Ja, u trećem srednje...

Uvek me kraj leta
podseća na ona magličasta jutra
što grle Kupu,
ponovo vidim sebe
u trećem srednje,
u zadnjem redu
srcima šaram klupu.
I odlučim
neću više da bežim sa časova,
redovno ću da čitam lektiru
i nikada više, umesto šara,
crtam srca po žutom leptiru.
Pa obećam sebi,
ako me pozoveš na piće
biraću viski sa ledom,
prekrstiću noge,
zapaliti cigaretu
i da sam odrasla
neka vide svi redom.
Poželeću da sam ,
kao ona Preverova,
pa da mi na trgu kupiš pticu,
šnalu za kosu,
od kestena ogrlicu.
Ali, šta da radim s tom pticom?
Šta ako je ona, poput mene
pobegla iz kaveza
i ne ume da se vrati
pa svoje pokidane snove
u ova magličasta jutra
bezuspešno prati ?!
 
Kliknite za proširenje...
...kraj leta , školskog leta , uvek je toj uzvišenoj klasi srednješkolaca , donosio setne i pomalo tužne dane .... taj kraj , donosio je i još uvek svakom donosi nikad ostvarena obećanja i zaklinjanja , na rastancima zaljubljenih ...rušio sva nadanja i očekivanja mnogih zanesenih pogleda , rođenih u dugim večernjim šetnjama , na žarkim plažama - po igrankama..... uvek se sa njim gubilo na mladosti i dobijalo na ozbiljnosti , gubitničke starosti....
...i sve što bih rekao , a ne umem u vezi kraja leta , rečeno je u ovoj pesmi :

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top