- Poruka
- 5.859
autorska
NATO intervencija ne može se porediti sa ruskom agresijom na Ukrajinu. Pre tri dana se navršilo 23 godine kako je donešena Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 koja je između ostalog, pozivajući se na Sedmu povelju UN, decidirano legalizovala intervenciju NATO-a. Saglasno Rezoluciji 1244, trupe NATO-a su pod mandatom KFOR-a ušle na Kosovo sa kojega su se Miloševićeve snage prethodno povukle. Pre Rezolucije 1244, Savet bezbednosti UN održao je, od 1998 kada su u pokrajini počeli oružani sukobi, na desetine sednica posvećenih Kosovu. SB UN je razmotrio veliki broj izveštaja od strane raznih međunarodnih subjekata, izdao 23 saopštenja posvećena o kosovskoj krizi i usvojio ukupno pet rezolucija.
Prva rezolucija posvećena stanju na Kosovu, Savet bezbednosti UN usvojio je 31. marta 1998, pod brojem 1160. Njome je osuđena prekomerna upotreba sile od strane Miloševićevih snaga na Kosovu. Istom rezolucijom, Albanci su pozvani da osude terorističke akcije OVK i da nastoje da rešenje pronađu mirnim putem. Rezolucija 1160 je pozdravila odluku Evropske organizacije za bezbednost i saradnju da na Kosovo uputi verifikacionu misiju.
Šest meseci kasnije, 23. septembra, Savet bezbednosti usvojio je rezoluciju 1199 kojom je kosovski konflikt podveden pod jurisdikciju Haškog tribunala. Ovom prilikom je izražena zabrinutost zbog pojačanih borbi između Miloševićevih snaga i OVK. Ova rezolucija se bavila i brojem izbeglica sa Kosove koji je u tom trenutku procenjen na oko 230.000. Savet bezbednosti je zatražio momentalan prekid vatre i naglasio da razvoj stanja u toj pokrajini predstavlja opasnost za mir u regionu. Od vlasti u Beogradu zatražen je bezuslovan prestanak nasilja od strane Miloševićevih snaga nad civilima, a nadležni organi Srbije su pozvani da privedu i kazne sve vinovnike nasilja nad civilima, kao i odgovorne za uništavanje privatne movine. Savet bezbednosti je tada prvi put upozorio i na ozbiljne posledice ukoliko se ova rezolucija ne sprovede u delo.
Sledeća rezolucija Saveta bezbednosti UN usledila je tačno mesec dana kasnije, 24. oktobra 1998. godine. Ova rezolucija je prvi put pozvala strane uključene u sukobe da političkim rešenjem omoguće vraćanje suštinske autonomije Kosovu. Istovremeno je oštro osuđen obračun vlasti Slobodana Miloševića sa opozicionim medijima u Republici Srbiji; to je vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja.
Rezolucijom koja je nosila broj 1203, ponovljena je podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu SRJ, zatražena puna saradnja vlasti u Beogradu sa Verifikacionom misijom OEBS-a, dok je od kosovskih Albanaca zatraženo da osude akte terorizma OVK.
Republika Srbija i vođstvo kosovskih Albanaca pozvani su na pokretanje hitnog dijaloga i da omoguće povratak svih izbeglica.
Savet bezbednosti UN je 14. maja 1999 usvojio Rezoluciju 1239. S njom je izražena zabrinutost zbog humanitarne katastrofe na Kosovu odnosno talasa izbeglica koji je pristigao u Republiku Makedoniju, Republiku Crnu Goru i Albaniju. Istovremeno je zatražen pristup Kosovu za predstavnike UN-a.
I dalje važeća Rezolucija 1244 usvojena je 10. juna 1999, kada je suspendovana Miloševićeva vlast u pokrajini i potvrđena jurisdikcija Haškog suda nad zločinima počinjenim na Kosovu. Rezolucijom 1244 Kosovu su garantovana značajna autonomija i samouprava, pri čemu se Rezolucija poziva na sporazum iz Rambujea.
Rezolucijom 1244 se najavilo da će zadnjoj fazi, nadležnosti iz ruku prelaznih institucija biti predate institucijama do kojih će se doći političkim dogovorom Beograda i Prištine.
Savet bezbednosti je od početka sukoba 1998. do juna 1999. usvojio i 23 zvanična saopštenja za svetske medije. Od tih saopštenja najjači odjek imalo je saopštenje koje je bilo posvećeno masakru u selu Račak. Zločin u Račku ambasadori Saveta bezbednosti UN jednoglasno su osudili posebnim saopštenjem 10. januara 1999.
NATO intervencija ne može se porediti sa ruskom agresijom na Ukrajinu. Pre tri dana se navršilo 23 godine kako je donešena Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 koja je između ostalog, pozivajući se na Sedmu povelju UN, decidirano legalizovala intervenciju NATO-a. Saglasno Rezoluciji 1244, trupe NATO-a su pod mandatom KFOR-a ušle na Kosovo sa kojega su se Miloševićeve snage prethodno povukle. Pre Rezolucije 1244, Savet bezbednosti UN održao je, od 1998 kada su u pokrajini počeli oružani sukobi, na desetine sednica posvećenih Kosovu. SB UN je razmotrio veliki broj izveštaja od strane raznih međunarodnih subjekata, izdao 23 saopštenja posvećena o kosovskoj krizi i usvojio ukupno pet rezolucija.
Prva rezolucija posvećena stanju na Kosovu, Savet bezbednosti UN usvojio je 31. marta 1998, pod brojem 1160. Njome je osuđena prekomerna upotreba sile od strane Miloševićevih snaga na Kosovu. Istom rezolucijom, Albanci su pozvani da osude terorističke akcije OVK i da nastoje da rešenje pronađu mirnim putem. Rezolucija 1160 je pozdravila odluku Evropske organizacije za bezbednost i saradnju da na Kosovo uputi verifikacionu misiju.
Šest meseci kasnije, 23. septembra, Savet bezbednosti usvojio je rezoluciju 1199 kojom je kosovski konflikt podveden pod jurisdikciju Haškog tribunala. Ovom prilikom je izražena zabrinutost zbog pojačanih borbi između Miloševićevih snaga i OVK. Ova rezolucija se bavila i brojem izbeglica sa Kosove koji je u tom trenutku procenjen na oko 230.000. Savet bezbednosti je zatražio momentalan prekid vatre i naglasio da razvoj stanja u toj pokrajini predstavlja opasnost za mir u regionu. Od vlasti u Beogradu zatražen je bezuslovan prestanak nasilja od strane Miloševićevih snaga nad civilima, a nadležni organi Srbije su pozvani da privedu i kazne sve vinovnike nasilja nad civilima, kao i odgovorne za uništavanje privatne movine. Savet bezbednosti je tada prvi put upozorio i na ozbiljne posledice ukoliko se ova rezolucija ne sprovede u delo.
Sledeća rezolucija Saveta bezbednosti UN usledila je tačno mesec dana kasnije, 24. oktobra 1998. godine. Ova rezolucija je prvi put pozvala strane uključene u sukobe da političkim rešenjem omoguće vraćanje suštinske autonomije Kosovu. Istovremeno je oštro osuđen obračun vlasti Slobodana Miloševića sa opozicionim medijima u Republici Srbiji; to je vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja.
Rezolucijom koja je nosila broj 1203, ponovljena je podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu SRJ, zatražena puna saradnja vlasti u Beogradu sa Verifikacionom misijom OEBS-a, dok je od kosovskih Albanaca zatraženo da osude akte terorizma OVK.
Republika Srbija i vođstvo kosovskih Albanaca pozvani su na pokretanje hitnog dijaloga i da omoguće povratak svih izbeglica.
Savet bezbednosti UN je 14. maja 1999 usvojio Rezoluciju 1239. S njom je izražena zabrinutost zbog humanitarne katastrofe na Kosovu odnosno talasa izbeglica koji je pristigao u Republiku Makedoniju, Republiku Crnu Goru i Albaniju. Istovremeno je zatražen pristup Kosovu za predstavnike UN-a.
I dalje važeća Rezolucija 1244 usvojena je 10. juna 1999, kada je suspendovana Miloševićeva vlast u pokrajini i potvrđena jurisdikcija Haškog suda nad zločinima počinjenim na Kosovu. Rezolucijom 1244 Kosovu su garantovana značajna autonomija i samouprava, pri čemu se Rezolucija poziva na sporazum iz Rambujea.
Rezolucijom 1244 se najavilo da će zadnjoj fazi, nadležnosti iz ruku prelaznih institucija biti predate institucijama do kojih će se doći političkim dogovorom Beograda i Prištine.
Savet bezbednosti je od početka sukoba 1998. do juna 1999. usvojio i 23 zvanična saopštenja za svetske medije. Od tih saopštenja najjači odjek imalo je saopštenje koje je bilo posvećeno masakru u selu Račak. Zločin u Račku ambasadori Saveta bezbednosti UN jednoglasno su osudili posebnim saopštenjem 10. januara 1999.
