Viral
Zainteresovan član
- Poruka
- 370
Malo ću da podelim znanje japanskog sa vama na forumu tj. u pitanju je gramatika i reči koje mogu biti korisne da lakše razumete jezik.
reči wa i ga stoje posle imenice, to što se nalazi posle reči pravi veliku zabunu u početku jer smo navilki da u našem jeziku a i u engleskom reči taj to the that se nalaze ispred reči.
ga označava imenicu kao subjekat o kome se govori u rečenici. pri tome oznaačva da se radi o samo tome i ničemu drugom, npr da bi reko da "nešto" "ga" ne pije alkohol, to znači da ništa takvo na svetu uopšte ne pije alkohol. ukoliko se koristi wa (koje se više upotrbljava) to znači tvrdnja važi samo trenutno za taj subjekat.
primer watashi ga marko desu (ja sam marko) tvrdnja znači da sam ja marko i niko drugi
watashi wa marko desu je pravilan oblik (kod desu, u se uvek gubi *dess)
watashi wa ima značenje što se mene tiče ili za mene
"ni" obično označava nešto što se nalazi u nečemu ili na nekom mestu
dok "e" označava pravac kretnja
kore koko kono
sore soko sono
are asoko ano
prvi red označava nešto što je u dodiru sa govoriocem (ova olovka)
drugi red s onim s kim priča (ta olovka)
treći red sa stvarima koje ne pripadaju ni jednom ni drugom (ona zgrada tamo)
kore = ovo; koko = ovde; kono = to,ta
sve je isto samo se poštuju pravila
npr nešto što je druga ličnost rekla je sore ga
ako hoću da kažem da je to za mene glupo (bakA)
watashi ni wa sore ga baka desu
kada se naiđe na nepristojne reči kao što je ova, obično se stavi wo ili samo o ispred
watashi ni wa sore ha obaka desu
desu (dess) je potvrdan oblik za neku tvrdnju
negativni oblici su đa arimasen, đa nai,
iie (i~ie) znači ne ili nije
hai i e~e znače da
nije to = sore wa đanai
đapaniz pišu đ slovom j zbog glupih amera...
sore wa janai , je nešto na šta ćete naići ako čitate romaji (romađi)
no označava pripadnost
watashi no = moje
anata no = tvoje
nihon no uchi (ući) japanska kuća
nihon no hoteru (hotel) ...
gore sam napisao: ja arimasen
arimasu znači da neki predmet postoji, da se nalazi
imasu je isto to, samo za živa bića
(prilikom postavljanja pitnja koristi se i pristojnija verzija - irashaimasu ka? reč ka pretvara svaku tvrdnju u pitanje, desu ka?)
de označava mesto (skraćeno od desu)
soko de (tamo kod tebe)
asoko de (tamo)
asoko de biru ga arimasu (tamo je biru *pivo)
zbog takvog sastava lako je uneti strane reči u japanski jezik
mogu da kažem:
asoko de pivo ga arimasu
ulica nemanjiće wa asoko desu (kakva slučajnost sa wa?
)
ulica prvi maj wa asoko desu
završetak sa masu (mas) označava radnju ili događaj u sadašnjem ili budućem vremenu
mashita (mašta) označava prošlo vreme
imasu, imashita,
kada bi ste hteli nešto od nekog koristi se masho
primer:
idemo li?
ja, ikimasho?
(đa, ikimašo)
na ove reči ćete sigurno naići u animeima i tu ćete čuti kako se izgovaraju
za neke već sigurno znate
reč kudasai znači molim vas učinite to za mene (kudasaimeasen nećete li mi..)
učinite mi uslugu ili pomozite mi = onegai shimasu
još samo mi je ostalo da vam kažem red reči u rečenici
ja učim japanski
watashi wa nihongo wo benkyou shimasu
e da, wo se upotrebljava isto kao wa i ga, samo što označava kad neko vrši neku radnju sa nečim
watashi wa benkyou shimasu (ja učim)
nihongo wo (japanski)
ako oću da kažem da pričam (hamashimasu)
watashi wa nihongo ga hanashimasu (ja znam da pričam japanski)
watashi wa nihongo wo hanashimashita (reko sam/pričao sam na japanskom)
dodatak -tai označava želju za nečim
tabetai desu = gladan sam
dodatak -taku označava obratno
tabetaku ja arimasen = nisam gladan
glavni glagol je taberu (jesti)
tabemasu znači jedem
glagoli su dosta komplikovani, npr nomimasu (pijem, piti ću) nomitai - nomitaku (žedan/ne-žedan), normalan oblik je nomu(piti). postoji isto i varijanta nomi ni ikimasho (ajde da idemo da pijemo)
masu masho mashita -tai -taku -ni i tako dalje...
važno je da znate da su povezani, pa ćete sami primetiti u animeima kako se menjaju
na kraju da kažem ponovo
ka označava pitanje, i isto reč ili
biru ka osake (pivo ili sake)
anime ka manga?
kara označava zato ili zbog toga
desukara (deskara)
sorekara = zbog toga, zato
zato što sam pio pivo
biru ga nomimashitakara
neru (spavati) nerutai kara neru
(spavaću jer mi se spava - jer mi se spava spavaću*po redu reči)
nomitai kara nomu itd...
zato što je bio tamo
asoko ni irashaimasukara
tamo - asoko ni
u tom pravcu - asoko e
zato što nisam gladan
tabetaku ja arimasen kara
reči wa i ga stoje posle imenice, to što se nalazi posle reči pravi veliku zabunu u početku jer smo navilki da u našem jeziku a i u engleskom reči taj to the that se nalaze ispred reči.
ga označava imenicu kao subjekat o kome se govori u rečenici. pri tome oznaačva da se radi o samo tome i ničemu drugom, npr da bi reko da "nešto" "ga" ne pije alkohol, to znači da ništa takvo na svetu uopšte ne pije alkohol. ukoliko se koristi wa (koje se više upotrbljava) to znači tvrdnja važi samo trenutno za taj subjekat.
primer watashi ga marko desu (ja sam marko) tvrdnja znači da sam ja marko i niko drugi
watashi wa marko desu je pravilan oblik (kod desu, u se uvek gubi *dess)
watashi wa ima značenje što se mene tiče ili za mene
"ni" obično označava nešto što se nalazi u nečemu ili na nekom mestu
dok "e" označava pravac kretnja
kore koko kono
sore soko sono
are asoko ano
prvi red označava nešto što je u dodiru sa govoriocem (ova olovka)
drugi red s onim s kim priča (ta olovka)
treći red sa stvarima koje ne pripadaju ni jednom ni drugom (ona zgrada tamo)
kore = ovo; koko = ovde; kono = to,ta
sve je isto samo se poštuju pravila
npr nešto što je druga ličnost rekla je sore ga
ako hoću da kažem da je to za mene glupo (bakA)
watashi ni wa sore ga baka desu
kada se naiđe na nepristojne reči kao što je ova, obično se stavi wo ili samo o ispred
watashi ni wa sore ha obaka desu
desu (dess) je potvrdan oblik za neku tvrdnju
negativni oblici su đa arimasen, đa nai,
iie (i~ie) znači ne ili nije
hai i e~e znače da
nije to = sore wa đanai
đapaniz pišu đ slovom j zbog glupih amera...
sore wa janai , je nešto na šta ćete naići ako čitate romaji (romađi)
no označava pripadnost
watashi no = moje
anata no = tvoje
nihon no uchi (ući) japanska kuća
nihon no hoteru (hotel) ...
gore sam napisao: ja arimasen
arimasu znači da neki predmet postoji, da se nalazi
imasu je isto to, samo za živa bića
(prilikom postavljanja pitnja koristi se i pristojnija verzija - irashaimasu ka? reč ka pretvara svaku tvrdnju u pitanje, desu ka?)
de označava mesto (skraćeno od desu)
soko de (tamo kod tebe)
asoko de (tamo)
asoko de biru ga arimasu (tamo je biru *pivo)
zbog takvog sastava lako je uneti strane reči u japanski jezik
mogu da kažem:
asoko de pivo ga arimasu
ulica nemanjiće wa asoko desu (kakva slučajnost sa wa?
)ulica prvi maj wa asoko desu
završetak sa masu (mas) označava radnju ili događaj u sadašnjem ili budućem vremenu
mashita (mašta
) označava prošlo vremeimasu, imashita,
kada bi ste hteli nešto od nekog koristi se masho
primer:
idemo li?
ja, ikimasho?
(đa, ikimašo)
na ove reči ćete sigurno naići u animeima i tu ćete čuti kako se izgovaraju
za neke već sigurno znate
reč kudasai znači molim vas učinite to za mene (kudasaimeasen nećete li mi..)
učinite mi uslugu ili pomozite mi = onegai shimasu
još samo mi je ostalo da vam kažem red reči u rečenici
ja učim japanski
watashi wa nihongo wo benkyou shimasu
e da, wo se upotrebljava isto kao wa i ga, samo što označava kad neko vrši neku radnju sa nečim
watashi wa benkyou shimasu (ja učim)
nihongo wo (japanski)
ako oću da kažem da pričam (hamashimasu)
watashi wa nihongo ga hanashimasu (ja znam da pričam japanski)
watashi wa nihongo wo hanashimashita (reko sam/pričao sam na japanskom)
dodatak -tai označava želju za nečim
tabetai desu = gladan sam
dodatak -taku označava obratno
tabetaku ja arimasen = nisam gladan
glavni glagol je taberu (jesti)
tabemasu znači jedem
glagoli su dosta komplikovani, npr nomimasu (pijem, piti ću) nomitai - nomitaku (žedan/ne-žedan), normalan oblik je nomu(piti). postoji isto i varijanta nomi ni ikimasho (ajde da idemo da pijemo)
masu masho mashita -tai -taku -ni i tako dalje...
važno je da znate da su povezani, pa ćete sami primetiti u animeima kako se menjaju
na kraju da kažem ponovo
ka označava pitanje, i isto reč ili
biru ka osake (pivo ili sake)
anime ka manga?
kara označava zato ili zbog toga
desukara (deskara)
sorekara = zbog toga, zato
zato što sam pio pivo
biru ga nomimashitakara
neru (spavati) nerutai kara neru
(spavaću jer mi se spava - jer mi se spava spavaću*po redu reči)
nomitai kara nomu itd...
zato što je bio tamo
asoko ni irashaimasukara
tamo - asoko ni
u tom pravcu - asoko e
zato što nisam gladan
tabetaku ja arimasen kara
Poslednja izmena:
(dobices rep. 
)