Jedan osvrt na Tolkinovo delo (i svrhu književnosti?)

[Borac za prava zivotinja]

Pročitah i prekrstih se, ne zato što sam ljubitelj Tolkina, već zbog nekoliko izjava koje su toliko sporne ... da su - khm, khm ...

....toliko jeftinog pastoralizma i pretencioznog eskapizma nikad nije zadesilo siroto drveće pretvoreno u koricu i papir

Međutim, najveći problem sa Hobitom i Gospodarom je u njegovom vrištećem eskapizmu. Tolkina zapravo ne zanimaju toliko istraživanja, otkrića i putovanja, koliko čisti beg od stvarnosti. Zato je on varijacija na temu sapunice. Želimo da zaboravimo na Drugi svetski rat, kada je Gospodar i pisan? Ili na haos na Bliskom istoku ili na istoku Ukrajine danas? Na ekonomske nedaće i bedu svakodnevnog života?

Jer, dobra književnost je ona koja nas uranja u stvarnost.

I umesto maštarija o davnim, boljim svetovima, stvarati te svetove ovde i sada. Živeti epski, ne i fantazirati.

http://www.vice.com/rs/read/epski-eskapizam-ili-zato-ne-podnosim-tolkina

Zanimaju me vaša mišljenja. Moje kasnije.

 

[quentin]

Dobra književnost svakako mora da bude u nekoj vezi sa stvarnošću i ne smije da se svodi na puki eskapizam. Ne mislim tu na neku društvenu angažovanost ili dokumentarnost, dobra književnost treba da nam kaže nešto što ima veze sa normalnim ljudskim iskustvom.

Vrlo malo sam čitao Tolkina. Ponegdje sam neki odlomak pročitao i to je sve. Mislim da on moćnom imaginacijom, sposobnošću da kreira nove mitologije, jezike i svjetove, maskira ono što njegova književnost zapravo jeste: trivijalna priča o sukobu dobra i zla smještena vrlo daleko od istinskog ljudskog iskustva. A, da se ne lažemo, i to malo što sam pročitao bila je dosta slaba, umjetnički sasvim neubjedljiva proza.

Ne kažem da je zabranjeno čitati Tolkina. Svakako bolje njega nego onog prevaranta Koelja, na primjer. Lijepo je ponekad utonuti u knjigu koja oko nas, kako se čini, stvara neki novi svijet, ali ne treba se zanositi kad su neki ozbiljni književni dometi u pitanju.

 

[Džek svih zanata]

Jer, dobra književnost je ona koja nas uranja u stvarnost.

Veću glupost odavno nisam pročitao.
A gde se mi to nalazimo, molim lepo, ako ne u stvarnosti?
Drugo, eskapizam je osobina svih proznih dela, a dubina istoga je ekvivalentna kvalitetu napisanog. Svakome je ponekad potreban beg od stvarnosti a jedna od malih vrata iz nje je i proza. Identifikacija sa protagonistima, radnjom i setingom je upravo to. Veština autora da nam izmeni realnost dok čitamo je upravo ono što poštujem čitajući neko delo. Naravno, taj mali beg u imaginarni svet proznog dela mora da bude vezan za realne temelje, nazovimo te temelje životno iskustvo, da bi se lakše snalazili u toj imaginarnosti i eventualno izvukli neki nauk iz tog izleta. To je moje mišljenje a autor tog članka očito, po meni, nema pojma o svrsi proze.

Tolkina neko može da voli ili ne, to je opet stvar ličnog afiniteta, ali je nesumljivo ostavio trag u svetskoj književnosti i proširio joj domen. Danas je epska fantastika najčitanija proza u svetu, a moje mišljenje o tom žanru je nebitno.

 

[Forumaš Veličanstveni]

Nikad nisam voleo Tolkina, cela ta priča mi glupa

ali braća Grim nude realno:
Svrha bajke tri praseta
uživaj u životu pogotovo ako imaš kod koga na kraju da se uglaviš

 

[Forumaš Veličanstveni]

pa onda bajka Crvnkapa pomera granice
obično se kaže - biraj ćerku gledaj majku, ali izgleda mora i baba da se proveri

 

[Borac za prava zivotinja]

Da, želimo da pobegnemo od Drugog svetskog rata, od razmišljanja o ekonomskoj krizi, sukobima u svetu ... makar nakratko. Kada bi umetnost bila čisto preslikavanje okružujuće realnosti, svela bi se na fotografisanje „idiotom“.
A da, umesto čitanja "eskapističkih" književnih dela, ipak gledamo prenose skupštinskih zasedanja?
Nervira me izraz „eskapizam“. (Možda bi zvučalo intelektualno nadmoćnije da sam upotrebila reč „iritira me“?)
Psiholozi će uvek savetovati malo eskapizma (=bekstvo; prim.prev) za odmor od svakodnevice, stresa i rutine. Umetniku nije cilj da preslika već viđeni svet, odnosno da ga iskaže nepreoblikovanog prema svojoj zamisli, viziji ... makar se pozivao na realizam kao umetnički pravac. Čitaocu umetničke književnosti nije cilj da saznaje ono što već zna (vidi i prepoznaje u ogoljenoj realnosti), već da uroni u svet koji pruža nove, neviđene ili do tada nesaznajne slike. Drugi ugao gledanja i prikazivanja već podrazumeva novi svet.

 

[Forumaš Veličanstveni]

ne znam ko je autor Snežane i 7 patuljaka
ali reč je o klasičnoj sponzoruši koja će i kod fizikalaca da šljaka samo da ne bude u rodnom selu
kod ove doduše došao princ na belom konju
mnoge sponzoruše su ostale da šljakaju kod fizikalaca ali eto - jedna je uspela

 

[vanilin šećer]

http://www.vice.com/rs/read/epski-eskapizam-ili-zato-ne-podnosim-tolkina

Ne slažem se da svaka književnost treba da uranja u stvarnost, zato i postoje različiti žanrovi. Nisam ljubiteljka fantastike, niti Tolkina, slično vidim kao ovaj kritičar konzumente njegove literature, a još više konzumente ekranizacije njegovog dela.
Naravno, svako je slobodan da konzumira šta god preferira.

 

[robert v.]

Veću glupost odavno nisam pročitao.
A gde se mi to nalazimo, molim lepo, ako ne u stvarnosti?
Drugo, eskapizam je osobina svih proznih dela, a dubina istoga je ekvivalentna kvalitetu napisanog. Svakome je ponekad potreban beg od stvarnosti a jedna od malih vrata iz nje je i proza. Identifikacija sa protagonistima, radnjom i setingom je upravo to. Veština autora da nam izmeni realnost dok čitamo je upravo ono što poštujem čitajući neko delo. Naravno, taj mali beg u imaginarni svet proznog dela mora da bude vezan za realne temelje, nazovimo te temelje životno iskustvo, da bi se lakše snalazili u toj imaginarnosti i eventualno izvukli neki nauk iz tog izleta. To je moje mišljenje a autor tog članka očito, po meni, nema pojma o svrsi proze.

Tolkina neko može da voli ili ne, to je opet stvar ličnog afiniteta, ali je nesumljivo ostavio trag u svetskoj književnosti i proširio joj domen. Danas je epska fantastika najčitanija proza u svetu, a moje mišljenje o tom žanru je nebitno.

Ovo je i moje mišljenje. "Kritičar" je pokušao na napadne Tolkina sa dve strane, sa pozicije socijalno angažovanog intelektualca i kao rafinirani, umjetnošću opčinjen esteta. prigovara mu rasizam, idealizaciju prošlosti, konzervativizam, katolički prozelitizam i, najgori od svih grehova, eskapizam, beg od stvarnosti od koje se, očito, ne sme pobeći. Što se tiče umetnosti, verovatno je svima jasno sem meni o čemu priča pošto sam oduvek mislio da je u pitanju subjektivan odnos prema delu, a ne objektivno definisana stvarnost, materija koja se može izmeriti prema nekom unapred određenom aršinu.
Umetnost se zasniva na čoveku, na njegovim manama i vrlinama. Uprošćeno, sav sadržaj svih dela se može svesti na deset zapovesti i sedam smrtnih grehova i vrlina. Sve to, pretočeno kroz umeće pisca čini delo. da li ću ga čitati zavisi da li će me privući. Svi ljudi nemaju istu svest. Neke će privući Tolkin, neke Man, neke Koeljo. To ne čini ljude gorim ili lošijim, jednostavno su potrebe svakog čoveka drugačije i zadovoljava ih na drugačiji način.
Pre nekog vremena komentirao se izbor "Hari Potera" za najuticajniju knjigu (nisam siguran u kom periodu). U suštinu to spada u sličan žanr, "čarolije i mačeva" (samo bez mačeva). Tad sam zaboravio na jedno slično delo, koje je isto bilo uticajno, po kome su nazivane kosmičke odbrane, i čiji je žargon još uvek popularan. U pitanju je "Rat zvezda", film iz '70-ih koji se temelji na sličnom obrascu s tim što su ovde prisutni laserski mačevi, tehnika je zamenila čarolije ( s kojom junaci jezde sa kraja na kraj galaksije), a svaka planeta je malo kraljevstvo sa svojim osobinama. ikonografija fantazije je mnogo dublje usađena u psihu nego što su mnogi spremni da priznaju.

 

[Адастра]

Ескапизам? Иначе, једва исчитах;
толико је закукумуљио са све енглеским туђицама
да ме добрим делом заглупио док сам читала.
Делује ми да се баш разбашкарио у пљувању.

Jer, dobra književnost je ona koja nas uranja u stvarnost.

Већу глупост одавно нисам прочитла!

- - - - -

Што се тиче Толкина; неко га воли, неко не.
Ја га волим, очигледно.

 

[Dragoljub69]

Ta analiza i sintetićka ocena Tolkinovih Srednjih zemalja Škorićevog asistenta Kišjuhasa
je vrlo površna i nestudiozna,pamfletistićka...Verovatno Škorić "ne ceni Tolkina" te je to
razumljivo...Još gore je ovo (koga ne mrzi da sasluča) o religiji...

Ni reč o religiji kao nosiocu kulture,umetnosti,filozofije u velikim ratdobljima ljudske civilizacije...
Plitka je ta novosadska filozofija i sociologija...
Valjda se nema para da se malo ode na koje predavanje u Englesku,Nemačku pa i Petrograd...
Kome smeta fantastika-neka ne čita...Meni su horori truturutu i ne čitam tu literaturu niti gledam
te "strašne" filmove...
Drugo nešto smeta,kao i kod Kuelja,a to je fantastićan uspeh!
A Kueljo ciljano piše za određeni sloj čitalaca! Slićno i Tolkin!
Ostalim slojevima nije ni namenjeno,posebno nadobudnim asistentima katedre nedorasle ni
engleskim koleđima,a kamo li profesorima Oksforda...

 

[gost 349237]

Nekako mi deluje da nema neku konkretnu ideju vodilju, dovoljno jaku da oko nje stvori neki koherentni sistem.Tako da mi se čini kao da baca kamenje na razne pojave u društvu, ali bez neke jasne mete.

 

[gost 349237]

Ovo je i moje mišljenje. "Kritičar" je pokušao na napadne Tolkina sa dve strane, sa pozicije socijalno angažovanog intelektualca i kao rafinirani, umjetnošću opčinjen esteta. prigovara mu rasizam, idealizaciju prošlosti, konzervativizam, katolički prozelitizam i, najgori od svih grehova, eskapizam, beg od stvarnosti od koje se, očito, ne sme pobeći. Što se tiče umetnosti, verovatno je svima jasno sem meni o čemu priča pošto sam oduvek mislio da je u pitanju subjektivan odnos prema delu, a ne objektivno definisana stvarnost, materija koja se može izmeriti prema nekom unapred određenom aršinu.
Umetnost se zasniva na čoveku, na njegovim manama i vrlinama. Uprošćeno, sav sadržaj svih dela se može svesti na deset zapovesti i sedam smrtnih grehova i vrlina. Sve to, pretočeno kroz umeće pisca čini delo. da li ću ga čitati zavisi da li će me privući. Svi ljudi nemaju istu svest. Neke će privući Tolkin, neke Man, neke Koeljo. To ne čini ljude gorim ili lošijim, jednostavno su potrebe svakog čoveka drugačije i zadovoljava ih na drugačiji način.
Pre nekog vremena komentirao se izbor "Hari Potera" za najuticajniju knjigu (nisam siguran u kom periodu). U suštinu to spada u sličan žanr, "čarolije i mačeva" (samo bez mačeva). Tad sam zaboravio na jedno slično delo, koje je isto bilo uticajno, po kome su nazivane kosmičke odbrane, i čiji je žargon još uvek popularan. U pitanju je "Rat zvezda", film iz '70-ih koji se temelji na sličnom obrascu s tim što su ovde prisutni laserski mačevi, tehnika je zamenila čarolije ( s kojom junaci jezde sa kraja na kraj galaksije), a svaka planeta je malo kraljevstvo sa svojim osobinama. ikonografija fantazije je mnogo dublje usađena u psihu nego što su mnogi spremni da priznaju.

Svetu je potreban i pisac kao što je Kueljo.Ljudima je potrebno da pročitaju i neke "crtice", razmišljanja a ne samo tešku kategoriju kao Braću Karamazove.
Potreban je i jedan Hari Poter, ne kao bekstvo od realnosti nego kao izlet u neki drugačiji svet.Sva ta raznolikost u književnosti upravo čini književnost zabavnom.
Otprilike kao kad bi neko gledao samo drame jer to je ozbiljno, a ne tamo neke "površne" ljubavne komedije, horor filmove i ostali "kič".
Preterani kriticizam je otrov.

 

[Dragoljub69]

Nekako mi deluje da nema neku konkretnu ideju vodilju, dovoljno jaku da oko nje stvori neki koherentni sistem.Tako da mi se čini kao da baca kamenje na razne pojave u društvu, ali bez neke jasne mete.

Najmanje rečeno je to vrsta sterilnog mrziteljstva u nemoći (mržnja najčešće iz nemoći stiže!)
da se stvori nešto više ili vrednije...
Mala Atina nije zadržala ni inicijale,na žalost nas sugrađana...
Kultura Novog Sada podugo već nije izbacila neko zvučno ime...
Međutim,alternativa jača i zadovoljstvo je videti (pa i učestvovati u tom)
kako se mladi snalaze...Nedavno su u Tozinom sokačetu svirali Bečki Cigani
njihov etno đez...Bajramović mala maca bio za to...Čim bude snimak-puštam po Krsti...Haos!
Valja stvarati ,a ne palamuditi!

 

[gost 349237]

Ne čudi me.Đango Rajnhart je sa tri prsta leve ruke stvorio ceo jedan podžanr u Džezu.A ko je bio Đango - belgijski Rom, rođen u bednom romskom naselju.I iz naskromnijih izvora se može stvoriti nešta veliko.Nipodištavanje je ograničavajuće za bilo koju umetnost, veštinu, nauku.
To i jeste Tolkin.Ne spasava svet Aragorn nego Frodo Bagins, koji nije "sitnoburžoazija" nego čovek, običan čovek.

 

[Dragoljub69]

Veću glupost odavno nisam pročitao.

.

Pa tamo ti jeu komšiluku i ućitelj,zar ne?Zoran Živković...Bar je trebao doći iz BeGea ...
Ali njemu svaka čast...Samo...Super je pisac,ali ni blizu pedagog...

 

[krasuljak]

Ja ne volim fantastiku, ali mi Živković savršeno prija.
Tolkina nisam čitala, verovatno i neću. Procenila sam da me ne zanima.
Ne znam zašto sam ovo pisala kad me niko nije ni pitao...

 

[Dragoljub69]

Ja ne volim fantastiku, ali mi Živković savršeno prija.
Tolkina nisam čitala, verovatno i neću. Procenila sam da me ne zanima.
Ne znam zašto sam ovo pisala kad me niko nije ni pitao...

Živkovića da pohvališ,Zorana,ali naravno ,ne tvog, iz Niš!

 

[krasuljak]

Mog, iz Niša, ne volim...

 

[Rayela]

Ja ne volim fantastiku, ali mi Živković savršeno prija.
Tolkina nisam čitala, verovatno i neću. Procenila sam da me ne zanima.
Ne znam zašto sam ovo pisala kad me niko nije ni pitao...

Zato sto si hrabra i neustrashiva,

Zate te i zovu "Rada, lavlje srce"

Ja sam pokusala da gledam film ( ali tek kada je stigao na TV), batalila posle dvadeset minuta.

 

[Dragoljub69]

A inače,da podučimo još mlađahnog i nedovoljno staloženog asistenta Alekseja (biće upućen da ovu
raspravu pročita) o svrsi pisanja knjiga...
Šarenolike su svrhe načertanija raznoraznih,ali i same beletristike...I dvosmerne naravno...
Prva i osnovna svrha pisanog i čitanog je vežba stvaranja novih svetova-put ka kreativnom oboženju,
o čemu sam više puta ovde na Krstarici...
Zatim,za pisca produkt materijalni i satisfakcija i društveno uzdignuće,a za čitaoca potrošnja i oplemenjivanje...
Da ne kažemlemenita potrošnja...
Komunikacija na jednom trajnijem nivou sećanja koje je sabrano međe dve korice knjige...Ali,sećanje koje
je imaginirano,koje je neki novi svet...
Realna književnost je nezanimljiva:bibliografije,biografije,memoari...Istorijski romani su već imaginirano sećanje,a i
to nepouzdano društveno sećanje (oslanjanje na brojne zapise i pisane i drugih medija...) tako da ima publiku za razliku
od realne književnosti koja sem autora,recenzenta,štampara i par onih koji po službenoj dužnosti i nema druge publike...

Posebna svrha književnosti je čuvanje pisanog sećanja na kulturu jedne epohe...
Recimo iz Epa o Gilgamešu veoma mnogo saznajemo o društvu onog vremena...
E sad :da li nam treba to pismeno sećanje da bismo imali pred sobom Svetski Duh (Hegel) i mogli shvatiti kako se razvija
ka oboženju tj. o sveznajućem biću ili da jednostavno imamo pred sobom kumulativnu predstavu grandioznosti ljudske kulture kao
univerzalne vrednosti,koja je zahvaljujući takvim bibliotekama kao što je Aleksandrijska ili Interneta,veoma pregledna,u svakom slučaju
je zbirna kreacija ljudske civilizacije i čak reprezent pred ,mogućim,drugim civilizacijama ili pred bogovima...
Stalni pokušaji iskakanja iz mejnstrima,takođe rečito govore da je književnost i začetnik Zeitgesta kao ekstremne
težnje ka slobodi ,ka višem ljudskom nivou!
Svest o sopstvenoj još uvek mizernosti ljudske civilizacije je nedovoljno prisutna u "svesti" intelektualaca ove planete koji
su velikom većinom na stajalištu da je čovek skoro savršeno biće...Prava istina je da je svetlosnim godinama daleko od
savršenstva.A savršenstvo je sveznanje,svemoć i besmrtnost!
Poboljšanje ove tri osobine je put oboženja s tim što te osobine nisu cilj-cilj je kreacija,ali i samokreacija... U tom svetlu,
puta oboženja,književnost dobija sasvim druge dimenzije,zadatke,ciljeve!
Genetski modifikovani kiborg čovek-nije više Gendolf,a ni još plitak Aleksej,već moćnik s IQ preko 300 koji pomoću
svog procesora (moguće i kao implanta među neuronima što već sada nanotehnologije omogućavaju!)predviđa i
pozicije viših kvantnih modalnosti postajući ozbiljnim faktorom samog postojanja i determinirajućih sila!
Međutim,muka je naša što je to još fantastika ovde na Balkanu...
I što bi tada bilo zaćudno pisanje jednog asistenta s društvene katedre društvenog fakulteta zemlje gde tog nema ni
u naznakama...Ovde je ,a Aleksej je svedok,kreacija Srednje zemlje-puka izmišljotina koja služi za bekstvo od stvarnosti..
Eto,razvijanje estetskog nisam pominjao,a i to je u igri...Ipak,evo,pominjem...
Nije za ovce seno...

 

[kojote]

Tolkin i Ovolkin se raspričaše!

Pri čemu je Tolkin zamuckivao na samoglasnicima, a Ovolkin na samoglasnicima i suglasnicima.

Tolkin: U-u-darili su mi ša-amar.

Ovolkin: K-k-o-o ti je u-ud--da-ario š-š-a-a-m-m-ar-r?

Tolkin: Se-edeo sa-am po-ored pro-ozora. O-odjednom na-apolju ne-ešto fiju-uknu. Ja-a se-e na-agnuh kro-oz pro-ozor na u-ulicu i do-obih ša-amar.

Ovolkin: A-a i-in-na-ače,d-d-a-a p-p-o-oduči-i-m-mo još mlađ-đ-đ-đah-h-hnog i nedo-o-o-o-ovoljn-n-n-n-o sta-aa-al-l-loženog as-s-s-s-istenta-s Alekseja (b-b-biće upućen da ovu
raspravu pročita) o svrs-si lu-upanja i ša-am-maranja.

Sati su prolazili...

Kad su završili razgovor postade prijatno i mirno.

 

[Dragoljub69]

Koja neuništivi...
E,a onom tvom klonu šešir stoji na glavi da ne kažem kao šta...

 

[kojote]

Ovolkine, brate, pokazao sam ti već šta me čeka kad nedajbože uhvatim Pticu:

Spojler

Elem, "onaj moj klon" sa šeširom na glavi ne postoji. Ni s ovim ne znam šta bih više.

Biće ipak da si se zapričao sa Tolkinom.

 

[Dragoljub69]

Ovolkine, brate, pokazao sam ti već šta me čeka kad nedajbože uhvatim Pticu:

Spojler

Elem, "onaj moj klon" sa šeširom na glavi ne postoji. Ni s ovim ne znam šta bih više.

Biće ipak da si se zapričao sa Tolkinom.

Mjok-biće da sam ti pretežak zadatak...Bodljikav sa svih strana a brz kao tica jurilica kaj je nemreš
zjebat,,,
Ali,već ćeš ti nešto genijalno ...