.
Sa koje planete sam se na Zemlju spustila
i pristigla da slomljena u prolazu zastanem,
u večitoj dilemi mog neobjašnjivog dolaska
pitam se dal` vatra il` led da postanem.
Duša moja je od zvezdane prašine stvorena
i srce mi večitom prometejskom vatrom grca,
ja ne znam zašto sam ovde i za čim u potrazi
stranac sam na ovom "trećem kamenu" od Sunca.
Pitam se u kojim životima sam već postojala
u koliko milenijuma sam živela kroz nadanja,
ima li vekova u kojima grehove nisam okajavala
i koliko nesrećnih ljubavi me je stiglo stradanja.
Ja nisam neko ko je sklon lakoj predaji oružja
borila sam se viteški i kada sam očajno gubila,
ponekad sam,priznajem,dozvolila sebi i jauk
al` sam i dalje strasno sanjala,volela i ljubila.
Jer,snaga je moja od silovitog uragana sazdana
u povojnicu mi vile utkale crveni nit beskraja,
i kolevku mi velikim zamahom pod nebo zanjihale
da duše večito nastanjujem,bez početka i kraja.
Koliko sam preletela pustinja i nadvisila visova
kroz kakve tamne vilajete me Nečastivi vodio,
nad koliko sam provalija smrtonosno klizila
a Bog koji me voli,spazio me i oslobodio.
A onda mi je Tvorac odredio da bol u nedrima nosim
da nadjem zrno peska u pustinji i da ga izgubim,
da strašnu bol za njim gajim i da ga ne prebolim
kad više ne mogu naći takvo da ga čuvam i ljubim.
Ovde sam u prolazu i vraćam se odakle sam došla
dalekoj svojoj Zvezdi na kojoj ne živi,bol,patnja i zlo,
dok moja ruka u Gospodnjoj spokojna i srećna spava
ja samo beskonačno trajem i čvrsto verujem u to.
Ps.Još jedan 7.oktobar u nizu......
..
Sa koje planete sam se na Zemlju spustila
i pristigla da slomljena u prolazu zastanem,
u večitoj dilemi mog neobjašnjivog dolaska
pitam se dal` vatra il` led da postanem.
Duša moja je od zvezdane prašine stvorena
i srce mi večitom prometejskom vatrom grca,
ja ne znam zašto sam ovde i za čim u potrazi
stranac sam na ovom "trećem kamenu" od Sunca.
Pitam se u kojim životima sam već postojala
u koliko milenijuma sam živela kroz nadanja,
ima li vekova u kojima grehove nisam okajavala
i koliko nesrećnih ljubavi me je stiglo stradanja.
Ja nisam neko ko je sklon lakoj predaji oružja
borila sam se viteški i kada sam očajno gubila,
ponekad sam,priznajem,dozvolila sebi i jauk
al` sam i dalje strasno sanjala,volela i ljubila.
Jer,snaga je moja od silovitog uragana sazdana
u povojnicu mi vile utkale crveni nit beskraja,
i kolevku mi velikim zamahom pod nebo zanjihale
da duše večito nastanjujem,bez početka i kraja.
Koliko sam preletela pustinja i nadvisila visova
kroz kakve tamne vilajete me Nečastivi vodio,
nad koliko sam provalija smrtonosno klizila
a Bog koji me voli,spazio me i oslobodio.
A onda mi je Tvorac odredio da bol u nedrima nosim
da nadjem zrno peska u pustinji i da ga izgubim,
da strašnu bol za njim gajim i da ga ne prebolim
kad više ne mogu naći takvo da ga čuvam i ljubim.
Ovde sam u prolazu i vraćam se odakle sam došla
dalekoj svojoj Zvezdi na kojoj ne živi,bol,patnja i zlo,
dok moja ruka u Gospodnjoj spokojna i srećna spava
ja samo beskonačno trajem i čvrsto verujem u to.
Ps.Još jedan 7.oktobar u nizu......
..
