Jutros sam patio da je ljubav prolazna zbog tudje krivice. U ovom slucaju ljubav je prestala formalno, da bi zivela u srcima Margerite i jednog coveka doveka.
Ne volim nikada vise da dozivim da vidim
Prag.
Vec dugo te nema Margerita Kostka
i niko vise ne zna za tebe;
Zaboravili su tvoje ime i tvoje lice.
Pitam se, da li si jos uvek onako lepa?
Mnogo godina je proslo, a ja se secam
sa ovih ulica otisla si zajedno sa snegom.
Treci mesec od prvog bozicnog jutra,
prolece je polako osvajalo Prag.
Pomesane boje spustile su se na grad kao kulise pozorista,
a ja jos uvek stranac nisam znao da procenim ljude.
Ulica Narodni Trida.
Vinarna.
I zidovi su pijani od mirisa jeftinog piva.
Pogadjao sam ti misli preko kafanskog stola.
I nije ti smetao moj zadah
i nisu ti smetale moje grube ruke,
skidao sam kapu za svaki osmeh tvoj
i nije mi vazno bilo s kim si provela
jucerasnju noc.
Margerita...
trpeo sam prostacka dobacivanja pijanih budala,
bez ustrucavanja, od drugih, poklanjao sam ti cvece....
Svako vece, u devet na Karlovom mostu
cekao sam da se uklopim uz tvoje ruke.
Od devet do dvanaest, ja i prljava reka
samo pupoljak krvavo crvene ruze i tvoje oci,
suzama ispunjene...suzama od srece.
U ponoc sam redovno stajao pod prozorom
ostarele kuce u predgradju.
Savrseno poznajem ukus sopstvenih noktiju.
Dok srce mi je krvarilo slusao sam uzdahe i sapat ljubavnog cina.
A onda, u poznu jesen
osetila je plac u utrobi svojoj!
I cele zime nosila je zivot kao greh.
Jos uvek se pitam zasto je ocutala
i zasto sam morao da napustim Cesku zauvek?!
Noc se vec odavno spustila na Prag, znam.
Poslednji setaci jure preko Karlovog mosta.
Mnogo vremena je proslo, Margerita Kostka
- ljubavnice moja
i niko vise ne pita za tebe.
Samo ponekad izgovorim ti ime na glas, udahnem duboko i zivim tvoj miris.
Volim te.
Ne volim nikada vise da dozivim da vidim
Prag.
Vec dugo te nema Margerita Kostka
i niko vise ne zna za tebe;
Zaboravili su tvoje ime i tvoje lice.
Pitam se, da li si jos uvek onako lepa?
Mnogo godina je proslo, a ja se secam
sa ovih ulica otisla si zajedno sa snegom.
Treci mesec od prvog bozicnog jutra,
prolece je polako osvajalo Prag.
Pomesane boje spustile su se na grad kao kulise pozorista,
a ja jos uvek stranac nisam znao da procenim ljude.
Ulica Narodni Trida.
Vinarna.
I zidovi su pijani od mirisa jeftinog piva.
Pogadjao sam ti misli preko kafanskog stola.
I nije ti smetao moj zadah
i nisu ti smetale moje grube ruke,
skidao sam kapu za svaki osmeh tvoj
i nije mi vazno bilo s kim si provela
jucerasnju noc.
Margerita...
trpeo sam prostacka dobacivanja pijanih budala,
bez ustrucavanja, od drugih, poklanjao sam ti cvece....
Svako vece, u devet na Karlovom mostu
cekao sam da se uklopim uz tvoje ruke.
Od devet do dvanaest, ja i prljava reka
samo pupoljak krvavo crvene ruze i tvoje oci,
suzama ispunjene...suzama od srece.
U ponoc sam redovno stajao pod prozorom
ostarele kuce u predgradju.
Savrseno poznajem ukus sopstvenih noktiju.
Dok srce mi je krvarilo slusao sam uzdahe i sapat ljubavnog cina.
A onda, u poznu jesen
osetila je plac u utrobi svojoj!
I cele zime nosila je zivot kao greh.
Jos uvek se pitam zasto je ocutala
i zasto sam morao da napustim Cesku zauvek?!
Noc se vec odavno spustila na Prag, znam.
Poslednji setaci jure preko Karlovog mosta.
Mnogo vremena je proslo, Margerita Kostka
- ljubavnice moja
i niko vise ne pita za tebe.
Samo ponekad izgovorim ti ime na glas, udahnem duboko i zivim tvoj miris.
Volim te.
