Пре било каквог "уредног враћања" поставља се питање коме да враћа и зашто? Ово је екстремно важно, јер од тога зависи да ли држава може или не може враћати кредите. А коме је то дужна Немачка?
На овом линку имате структуру немачког јавног дуга по разним основама: инструменти задуживања, ниво државне управе која се задужила (савезни, покрајински, локални), ко је власник дуга (домаћа или страна лица, финансијске или нефинансијске установе), итд:
http://www.eds-destatis.de/de/downloads/sif/sf_08_110.pdf
Друго, треба знати да су банке фабрике новца, а Немачка има разгранату мрежу државних банака и штедно-кредитних задруга са збирним учешћем од око 50% укупних пласмана, док су остало приватне и стране банке:
http://www.dicf.de/fileadmin/user_upload/vortraege/German_Banking_System.pdf
Такве паре се користе за финансирање и опремање државних предузећа, универзитета, болница, разних института, инфраструктуре и сл, као што можете видети на овом линку:
http://www.bundesbank.de/download/volkswirtschaft/mba/2010/201004mba_en_government.pdf (поглавље: Debt as defined in the government’s financial statistics and under the Maastricht Treaty, страна 21)
То значи да је Немачка у великој мери дужна самој себи, односно такав дуг је последица пуког система књижења по угледу на приватне банке. Зашто би држава радила такву глупост, није јасно ни економистима. Ако ништа друго, камате се враћају у државни буџет, тј. држава плаћа самој себи, што је опет велико олакшање и предност. И што је још важније, може опет емитовати нове кредите (са или без камате) кад год јој треба. А треба стално и то из два разлога: 1. јер се стари кредити враћају, чиме новац напушта оптицај као да никад није ни постојао, па га треба заменити новим и 2. раст привредних активности нужно захтева раст новчане масе, а не само њено одржавање.
Све док је тако, за Немачку нису толики проблем ни дугови страним банкама који чине око 45% јавног дуга, јер су потраживања номинована у еврима. Али да је читава пракса бизарна и суманута, ту нема дилеме. Зашто би немачка држава узимала инокредите и плаћала камату, кад може сама да емитује новца колико јој треба. Исто важи и за Србију када треба да финансира било које динарске трошкове.
)
