Угаси жар мојих костију Господе,
као што Сунце гасиш свако вече
враћајући га земљи, тако мене земљи врати,
јер прах сам и у прах се труним,
као грумен у руци, као угарак од синоћне ватре,
као кожа зверска бачена крај олтара,а не жена човечија,
остави да лежим лица изгребаног ноктима,
обневидела, занемела,заглувела,
у бездану бола чекајући да замре дамар у мени,
да не устанем никада више,већ се са кишом,
као крв Авељева са камена,
тако сапере и живот мој...
као што Сунце гасиш свако вече
враћајући га земљи, тако мене земљи врати,
јер прах сам и у прах се труним,
као грумен у руци, као угарак од синоћне ватре,
као кожа зверска бачена крај олтара,а не жена човечија,
остави да лежим лица изгребаног ноктима,
обневидела, занемела,заглувела,
у бездану бола чекајући да замре дамар у мени,
да не устанем никада више,већ се са кишом,
као крв Авељева са камена,
тако сапере и живот мој...
