Razbila se kisa napolju. Izgledalo je kao da vise nista nije ostalo suvo i prljavo u ulici, posle zastrasujuceg pljuska. U jednom trenutku mi se ucinilo da me neko gleda kroz prozore i kisu, al vec sledeceg, kad sam okrenula glavu u tom pravcu, ukapirala sam da nije trebalo to da radim, jer sam ostala praznih ociju, kao Orfej... Mesto sa kog me je zuljao neciji pogled bilo je vec popunjeno nekim uzurbanim ljudima, ciji pogled nisam htela. Ne znam iz kog dela svesti je isplivalo, bas tada, secanje na tvoju zelju da me gledas, dok te nisam svesna. Mislim da sam htela da te, nekako, osetim blizu sebe, pa je ta zelja, neispunjena, lutajuci po meni, natrcala na ovaj ormar sa starim i prasnjavim uspomenama. Dopalo joj se da pretura po zaturenim obecanjima i snovima, pa je nasla bas tu tvoju recenicu da okrece i zagleda, ne bi li nesto zanimljivo ispalo iz nje...sela je, ko dete u sred gomile igracaka, fokusirano samo na ovu jednu, najneverovatniju, a kad je videla da od nje nema odgovora, bacila je i trazila drugu, zivlju...Onda je nasla jednu vecernju voznju motorom, prvog toplog dana u godini, posle duge zime, i muckala je kao kesu sa vodom i zlatnom ribicom u njoj, ocekujuci ludu reakciju izunutra, al se opet nije desilo nista zanimljivo. Ta se voznja samo razlila po jednoj sumi i nekim polupraznim, beogradskim ulicama, jos praznijim posle naseg leta po njima, isto kao po mojoj dusi, i ostavila topao, sjajan trag. Ugledavsi, na jednoj visokoj polici, davnu scenu u polumracnom kupatilu, spustilo je kesu sa ribicom, i propelo se na prste da dohvati sledeci odeljak ovog zivota. Tisina koja je dopirala iz tog kupatila i para sto se dizala sa vode iz kade, otvarale su pogled na nekog ko me strpljivo ceka i gleda dok se skidam i uranjam u nju i njega.Tren po tren, kap po kap, pretapala se i ta uspomena u sledecu, menjajuci, usput, svoj oblik za neki novi, nemirniji..
Stala je kisa, zadrzala sam dah i zatvorila oci da odgledam pomno odlazak deteta..sve ga redje vidjam, pa je red da ga ispratim sa svom paznjom koju mu dugujem. Znam da se uvek pojavi u ovakvo neko doba i da odlazi tek kad mi napravi totalni haos u glavi, a potom, primiri ritam srca.
Otvorim oci, udahnem duboko, i vidim da se vec prikrao kraj dana...setim se one scene iz filma, kad se devojcica budi, posle ujeda, i ugleda ozivljene kamene kipove i mracne senke u basti, usavsi u drugaciji svet, sa novim zivotom. Kopola? Ne secam se vise..
Svet, zaista, nije nista drugo do ogledalo nasih misli i osecanja, a mozda i zelja...
Stala je kisa, zadrzala sam dah i zatvorila oci da odgledam pomno odlazak deteta..sve ga redje vidjam, pa je red da ga ispratim sa svom paznjom koju mu dugujem. Znam da se uvek pojavi u ovakvo neko doba i da odlazi tek kad mi napravi totalni haos u glavi, a potom, primiri ritam srca.
Otvorim oci, udahnem duboko, i vidim da se vec prikrao kraj dana...setim se one scene iz filma, kad se devojcica budi, posle ujeda, i ugleda ozivljene kamene kipove i mracne senke u basti, usavsi u drugaciji svet, sa novim zivotom. Kopola? Ne secam se vise..
Svet, zaista, nije nista drugo do ogledalo nasih misli i osecanja, a mozda i zelja...
