Jedan drag pogled, toliko tražen
i tako prokleto kratki minuti,
jedan tvoj osmeh, mio i blažen,
reči su suvišne, sa smeškom ćuti.
Tišina govori od glasa više
i za našu sreću jedna zvezda pada,
ljubav je jača dok sve je tiše,
da li te mogu više no sada?
Kada budemo na vrhuncu plama
raširi nebeska lagana krila.
U ljubavi nema stida i srama,
reci što i ja mislim kroz pesmu vila.
Ponesi me na nebo gde pahulje bele,
tamo ćemo biti ponovo sami.
O ovakvoj sreći bajke su prele
al nikada visoko u nebeskoj tami.
Tvoje su ruke od najfinijih svila
i kradu nežno moje srce iz grudi.
Za ovo vreme što si moja bila
svemir je stao, i dalje tu budi.
I kada me java vrati iz oblaka sna
ti ćeš me opet čekati tu.
Opet ćemo sami biti ti i ja.
U oblacima na zemlji i čvrstom tlu.
i tako prokleto kratki minuti,
jedan tvoj osmeh, mio i blažen,
reči su suvišne, sa smeškom ćuti.
Tišina govori od glasa više
i za našu sreću jedna zvezda pada,
ljubav je jača dok sve je tiše,
da li te mogu više no sada?
Kada budemo na vrhuncu plama
raširi nebeska lagana krila.
U ljubavi nema stida i srama,
reci što i ja mislim kroz pesmu vila.
Ponesi me na nebo gde pahulje bele,
tamo ćemo biti ponovo sami.
O ovakvoj sreći bajke su prele
al nikada visoko u nebeskoj tami.
Tvoje su ruke od najfinijih svila
i kradu nežno moje srce iz grudi.
Za ovo vreme što si moja bila
svemir je stao, i dalje tu budi.
I kada me java vrati iz oblaka sna
ti ćeš me opet čekati tu.
Opet ćemo sami biti ti i ja.
U oblacima na zemlji i čvrstom tlu.
