Pa da, moram Nikoli Tesli da sročim jedno iskreno izvinjenje zato što sam ga ignorisao u mojim dosadašnjim "izlaganjima" i što sam ga držao za bezpredmetnog pronalazača, pa možda i po malo nasumičnog, ono, da ne kažem da je bio proizvoljan i u nekim fiks idejama teoretski jalov. Mada je, izgleda, svoju pronalazačku nastrojenost platio ogromnom duhovnom cenom tako što jedno od najvećih dostignuća ljudskog uma nije mogao da materijalizuje što ga je dakle u pojmu i ugledu ojadilo. Činjenica je i da on nije živeo akademski život sa udobnom stolicom na nekom univerzitetu već je morao da prati neka investiciona dešavanja koja čoveka bez materijalizacije odmah gurnu u ponor tako da jedno od apsolutnih dostignuća ljudskog uma nije doživelo da bude razjašnjeno i da mu se dodeli akademski status kao što je to slučaj sa čuvenim Ajnštajnovim ekvivalentom (e=mc^). S tim što ova formula u nekim krajnjim dubiozama više nema funkciju, pa samim tim je to onda samo propratno tačno.
I kao što Tesla i nije preterano fakultativno zastupljen ja shodno tome nisam ni pravio neke uvide u njegova teoretisanja, mada toga nešto preterano ni nema, čovek je bio praktičarski orjentisan. Pa tako da sam igrom slučaja na internetu naišao na jedan članak gde se između ostalih razmatranja umova našlo i njegovo, po definiciji u par reči. Reč je bila o vrtlozima, što ovim, što onim, ali Teslin vrtlog je između ostalih bio najtemeljniji. Nešto na osnovu čega bi se moglo zaključiti da je on išao do najveće dubioze funkcionisanja svega. Dakle, veće dubioze od ostalih teoretičara pre, za vreme i posle njega. Dakle definicija da je masa "rezultat vrtloga energije" je dubioznost dubioze i mogao bih na osnovu toga poverovati da je on isto tako bio blizu razjašnjenja gravitacije!
I naravno ovu definiciju kad poklopim sa mojom prizmom razmatranja, pa mogu reći da je podudarnost poprilična, samo eto, što sam ja to, možda, sa malo više živaca istančao.
Dakle, kod mene je u pitanju vrtlog težine prostora koji daje konstantu kinetičke vrednosti. Težina i masa su kod mog modela dve odvojene fijoke. Mislim, ako je Ajnštajn mogao da bude toliko rigorozan da gravitaciji oduzme status sile, pa mogu onda i ja masi da oduzmem težinu! A izgleda da je to bilo nešto što je i Tesla zaključio, samo što je on baratao sa nezahvalnim pojmom energije, pa možda i sa nezahvalnim pojmom mase. Direktnije bi bilo dakle upotrebiti težinu prostora i materiju zato što je posle Velikog Praska težina prostora prvo oformila lakšu materiju, pa onda masivniju i masivniju.
Pa kao što sam mislio da je Ajnštajn bi blizu totalne dubioze, tako sam njemu posvetio jedan naslov na ovom.pdf-u, i tu se može više pročitati o tome koji vrtlog vrti, a ovde ipak samo izvinjenje čoveku koji je takođe bio prilično teoretski aktivan, samo što je on bio teran iluzijom ispunjavanja želja i obećanja pa je ovaj filozofski aspekt zanemario, ali on je dakle umno bio definitivno na dobrom, pa možda i najboljem putu za objašnjenje svega i njegova definicija opšte energije je fundamentalniji pojam od (e=mc^). Pošto energija, to jest', vrtloženje težine prostora, (po Tesli vrtlog energije), opšte prisutno i neizmenično daje kinetičku indukciju. Dakle sve u prostoru ne nosi sa sobom svoju energiju. Već je ta energija stalno nova u svakom milimetru prostora. Što će reći, da ako bi sa materija ili masa našle u nekom beztežinskom prostoru, prostoru bez indukcije, da bi se ona tu jednostavno raspiljila. Elektroni bi odlutali, jezgra se razložila itd, znači masa bez prostorne indukcije ne bi ni imala energiju i naboj. A težina našeg prostora je izgleda ogromna, samo što zbog sveopšte kinetičke vrednosti mi to osećamo u fragmentima gravitacije, pa i inertno, kretanje zaustavljanje.
Sve u svemu Teslina dubioza je dakle išla preko (e=mc^) i on je tu ogromnu indukciju hteo da konvecionalizuje, samo što to nije preterano srodna priča sa strujnom indukcijom, čemu se on verovatno nadao, ali ovo prvo je pod konstantom i zbog toga je propratni faktor (e=mc^) teško zaobići. Dobro, tada se sa kosmičkim konstantama nije ni baratalo, a prostorna indukcija bi dakle bila jedna od tih i to jednostavno sa antenama koje su isto rezultat toga ne može da se preindukuje.
Mislim, nije mu bilo potrebno tako nešto da obećava niti tome da se nada, mada jeste malo deprimirajuće kada otkriješ toliku energiju a ne možeš da je realizuješ, jer u suprotnom ti se otkriće ne važi, tada ne, možda danas!?
I kao što Tesla i nije preterano fakultativno zastupljen ja shodno tome nisam ni pravio neke uvide u njegova teoretisanja, mada toga nešto preterano ni nema, čovek je bio praktičarski orjentisan. Pa tako da sam igrom slučaja na internetu naišao na jedan članak gde se između ostalih razmatranja umova našlo i njegovo, po definiciji u par reči. Reč je bila o vrtlozima, što ovim, što onim, ali Teslin vrtlog je između ostalih bio najtemeljniji. Nešto na osnovu čega bi se moglo zaključiti da je on išao do najveće dubioze funkcionisanja svega. Dakle, veće dubioze od ostalih teoretičara pre, za vreme i posle njega. Dakle definicija da je masa "rezultat vrtloga energije" je dubioznost dubioze i mogao bih na osnovu toga poverovati da je on isto tako bio blizu razjašnjenja gravitacije!
I naravno ovu definiciju kad poklopim sa mojom prizmom razmatranja, pa mogu reći da je podudarnost poprilična, samo eto, što sam ja to, možda, sa malo više živaca istančao.
Dakle, kod mene je u pitanju vrtlog težine prostora koji daje konstantu kinetičke vrednosti. Težina i masa su kod mog modela dve odvojene fijoke. Mislim, ako je Ajnštajn mogao da bude toliko rigorozan da gravitaciji oduzme status sile, pa mogu onda i ja masi da oduzmem težinu! A izgleda da je to bilo nešto što je i Tesla zaključio, samo što je on baratao sa nezahvalnim pojmom energije, pa možda i sa nezahvalnim pojmom mase. Direktnije bi bilo dakle upotrebiti težinu prostora i materiju zato što je posle Velikog Praska težina prostora prvo oformila lakšu materiju, pa onda masivniju i masivniju.
Pa kao što sam mislio da je Ajnštajn bi blizu totalne dubioze, tako sam njemu posvetio jedan naslov na ovom.pdf-u, i tu se može više pročitati o tome koji vrtlog vrti, a ovde ipak samo izvinjenje čoveku koji je takođe bio prilično teoretski aktivan, samo što je on bio teran iluzijom ispunjavanja želja i obećanja pa je ovaj filozofski aspekt zanemario, ali on je dakle umno bio definitivno na dobrom, pa možda i najboljem putu za objašnjenje svega i njegova definicija opšte energije je fundamentalniji pojam od (e=mc^). Pošto energija, to jest', vrtloženje težine prostora, (po Tesli vrtlog energije), opšte prisutno i neizmenično daje kinetičku indukciju. Dakle sve u prostoru ne nosi sa sobom svoju energiju. Već je ta energija stalno nova u svakom milimetru prostora. Što će reći, da ako bi sa materija ili masa našle u nekom beztežinskom prostoru, prostoru bez indukcije, da bi se ona tu jednostavno raspiljila. Elektroni bi odlutali, jezgra se razložila itd, znači masa bez prostorne indukcije ne bi ni imala energiju i naboj. A težina našeg prostora je izgleda ogromna, samo što zbog sveopšte kinetičke vrednosti mi to osećamo u fragmentima gravitacije, pa i inertno, kretanje zaustavljanje.
Sve u svemu Teslina dubioza je dakle išla preko (e=mc^) i on je tu ogromnu indukciju hteo da konvecionalizuje, samo što to nije preterano srodna priča sa strujnom indukcijom, čemu se on verovatno nadao, ali ovo prvo je pod konstantom i zbog toga je propratni faktor (e=mc^) teško zaobići. Dobro, tada se sa kosmičkim konstantama nije ni baratalo, a prostorna indukcija bi dakle bila jedna od tih i to jednostavno sa antenama koje su isto rezultat toga ne može da se preindukuje.
Mislim, nije mu bilo potrebno tako nešto da obećava niti tome da se nada, mada jeste malo deprimirajuće kada otkriješ toliku energiju a ne možeš da je realizuješ, jer u suprotnom ti se otkriće ne važi, tada ne, možda danas!?
