(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
IZMEDJU MOZGA I SRCA
Izmedju mozga i srca stoji žica
Po njoh hoda duša kao artist
Držeći vazda ravnotežu
I naravno.....kao svaki profesionalac
Duša zaštitnu mrežu ne postavlja
Jer ne bi 100% sebe dala
Kada rizik ne bi ostavljala.
Ako padne......a desi se
Pada samo ona
Pri padu cimne malo jače krajeve
Zakačene na mozgu i srcu
Te ih to zaboli i ciknu bolno
Žica oslobodjena tereta samo zadrhti
Mozak i srce ostaju na svojim mestima
A duša.....pa ona, kao svaki igrač na žici
Izudarana, poderana, polomljena ili samo ugruvana
Već zavisno od načina pada i visprenosti da se dočeka,
Neko vreme leči strah od visine i čeka
Da oporavak prodje ...ali nikad do veka
Ma duša je to.....ne može da odoli da se ponovo ne vine u visine
Da opet ne krene u daljine
Putujući uvek istim a opet...svaki put drugačijim putem
Izmedju mozga i srca
Duša po žici luta
Izmedju dva pada
Ponovna predstava tog malog slatkog gada.
Hvala hakime
PS Laka vam i mirna noć
