изгубљено време

Сањала сам једно изгубљено време бола и очаја, походила у сузама се пробудила.

Бол се пролама кроз опустелу душу од страха и ослушкивања, од стрепње за најмилије.
У мрачном кутку моје земље с' пушком у руци док бомбе трескају и ракете злокобно фијучу а митраљези штекћу, ватром овенчани. Смрт сумануто јури , једва постизава, дела суноврата и помрачења ума. Одмора нема, стужило јој се од младости коју на олтар приноси, више их и не броји.
Не мерим време сатима, данима, ноћима. Лутам у простору растргана. Боле ме помисли, ужас од вести, пале ми куће самртници у души. Далеко на југу на Косову он у блату чучи, кроз мушицу противника чека. Молитву бесконачну изговарам, увезујем почетак с'крајем и сузама је купам неутешним.
Први метак покосио је најбољег друга, са смрћу у рову са болом у срцу , са тугом у души, замућено кроз мушицу гледа , мету не види од суза. Други метак врео оштар тело му је саломио, крвљу потопио.
Бол сам осетила јаук пустила моја љубав ничице пала је и борба за живот за окуцај срца почела је. . Боже то је сан! ... Из постеље пренута устајем у оку ми сузе не исплакане. . .у срцу ми немир и бол оживљени

makelovenhotwar.gif
 

Back
Top