Između Hrista i klovna -Maks Bekman

[Poli46]

Slikarstvo Maksa Bekmana​

THE TOWN-CITY NIGHT-1950
Nacisti su spaljivali knjige, ali i uništavali slike najboljih nemačkih umetnika, što znači da je Bekman
odmah nakon Hitlerovog dolaska na vlast 1933. otpušten s profesorskog mesta u Frankfurtu, a 1937.
na pomenutoj izložbi "izopačenih" dela bio zastupljen s brojnim slikama.

Beckmann-triptih 1943-Karneval

Prvo što svako ko se nađe suočen s Bekmanovim slikama mora da oseti je njihovo intenzivno
energetsko zračenje, kao i njihov zagonetni karakter, koji počiva na gustoj mreži metafora:
durbin, violončelo ili sveća na nekoj slici upravo su to što vidimo, ali u isti mah ukazuju na
nešto izvan njih, pa deluju kao amblemi čija nas neobjašnjiva sadržina uzbuđuje i fascinira.

https://www.vreme.com/kultura/umetnik-izmedju-hrista-i-klovna/

 

[Poli46]

Pred maskenbal

Fascinantna je i stvaralačka potentnost ovog slikara, koji je iza sebe ostavio oko 850 uljanih slika, obimno grafičko delo, ilustracije, crteže, i više skulptura. Intenzitet Bekmanove ličnosti, praćen telesno snažnom pojavom, ostavljao je na savremenike dubok utisak, a ništa manje intenzivan bio je i njegov odnos prema umetnosti. Za njega je umetnost bila pronicanje u suštinu "misterije bivanja", dakle spoznaja.

Autoportret

Umetnost kao spoznaja sveta je za Bekmana identična sa usmerenošću na spoznaju samoga
sebe, pa 49 Bekmanovih autoportreta nisu proizvod narcisoidne samodopadljivosti, već predstavljaju višeslojnu sliku duha doba, koja nam predočava kako slikarev odnos prema svetu,
te sebi kao umetniku, tako i turbulencije koje su Evropu potresale u prvoj polovini XX veka.

https://www.vreme.com/kultura/umetnik-izmedju-hrista-i-klovna/

 

[Black_star]

I ta razuzdana druzeljubivost Vajmarske republike.

 

[Poli46]

Autoportret

Jedan Bekmanov biograf primećuje da je "bezobzirnost" s kojom je ovaj umetnik slikao sebe
viđena "još samo kod dva-tri umetnika". Na autoportretima nalazimo slikara sa atributima
klovna, akrobate, glumca, muzičara, Hrista, kralja, ali i u društvenom "kostimu" poput fraka ili smokinga. Bekman kao akrobata na trapezu predstavlja metaforu za umetničku egzistenciju,
ali i za čovekovu paradoksalnu poziciju između neba i zemlje: čoveka rastrže tenzija između privezanosti za materiju i stremljenja ka božanskom, između opasnosti pada i mogućnosti
uzleta.

Max Beckmann-Sinking of the Titanic

Bekman je bio dva puta oženjen i oba puta su to bile lepe i zanimljive žene. Mina Tube je bila slikarka i operska pevačica, a Matilda fon Kaulbah, na platnima ovekovečena pod nadimkom
Kvapi (Quappi), bila je kćerka slikara i violinistkinje, koja je i sama svirala violinu i studirala
pevanje.

 

[Poli46]

Žena je u Bekmanovom slikarstvu predstavnica putenosti i plodnosti sveta, biće koje mami i omamljuje, prouzrokujući požudu i nasilje; ali žena je i muzika sveta (vidimo je često s muzičkim instrumentima) koja svojom smirenom, melanholičnom lepotom približava dušu izvorima
"misterije bivanja".

Night-1918.

Jedna od centralnih tema u Bekmanovom slikarstvu je odnos između muškarca i žene, njihova trajna i nerazrešiva međusobna upućenost, koja je izvorište neprekidnog kruga žudnje, slasti i nasilja.

Pored aktova, veliki broj slika zasićen je lajtmotivima čija simbolika upućuje na falus
i žensko krilo – otvor saksofona, mačevi, ribe, koplja. Bekman je višestruko varirao
motiv muškarca i žene koji su zavezani jedno za drugo, što sugeriše psihičku i fizičku
zavisnost muškarca i žene, ali u isti mah predstavlja i metaforu čovekove "egzistencijalne neslobode".

https://www.vreme.com/kultura/umetnik-izmedju-hrista-i-klovna/

 

[Poli46]

Max Beckmann-Journey on the fish 1934

Bekman je filozof među slikarima koji je odbacivao teoriju umetnosti i odbijao da tumači svoje slike. Čitao je Dostojevskog i Šopenhauera, takođe hrišćansku mistiku, gnostiku i kabalu, i transformisao njihove simbole u slike mitskih dimenzija. Njegovi dnevnici, u kojima je komentarisao nastajanje svojih slika, ali i beležio gde je izlazio i kakav je šampanjac pio, smatraju se jedinstvenim svedočanstvom o egzistenciji slikara.

Max Beckmann

Za razliku od Pikasa, s kojim se često poredi, Bekman nikada nije napustio figuralnu formu.
Nije potpadao pod slikarske mode, i odbijao je da se oseća članom neke grupe (iako je kratko
bio član berlinske Secesije)

https://www.vreme.com/kultura/umetnik-izmedju-hrista-i-klovna/

 

[vučji čopor]

Идеолошки тоталитаризам није само непријатељ сваког уметничког израза који није прописан, него и физички уништитељ свега изван догме - људи, идеја, уметничких дела итд.

 

[Poli46]

Triptih-Max Bekman

... Nakon nervnog sloma, Bekman je demobilisan, ali su scene ljudske patnje i dalje postojale na slikama. Godine 1915. prikazao je sebe iscrpljenog, sa iskrenim zamrznutim strahom u očima.

Макс Бекман. «Автопортрет», 1915

 

[Poli46]

Skidanje Hrista sa krsta-Max Bekman

 

[Poli46]

Maks Bekman -Autoportret

Fascinantna je i stvaralačka potentnost ovog slikara, koji je iza sebe ostavio oko 850 uljanih slika, obimno grafičko delo, ilustracije, crteže, i više skulptura. Intenzitet Bekmanove ličnosti, praćen telesno snažnom pojavom, ostavljao je na savremenike dubok utisak, a ništa manje intenzivan bio je i njegov odnos prema umetnosti. Za njega je umetnost bila pronicanje u suštinu "misterije bivanja", dakle spoznaja.
https://www.vreme.com/kultura/umetnik-izmedju-hrista-i-klovna/

 

[Neprilagođena]

The Iron Bridge 1922
M.Bekman

 

[Poli46]

Falusni simboli provejavaju u gotovo svim njegovim slikama..ako bolje pogledamo.

Mrtva priroda sa svećnjacima-M Bekman