JA

ja sam samo zrno peska
sena koja zidom hoda
lutka kojom ti se igras
i nemirna svoja voda.

neka mene u mom klasju
u brazdama zaoranim
na poljani mog detinjstva
gde ja moje igre branim.

a stura cu opet hteti
da poletim punim letom
da odzivim sa osmehom
a ne tmurnim danom,setom.

neka mene u nemiru
Dunavskoga vira mutnog
u sumarku iznad brda
u talasu tebi cudnog.

jer i ako samo zrno
iz pustinje tople peska
zelim biti mir nemira
i rec ona, teska , reska.

neka mene sred mog cela
gde godine brazde oru
ja sam ipak prejak vetar
na tvom hladnom,sivom moru

zato zelim da krilima
ovog dana ja poletim
sve sto zelim jeste Boze,
da pozivim, da se setim...

 

[lejla.al.dbuni]

Veoma je tesko ostati"svoj"u ovakvim "vunenim vremenima"(Gojko Djogo)..

Mnogo snage treba
malom plavom cvetu,
da sacuva sebe
od vetra u letu.

Na ledini zivi,
svoju hrabrost nosi,
nezan i ponosan
kosavi prkosi.

Ps.Nezni plavi cvet je tvoj avatar,pa si me njime i napisanom pesmom inspirisala na ove "haiku" stihove
koje sam sada napisala..kao poklon,za tebe,Izabel.

 

[izabel]

hvala ti draga......zaista.