Beogradsko dramsko pozorište je od 23. do 28. septembra 2025. organizovalo „Jagoševu nedelju”
u znak sećanja na Jagoša Markovića (1966–2023), jednog od najvažnijih pozorišnih reditelja u regionu.
Preminuo je 22. septembra 2023. u 58. godini, ostavivši iza sebe bogat i nagrađivan opus.
Program je večeras otvorila predstava „Ćelava pjevačica”, poslednja režija koju je Jagoš uradio u Centru
za kulturu Tivat, po tekstu Ežena Joneska. Premijerno izvedena na festivalu Purgatorije u leto 2023. godine,
predstava je do sada osvojila 35 nagrada na 12 festivala.
Nakon izvođenja u BDP-u, održan je razgovor o predstavi i Jagošu, otvoren za publiku i medije.
Tokom nedelje, publika će imati priliku da pogleda još dve njegove predstave:
„Sumrak bogova” na Maloj sceni, 25. i 26. septembra u 20h
„Divlje meso” na Velikoj sceni, 27. i 28. septembra u 19.30h
Jagoš je bio umetnik koji je u pozorištu bio sve: reditelj, glumac, publika, scena, svetlo, kulisa, zavesa…
Njegov rad je bio preobražaj - ne samo teksta, već i celog prostora i osećanja.
Podsetimo, slovio je za stvaraoca koji je imao više nagrada nego godina života, a kada je svojevremeno
dobijao prestižno priznanje „Mića Popović” akademik Ljubomir Simović je, između ostalog, kazao:
„U delu koje postavlja na scenu, Jagoš uvek vidi nešto što pre njega nije video niko.
On napravi neki neprimetan gest, ali tim gestom preobrazi sve... Jagoš radikalno, i
s najvećom smelošću, menja metaforu koju nalazi u tekstu. Pri tom, on to ne radi
samo kao reditelj, jer on u pozorištu i nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je
i glumac, on je ceo ansambl, on je i publika, on je i scena i loža i prva, druga i treća
galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je i četka i boja i čekić i ekser i konopci i
reflektori i svila i vatra i kulisa i zavesa. On je sve to možda samo zato da bi nam
kazao da je svet bez ljubavi samo isušeno, slano i jalovo morsko dno, što, opet,
nije ništa drugo do ono što o ljubavi u prvoj poslanici Korinćanima kaže apostol
Pavle”.
Ostale su upamćene i Jagoševe izjave:
- Danas je najveći luksuz biti svoj.
- Pozorište je prečica do ljudske duše.
- U smehu je pobuna, sloboda, uteha i otpor.
- Ponekad mislim da se apokalipsa već desila,
jer laž je legitimna, obrazovanost ponižena, a
otmenost proterana iz mejnstrima.
Jagoš Marković je bio reditelj koji nije samo postavljao predstave - on je preobražavao
prostor, tekst i publiku. Njegov rad je bio svetlosni gest, neponovljiv u svojoj smelosti i
dubini.
Takav kalibar se ne rađa često.
A da budemo iskreni - ni na vidiku ga nema.
u znak sećanja na Jagoša Markovića (1966–2023), jednog od najvažnijih pozorišnih reditelja u regionu.
Preminuo je 22. septembra 2023. u 58. godini, ostavivši iza sebe bogat i nagrađivan opus.
Program je večeras otvorila predstava „Ćelava pjevačica”, poslednja režija koju je Jagoš uradio u Centru
za kulturu Tivat, po tekstu Ežena Joneska. Premijerno izvedena na festivalu Purgatorije u leto 2023. godine,
predstava je do sada osvojila 35 nagrada na 12 festivala.
Nakon izvođenja u BDP-u, održan je razgovor o predstavi i Jagošu, otvoren za publiku i medije.
Tokom nedelje, publika će imati priliku da pogleda još dve njegove predstave:
„Sumrak bogova” na Maloj sceni, 25. i 26. septembra u 20h
„Divlje meso” na Velikoj sceni, 27. i 28. septembra u 19.30h
Jagoš je bio umetnik koji je u pozorištu bio sve: reditelj, glumac, publika, scena, svetlo, kulisa, zavesa…
Njegov rad je bio preobražaj - ne samo teksta, već i celog prostora i osećanja.
Podsetimo, slovio je za stvaraoca koji je imao više nagrada nego godina života, a kada je svojevremeno
dobijao prestižno priznanje „Mića Popović” akademik Ljubomir Simović je, između ostalog, kazao:
„U delu koje postavlja na scenu, Jagoš uvek vidi nešto što pre njega nije video niko.
On napravi neki neprimetan gest, ali tim gestom preobrazi sve... Jagoš radikalno, i
s najvećom smelošću, menja metaforu koju nalazi u tekstu. Pri tom, on to ne radi
samo kao reditelj, jer on u pozorištu i nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je
i glumac, on je ceo ansambl, on je i publika, on je i scena i loža i prva, druga i treća
galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je i četka i boja i čekić i ekser i konopci i
reflektori i svila i vatra i kulisa i zavesa. On je sve to možda samo zato da bi nam
kazao da je svet bez ljubavi samo isušeno, slano i jalovo morsko dno, što, opet,
nije ništa drugo do ono što o ljubavi u prvoj poslanici Korinćanima kaže apostol
Pavle”.
Ostale su upamćene i Jagoševe izjave:
- Danas je najveći luksuz biti svoj.
- Pozorište je prečica do ljudske duše.
- U smehu je pobuna, sloboda, uteha i otpor.
- Ponekad mislim da se apokalipsa već desila,
jer laž je legitimna, obrazovanost ponižena, a
otmenost proterana iz mejnstrima.
Jagoš Marković je bio reditelj koji nije samo postavljao predstave - on je preobražavao
prostor, tekst i publiku. Njegov rad je bio svetlosni gest, neponovljiv u svojoj smelosti i
dubini.
Takav kalibar se ne rađa često.
A da budemo iskreni - ni na vidiku ga nema.
