Gledam kroz prozor, pada sneg. Januar prosipa svoje zimske čari po grešnoj zemlji, dok u daljini promiču ljudi s psima. Lagao sam da se ne radujem, duša mi treperi od uzbuđenja, vraćam se na svoje ognjište, među svoje grobove. Čini mi se da sav život već unapred znam, već sam ga živeo i preživeo; stara poznata stvar. Izgubljeni smo, u svetu laži i nepravde, i put ne možemo pronaći. I dok niz grlo klizi votka, na oči se spušta mrak, nastaje trka na neodređeno vreme. Beži, glavom bez obzira. Beži, i ne okreći se, sine...
