- Poruka
- 392.100
Jaja pripadaju namirnicama koje se svrstavaju u grupu sa mesom i ribom jer su izvor punovrednih belančevina.
Te belančevine iz jaja možemo da podelimo na one iz belanca i žumanca. Belance količinski čini glavni deo jajeta – 60 odsto.
U njemu ima sledećih belančevina: ovoalbumin, konalbumin, ovomukoid, avidin... Trebalo bi napomenuti da su one otporne
prema digestivnim sokovima ukoliko se uzimaju u sirovom stanju. Poznata je bolest „sirovog belanca”.
Dužina varenja jaja se povećava ukoliko se termički duže tretira.
Žumance količinski čini 30 odsto mase jajeta. Najznačajnije belančevine u njemu su: vitelin, livetin i fosfovitin.
One su naročito bogate fosforom i sumporom, što im daje posebne vrednosti.
Masti jaja se nalaze uglavnom u žumancetu. Biohemijska uloga je višestruka. U sastav masti jaja ulaze naročito nezasićene masne kiseline
(linolna, linoleinska i oleinska) koje su veoma svarljive i ulaze u sastav nervnih ćelija kao fosfolipidi.
Količina mineralnih sastojaka belanca i žumanceta se razlikuju. Žumance je bogato fosforom i gvožđem. Trebalo bi istaći da se gvožđem iz jednog jajeta
može podmiriti od 10 do 12 odsto dnevnih potreba. Količina vitamina u jajima je promenljiva i zavisi od načina ishrane i uslova čuvanja.
Osim kokošijih, u ishrani se upotrebljavaju pačja, ćureća, guščja i jaja druge peradi. Pačje jaje ima veću energetsku vrednost od kokošjeg jer sadrži veću količinu masti
i prosečna težina mu je veća. Pačje jaje češće može da bude zagađeno salmonelom koja se nalazi u mulju i blatu. Za jaja od guske važe iste ove činjenice.
Te belančevine iz jaja možemo da podelimo na one iz belanca i žumanca. Belance količinski čini glavni deo jajeta – 60 odsto.
U njemu ima sledećih belančevina: ovoalbumin, konalbumin, ovomukoid, avidin... Trebalo bi napomenuti da su one otporne
prema digestivnim sokovima ukoliko se uzimaju u sirovom stanju. Poznata je bolest „sirovog belanca”.
Dužina varenja jaja se povećava ukoliko se termički duže tretira.
Žumance količinski čini 30 odsto mase jajeta. Najznačajnije belančevine u njemu su: vitelin, livetin i fosfovitin.
One su naročito bogate fosforom i sumporom, što im daje posebne vrednosti.
Masti jaja se nalaze uglavnom u žumancetu. Biohemijska uloga je višestruka. U sastav masti jaja ulaze naročito nezasićene masne kiseline
(linolna, linoleinska i oleinska) koje su veoma svarljive i ulaze u sastav nervnih ćelija kao fosfolipidi.
Količina mineralnih sastojaka belanca i žumanceta se razlikuju. Žumance je bogato fosforom i gvožđem. Trebalo bi istaći da se gvožđem iz jednog jajeta
može podmiriti od 10 do 12 odsto dnevnih potreba. Količina vitamina u jajima je promenljiva i zavisi od načina ishrane i uslova čuvanja.
Osim kokošijih, u ishrani se upotrebljavaju pačja, ćureća, guščja i jaja druge peradi. Pačje jaje ima veću energetsku vrednost od kokošjeg jer sadrži veću količinu masti
i prosečna težina mu je veća. Pačje jaje češće može da bude zagađeno salmonelom koja se nalazi u mulju i blatu. Za jaja od guske važe iste ove činjenice.
