mi dodiri,
fale mi reci,
fali mi osmeh,
fali mi lice
fale mi lazi,
fale sitnice.
Dosta krivice.
Ptice selice nestaju,ja ostajem
i svi ti pogledi me plase.
Prokleti srecni, zagrljeni ljudi
-sve te uloge su bile nase,
samo moje i tvoje,
a gde smo sad?
Gledaj u mene-nema mene,
samo sene uspomene,
samo tragovi.
Koliko dobijes-toliko das.
Ti nisi smela.
Znam da znas...znam da znas.
Jedan zivot-gde prestajem ja,
gde pocinjes ti.
Jedna ljubav-gde stali smo mi
gde sad su drugi.
I, reci ,sta je to ponos,
sta je to sram?
Ne zelim da znam.
I kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam.
Sve suze sveta sprala je kisa.
Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao,
niti da si dno dotakao.
A,nagao kakav jesam,
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama,
ali ni svi peroni sveta
ni malo me nisu promenili.
I dalje isti blejer iz bloka,
uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka.
Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara,
plavetnilo neba misli skrece,
a onda padne noc, prokleto dugi sati.
Sakatim srcem shvatim
-sitnice, ponos, inati
nece mi dati
da pratim trag,
a znam-sve je nista.
Slomicu kazaljke,
vreme ce stati,
kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim.
Trazim te,
sanjam te pijanim ocima
U nocima,
u tudjim licima,
u stanovnicima
nekih drugih svetova.
Gde je nas?
Micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast.
Cutim jer znam da znas,
uvek si znala i uvek znas,
ti, jedina moja
koja odavno nisi jedina.
Svaka sekunda kao godina,
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam
da budem nasmejan pred svima
iako te,kad sam solo,
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja jos bili tim.
Oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim.
A i sta ce ti to od mene?
Sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi.
Tu gde si,sta god da se desi,ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis,
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis.
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti
da shvati mene,
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih prati.
I,ko zna,
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti,
gde stali smo mi
gde sada su drugi,
ali sresces samo stranca,
slucajnog prolaznika,i pogled leden,
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe!
MARCHELO
I znam da znas.
Jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem,
ne razumem.
Ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim.
To nije osmeh, to je grc,
ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani-za tebe,
za mene skice
druge duge ulice.
Srce skitnice,
zgazeno nehotice,
ja znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima.
Nestajes i prica odavno nije fer
-lepotica i zver.
Suvise razno
sve je prazno.
Prazno je zarazno,
neprolazno.
vracam se njima.
Zar mislis
da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime,
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje.
Znam da znas
al' ne vidis i ne cujes,
i ne znas koje male stvari se broje.
I dok porazi se roje
plasim se da priznam da postojis,
rane gnoje,
i da mi falis.
Fale mi dodiri,
fale mi reci,
fali mi osmeh,
fali mi lice
fale mi lazi,
fale sitnice.
Dosta krivice.
Ptice selice nestaju,ja ostajem
i svi ti pogledi me plase.
Prokleti srecni, zagrljeni ljudi
-sve te uloge su bile nase,
samo moje i tvoje,
a gde smo sad?
Gledaj u mene-nema mene,
samo sene uspomene,
samo tragovi.
Koliko dobijes-toliko das.
Ti nisi smela.
Znam da znas...znam da znas.
Jedan zivot-gde prestajem ja,
gde pocinjes ti.
Jedna ljubav-gde stali smo mi
gde sad su drugi.
I, reci ,sta je to ponos,
sta je to sram?
Ne zelim da znam.
I kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam.
Sve suze sveta sprala je kisa.
Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao,
niti da si dno dotakao.
A,nagao kakav jesam,
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama,
ali ni svi peroni sveta
ni malo me nisu promenili.
I dalje isti blejer iz bloka,
uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka.
Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara,
plavetnilo neba misli skrece,
a onda padne noc, prokleto dugi sati.
Sakatim srcem shvatim
-sitnice, ponos, inati
nece mi dati
da pratim trag,
a znam-sve je nista.
Slomicu kazaljke,
vreme ce stati,
kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim.
Trazim te,
sanjam te pijanim ocima
U nocima,
u tudjim licima,
u stanovnicima
nekih drugih svetova.
Gde je nas?
Micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast.
Cutim jer znam da znas,
uvek si znala i uvek znas,
ti, jedina moja
koja odavno nisi jedina.
Svaka sekunda kao godina,
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam
da budem nasmejan pred svima
iako te,kad sam solo,
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja jos bili tim.
Oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim.
A i sta ce ti to od mene?
Sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi.
Tu gde si,sta god da se desi,ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis,
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis.
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti
da shvati mene,
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih prati.
I,ko zna,
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti,
gde stali smo mi
gde sada su drugi,
ali sresces samo stranca,
slucajnog prolaznika,i pogled leden,
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe!
MARCHELO
divno 