Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.297
"Čini se da ljudi ne shvataju da smo zaista usred ogromne transformacije." -ekonomisti.
Globalna ekonomija se suočila sa brojnim izazovima, od geopolitičkih podela do tehnoloških promena. Dok kratkoročni rizici i dalje postoje, važno je sagledati dugoročne trendove koji će značajno oblikovati globalnu ekonomiju. Svetski ekonomski forum je nedavno razgovarao sa vodećim ekonomistima iz javnog i privatnog sektora o ključnim promenama koje nas očekuju. Oni su identifikovali tri glavna trenda:
Globalna trgovina se menja
Međunarodna trgovina je dugo bila ključni deo globalne ekonomije, omogućavajući brz razvoj kroz razmenu dobara i usluga. Ralph Ossa, glavni ekonomista Svetske trgovinske organizacije, opisuje je kao temelj naše prosperiteta. Međutim, danas su trgovinski odnosi sve više povezani sa geopolitičkim tenzijama, što dovodi do fragmentacije globalne ekonomije. Stručnjaci upozoravaju da ovu fragmentaciju ubrzavaju carine i protekcionističke politike koje dele svetsku ekonomiju na konkurentske grupe umesto na jedinstven, povezan sistem.
I u 2024. godini, nove trgovinski propisi koje narušavaju tržište među zemljama G20 bile su značajno brojnije od mera liberalizacije trgovine (2.402 prema 634), prema izveštaju Chief Economists Outlook. Ekonomske podele su se intenzivirale poslednjih meseci, jer su SAD uvele visoke carine ključnim trgovinskim partnerima, što je pokrenulo ciklus recipročnih ograničenja.
Ipak, Ralph Ossa naglašava da, iako globalna ekonomija prolazi kroz geo-ekonomsku fragmentaciju, još uvek ne možemo govoriti o deglobalizaciji.
Uticaj demografije na radna mesta
Demografske promene širom sveta utiču na dostupnost radne snage. Afrika i delovi Azije beleže rast populacije, dok Evropa ima negativnu stopu rasta. Poslovni sektor sve više ukazuje na poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih radnika. Izveštaj "Future of Jobs Report 2025" otkriva da 63% ispitanih kompanija vidi nedostatak talenata kao najveću prepreku rastu ekonomije.
Nela Richardson, glavna ekonomistkinja ADP Research Institute-a, ističe da bogate zemlje imaju sve stariju radnu populaciju koja se približava penziji, dok Afrika i Azija beleže rast radne snage, sa sve većim brojem mladih koji ulaze u ključni radni period.
Izveštaj "Future of Jobs Report 2025" ističe da demografske promene, posebno starenje populacije i opadajuća radna snaga u razvijenim ekonomijama, postaju ključni faktori u potražnji za kvalifikovanu radnu snagu i za tehnologijom.
Nela Richardson dodaje da će omogućavanje toka talenata između bogatih zemalja i nacija sa srednjim i nižim prihodima biti od suštinskog značaja za ekonomski rast.
Umetna (veštačka) inteligencija (AI) i produktivnost
Veštačka inteligencija (AI) preoblikuje javni i privatni sektor, a generativna veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese globalnoj ekonomiji do 4,4 biliona dolara godišnje do 2040.
„Generativna veštačka inteligencija nas tera da ponovo razmislimo o konceptu produktivnosti“, rekao je Tomas Castagnino, generalni direktor ekonomskog istraživanja u kompaniji Accenture Research. "Obično razmišljamo o produktivnosti, o proizvodnji istog sa manje ili više sa istim. Mislim da nas generativna AI navodi da mislimo da je produktivnost više kao proizvodnja bolje sa manje."
Od preko 1.000 poslodavaca anketiranih za Izveštaj o budućnosti poslova 2025, velika većina (86%) je rekla da očekuje da će veštačka inteligencija i tehnologije za obradu informacija transformisati njihovo poslovanje do 2030. Izveštaj dodaje da generativna veštačka inteligencija ima potencijal da unapredi osnovne ljudske veštine, kao i da osnaži manje specijalizovane zaposlene da obavljaju veći opseg stručnih zadataka.
Ekonomisti ističu da poboljšana produktivnost predstavlja jedan od glavnih benefita veštačke inteligencije za preduzeća i zaposlene. Štaviše, očekuje se da će ti efekti postati vidljivi brže nego kod prethodnih tehnoloških revolucija.
Paul Gruenwald, glavni ekonomista S&P Global-a, navodi da bi uticaj AI mogao da bude brži nego što je to bio slučaj sa kompjuterima, uz priličnu sigurnost da će doneti značajna poboljšanja.
Razumevanje dugoročnih ekonomskih trendova ključno je za održiv i inkluzivan rast. Analiza ovih promena omogućava adekvatne investicije koje jačaju otpornost globalne ekonomije pred različitim izazovima.
Rima Bhatia, ekonomska savetnica Gulf International Bank-a, ističe da ljudi ne shvataju da smo usred velike transformacije. Industrije i sektori se redefinišu, dok zamišljamo budućnost kroz održiviji okvir.
Globalna ekonomija se suočila sa brojnim izazovima, od geopolitičkih podela do tehnoloških promena. Dok kratkoročni rizici i dalje postoje, važno je sagledati dugoročne trendove koji će značajno oblikovati globalnu ekonomiju. Svetski ekonomski forum je nedavno razgovarao sa vodećim ekonomistima iz javnog i privatnog sektora o ključnim promenama koje nas očekuju. Oni su identifikovali tri glavna trenda:
Globalna trgovina se menja
Međunarodna trgovina je dugo bila ključni deo globalne ekonomije, omogućavajući brz razvoj kroz razmenu dobara i usluga. Ralph Ossa, glavni ekonomista Svetske trgovinske organizacije, opisuje je kao temelj naše prosperiteta. Međutim, danas su trgovinski odnosi sve više povezani sa geopolitičkim tenzijama, što dovodi do fragmentacije globalne ekonomije. Stručnjaci upozoravaju da ovu fragmentaciju ubrzavaju carine i protekcionističke politike koje dele svetsku ekonomiju na konkurentske grupe umesto na jedinstven, povezan sistem.
I u 2024. godini, nove trgovinski propisi koje narušavaju tržište među zemljama G20 bile su značajno brojnije od mera liberalizacije trgovine (2.402 prema 634), prema izveštaju Chief Economists Outlook. Ekonomske podele su se intenzivirale poslednjih meseci, jer su SAD uvele visoke carine ključnim trgovinskim partnerima, što je pokrenulo ciklus recipročnih ograničenja.
Ipak, Ralph Ossa naglašava da, iako globalna ekonomija prolazi kroz geo-ekonomsku fragmentaciju, još uvek ne možemo govoriti o deglobalizaciji.
Uticaj demografije na radna mesta
Demografske promene širom sveta utiču na dostupnost radne snage. Afrika i delovi Azije beleže rast populacije, dok Evropa ima negativnu stopu rasta. Poslovni sektor sve više ukazuje na poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih radnika. Izveštaj "Future of Jobs Report 2025" otkriva da 63% ispitanih kompanija vidi nedostatak talenata kao najveću prepreku rastu ekonomije.
Nela Richardson, glavna ekonomistkinja ADP Research Institute-a, ističe da bogate zemlje imaju sve stariju radnu populaciju koja se približava penziji, dok Afrika i Azija beleže rast radne snage, sa sve većim brojem mladih koji ulaze u ključni radni period.
Izveštaj "Future of Jobs Report 2025" ističe da demografske promene, posebno starenje populacije i opadajuća radna snaga u razvijenim ekonomijama, postaju ključni faktori u potražnji za kvalifikovanu radnu snagu i za tehnologijom.
Nela Richardson dodaje da će omogućavanje toka talenata između bogatih zemalja i nacija sa srednjim i nižim prihodima biti od suštinskog značaja za ekonomski rast.
Umetna (veštačka) inteligencija (AI) i produktivnost
Veštačka inteligencija (AI) preoblikuje javni i privatni sektor, a generativna veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese globalnoj ekonomiji do 4,4 biliona dolara godišnje do 2040.
„Generativna veštačka inteligencija nas tera da ponovo razmislimo o konceptu produktivnosti“, rekao je Tomas Castagnino, generalni direktor ekonomskog istraživanja u kompaniji Accenture Research. "Obično razmišljamo o produktivnosti, o proizvodnji istog sa manje ili više sa istim. Mislim da nas generativna AI navodi da mislimo da je produktivnost više kao proizvodnja bolje sa manje."
Od preko 1.000 poslodavaca anketiranih za Izveštaj o budućnosti poslova 2025, velika većina (86%) je rekla da očekuje da će veštačka inteligencija i tehnologije za obradu informacija transformisati njihovo poslovanje do 2030. Izveštaj dodaje da generativna veštačka inteligencija ima potencijal da unapredi osnovne ljudske veštine, kao i da osnaži manje specijalizovane zaposlene da obavljaju veći opseg stručnih zadataka.
Ekonomisti ističu da poboljšana produktivnost predstavlja jedan od glavnih benefita veštačke inteligencije za preduzeća i zaposlene. Štaviše, očekuje se da će ti efekti postati vidljivi brže nego kod prethodnih tehnoloških revolucija.
Paul Gruenwald, glavni ekonomista S&P Global-a, navodi da bi uticaj AI mogao da bude brži nego što je to bio slučaj sa kompjuterima, uz priličnu sigurnost da će doneti značajna poboljšanja.
Razumevanje dugoročnih ekonomskih trendova ključno je za održiv i inkluzivan rast. Analiza ovih promena omogućava adekvatne investicije koje jačaju otpornost globalne ekonomije pred različitim izazovima.
Rima Bhatia, ekonomska savetnica Gulf International Bank-a, ističe da ljudi ne shvataju da smo usred velike transformacije. Industrije i sektori se redefinišu, dok zamišljamo budućnost kroz održiviji okvir.
