Како се „само“ ради свој посао...
Размишљам да ли да почнем од најдрастичнијег примера или ипак не.
Нешто са чиме се свако сусрео – шалтеруша. Одмах да знате да сам и сама радила такав посао и да знам да јесте досадан, стресан, незахвалан дакле нимало лак, али да ли искључује људскост?
Да ли сте некад видели да неког старца који једва хода, након ко зна колико стајања у реду пред шалтером та га особа са друге стране стакла посече једном речју и интонацијом звечарке бацајући му натраг папире.
*зашто се само на секунд се подсетити својих родитеља у тој ситуацији рецимо, па онда уложити мало воље и пар минута да се сазна шта је проблем и јасније и љубазно упутити на право место ако већ није могуће помоћи на други начин
Да ли сте чули за комуналне полицајце који малтретирају старице што уз ивицу тротоара продају неколико пари вунених чарапа на картонској кутији.
*зашто лепо не поразговарати, замолити да то не раде или не дај боже окренути главу јер се на другу страну треба гледати где се милиони краду
Да ли знате за случајеве инспектора од санитарних до финансијских који ако драконски не кажњавају онда једу, пију и облаче се на рачун малих радњи док велики ланци остају недирнути, недодирљиви.
*зашто казнити огромном казном ако очигледно није намерно учињена грешка и нанети ненадокнадиву штету некоме ко од тога живи и то не лако, зашто не опоменути пре кажњавања, зашто затварати очи пред корумпираним колегама
Немогуће је да не знате за случајеве у полицији, у судству или здравству где је човечност уступила место користољубљу поништавајући појам савести.
Сигурно сте читали о извршитељима, не желе моје речи да се компромитују трошењем на њих.
*зшто се на појаву прве сумње да неко ко обавља посао који је у функцији народа и државе истовремено и тиме попут труле крушке квари све око себе, не уклони са такве позиције
*зашто ћуте колеге и да ли су они бољи јер они то не раде, зашто их често бране иако знају истину
Знате ли да су поједини чувари логораша у Аушвицу или неком другом логору, заснивали своју одбрану на тврдњи да су они само радили свој посао?
Знам да знате.
Нису криве владе ни државе ни закони ни инститиције, нису јер су нам потребни чак неопходни.
Крив је човек, примат са развијеном свешћу (мање или више) који свест и савест уме да задене за појас када је егзистенција у питању, често и сујета а још чешће користољубље и похлепа.
Не значи нужно да су ти сујетни, охоли и опијени лажним осећајем моћи по аутоматизму лоши људи али јесу роба оштећена попут оне натруле крушке у гајбици која подстакнута повољним условима поквари све чега се дотакне.
Да се разумемо, јасно нам је свима да овај свет није идеалан и све док се ослања на кварљив елемент попут човека никада неће ни бити савршен, али постоје начини за побољшање.
Ако савест заказује, ту је контрола одозго и одоздо са свих страна. Свест о могућности да се изгуби посао због притужби корисника, колега, осуда таквог понашања умногоме би обуздала бахате а још више би значила онима који савесно раде свој посао.
Постоје системи уређени тако да страх од губитка посла и позиције одржава далеко бољи квалитет обављања посла. Да ли је то праведан начин, вероватно није, али очигледно другог нема.
Запитајте се какви су били у мирнодобским условима људи који су „само радећи свој посао“ спроводили хиљаде људи, очева мајки и деце у гасне коморе.
Размишљам да ли да почнем од најдрастичнијег примера или ипак не.
Нешто са чиме се свако сусрео – шалтеруша. Одмах да знате да сам и сама радила такав посао и да знам да јесте досадан, стресан, незахвалан дакле нимало лак, али да ли искључује људскост?
Да ли сте некад видели да неког старца који једва хода, након ко зна колико стајања у реду пред шалтером та га особа са друге стране стакла посече једном речју и интонацијом звечарке бацајући му натраг папире.
*зашто се само на секунд се подсетити својих родитеља у тој ситуацији рецимо, па онда уложити мало воље и пар минута да се сазна шта је проблем и јасније и љубазно упутити на право место ако већ није могуће помоћи на други начин
Да ли сте чули за комуналне полицајце који малтретирају старице што уз ивицу тротоара продају неколико пари вунених чарапа на картонској кутији.
*зашто лепо не поразговарати, замолити да то не раде или не дај боже окренути главу јер се на другу страну треба гледати где се милиони краду
Да ли знате за случајеве инспектора од санитарних до финансијских који ако драконски не кажњавају онда једу, пију и облаче се на рачун малих радњи док велики ланци остају недирнути, недодирљиви.
*зашто казнити огромном казном ако очигледно није намерно учињена грешка и нанети ненадокнадиву штету некоме ко од тога живи и то не лако, зашто не опоменути пре кажњавања, зашто затварати очи пред корумпираним колегама
Немогуће је да не знате за случајеве у полицији, у судству или здравству где је човечност уступила место користољубљу поништавајући појам савести.
Сигурно сте читали о извршитељима, не желе моје речи да се компромитују трошењем на њих.
*зшто се на појаву прве сумње да неко ко обавља посао који је у функцији народа и државе истовремено и тиме попут труле крушке квари све око себе, не уклони са такве позиције
*зашто ћуте колеге и да ли су они бољи јер они то не раде, зашто их често бране иако знају истину
Знате ли да су поједини чувари логораша у Аушвицу или неком другом логору, заснивали своју одбрану на тврдњи да су они само радили свој посао?
Знам да знате.
Нису криве владе ни државе ни закони ни инститиције, нису јер су нам потребни чак неопходни.
Крив је човек, примат са развијеном свешћу (мање или више) који свест и савест уме да задене за појас када је егзистенција у питању, често и сујета а још чешће користољубље и похлепа.
Не значи нужно да су ти сујетни, охоли и опијени лажним осећајем моћи по аутоматизму лоши људи али јесу роба оштећена попут оне натруле крушке у гајбици која подстакнута повољним условима поквари све чега се дотакне.
Да се разумемо, јасно нам је свима да овај свет није идеалан и све док се ослања на кварљив елемент попут човека никада неће ни бити савршен, али постоје начини за побољшање.
Ако савест заказује, ту је контрола одозго и одоздо са свих страна. Свест о могућности да се изгуби посао због притужби корисника, колега, осуда таквог понашања умногоме би обуздала бахате а још више би значила онима који савесно раде свој посао.
Постоје системи уређени тако да страх од губитка посла и позиције одржава далеко бољи квалитет обављања посла. Да ли је то праведан начин, вероватно није, али очигледно другог нема.
Запитајте се какви су били у мирнодобским условима људи који су „само радећи свој посао“ спроводили хиљаде људи, очева мајки и деце у гасне коморе.
