Atelje 212 pre nekoliko decenija... Prvi put sam gledala Miru Banjac na daskama
teatra... Znala sam odmah da je zvezda rođena... to sam sa sigurnošću mogla
tvrditi, jer mi je za desetak minuta kao MICI prirasla za srce - zauvek...
Mira je sedela na daskama savijenih kolena, obučena u sirotinjske haljine
mađarske služavke... nožem je ljuštila krompir u belom olupanom lavoru...
Obasjana reflektorom, oko nje tama... počinje monolog tužnim glasom...
"Edeš Jezuška.. ja samo juštim krumpli...mislim...oni mene volela, ali berzo zaboravila...
Ja njemu kazao:
Morati mene ufati spod bluz, ja moja ruka metnem na ramu... A vi glediš, glediš
moja noga.... igraš kao ja... Erted?
Ja pevam čardašu... I igram... i igraj vi odma s mene!
Jaj, Ištenem! Sramota šta misli o srpski oficiri, samo da me gospoja moj ne uhvati
to radim...Lepo bi provela! Ali, morim, morim...Kada vidim, srce moja zaigra, ne može
ćutati, nije to samo tako, ako oćim, oćim...
Mit mondo...evo, juštim krumpli.. i uvek setim na berkova dugačka... brezobrazna,
lepa serbina... jaj, ištenem, nođon sep... ona berzo Mici zaboravila"...
I prođoše decenije...
Mira Banjac kao Markiza de Mertej u predstavi "Opasne veze"
Užičko pozorište 1997. godine
Ne postoje nagrade i najviše nagrade u nas koje Mira Banjac nije po nekoliko puta
dobila. Voljena i nagrađivana, zahvaljujući vedrom duhu, savršenio je očuvala i
fizičku i mentalnu kondiciju. U desetoj deceniji života je itekako aktivna. Već sledećeg
meseca ćemo je gledati u filmu "Bilo jednom u Srbiji"
Toplu atmosferu širila je uvek oko sebe, a u svom domu i dandanas... Ručak je u njenom
domu ritual. U trpezariji je uvek postavljen sto za njenog sina i nju... beli stolnjak,
salvete od damasta, divan escajg i tanjiri...
"To su trenuci kada se osećamo kao porodica. To je sat dva naših zajedničkih kada smo
opšušteni... Pomalo se bojim... kada ja umrem, sin ništa od toga neće imati... Razveden je
i nema dece... i biće mu teško...Polako putujem i u redu sam za odlazak tamo gore i ne
guram se preko reda. Kad me jednom više ne bude, volela bih da ostane samo ono što su
ljudi zapamtili o meni kao čoveku, glumcu i prijatelju... To je vrednije od svih nagrada i
priznanja..."
Voljena naša Mira banjac...
teatra... Znala sam odmah da je zvezda rođena... to sam sa sigurnošću mogla
tvrditi, jer mi je za desetak minuta kao MICI prirasla za srce - zauvek...
Mira je sedela na daskama savijenih kolena, obučena u sirotinjske haljine
mađarske služavke... nožem je ljuštila krompir u belom olupanom lavoru...
Obasjana reflektorom, oko nje tama... počinje monolog tužnim glasom...
"Edeš Jezuška.. ja samo juštim krumpli...mislim...oni mene volela, ali berzo zaboravila...
Ja njemu kazao:
Morati mene ufati spod bluz, ja moja ruka metnem na ramu... A vi glediš, glediš
moja noga.... igraš kao ja... Erted?
Ja pevam čardašu... I igram... i igraj vi odma s mene!
Jaj, Ištenem! Sramota šta misli o srpski oficiri, samo da me gospoja moj ne uhvati
to radim...Lepo bi provela! Ali, morim, morim...Kada vidim, srce moja zaigra, ne može
ćutati, nije to samo tako, ako oćim, oćim...
Mit mondo...evo, juštim krumpli.. i uvek setim na berkova dugačka... brezobrazna,
lepa serbina... jaj, ištenem, nođon sep... ona berzo Mici zaboravila"...
I prođoše decenije...
Mira Banjac kao Markiza de Mertej u predstavi "Opasne veze"
Užičko pozorište 1997. godine
Ne postoje nagrade i najviše nagrade u nas koje Mira Banjac nije po nekoliko puta
dobila. Voljena i nagrađivana, zahvaljujući vedrom duhu, savršenio je očuvala i
fizičku i mentalnu kondiciju. U desetoj deceniji života je itekako aktivna. Već sledećeg
meseca ćemo je gledati u filmu "Bilo jednom u Srbiji"
Toplu atmosferu širila je uvek oko sebe, a u svom domu i dandanas... Ručak je u njenom
domu ritual. U trpezariji je uvek postavljen sto za njenog sina i nju... beli stolnjak,
salvete od damasta, divan escajg i tanjiri...
"To su trenuci kada se osećamo kao porodica. To je sat dva naših zajedničkih kada smo
opšušteni... Pomalo se bojim... kada ja umrem, sin ništa od toga neće imati... Razveden je
i nema dece... i biće mu teško...Polako putujem i u redu sam za odlazak tamo gore i ne
guram se preko reda. Kad me jednom više ne bude, volela bih da ostane samo ono što su
ljudi zapamtili o meni kao čoveku, glumcu i prijatelju... To je vrednije od svih nagrada i
priznanja..."
Voljena naša Mira banjac...
Poslednja izmena:
