- Poruka
- 20.715
Ovu temu stavljam ovde. Ako treba premestite je.
Ovo je o meni i nekom mom lavirintu, začaranom krugu. Verovatno sam ja najveći krivac, malo ljudi oko mene. Koga ne mrzi nek cita. Gledacu da skratim maksimalno moguće.
Znam dosta ljudi koji su otišli preko svako po negde. To je nešto što sam oduvek želeo. Sve su to priče ok je, super, lova, krenuli sa dna , pa dobili neke bolje poslove npr menadžeri itd. Uvek imam utisak na te priče da je neko iz potpuno slučajnog razloga dobio nešto o čemu nije razmišljao nego otvorila se karta, kapnulo mu. Kako sam se zbog faksa preselio u Bg. Dolazak je bio trenutno plafon i velika promena, nada za beg dalje. Mislio sam da cu bar ovde uraditi bolje stvari. Radio sam neke povremene poslove od kojih nista nisam skupio , jer sam se trudio da pomazem u tom finansijskom delu mojima koliko - toliko. Usteda veoma slabo i nedovoljno. Vreme je proslo. Preko 10 godina. Faks nisam zavrsio, posao vise vremena nisam imao nego sto jesam. To sto jesam privremeno ne boduje se. Radio tek do skoro dve godine u cugu u dva supermarketa po godinu dana. Smučilo mi se i napustio. O tom poslu ne bih u detalje, jer nije samo o tome da mi se ne radi.
Dolazimo do teme zasto nisi preko isao? Work & Travel, Erasmus, neki master, kod nekog?
Na temu odlaska preko je kamen spoticanja i moja porodica. Uvek se razgovor završio svađom, bez podrške. Šta ćeš tamo, kod koga, šta da radiš tamo, kako sam, nemamo para (realno nije jeftino cela ta avantura), dovoljno je da si Beogradu, mi smo tu za tebe (i ti si za nas samo sam to kasno shvatio sta ta rečenica znači). Dovoljna je bila neka hevi priča nekog kog znamo da je teško da bude eto samo lazu da je tamo tako dobro. Pitam se šta sam ja zgrešio da nemam gde? Osećam se zaglavljeno, bez mogućnosti, bez motivacije za nekim uspehom i nadom više da će se nešto promeniti. O ostvarivanju porodice odavno ne razmišljam. Desilo mi se nesto cega sam se najviše bojao i rekao sebi samo to ne. Zaglavljen da čamim ovde. Slušajući priče gastoza koji su faks ili skolske dane proveli u kafiću i ne znaju ni gde je ta Amerika gde su sada. Mislio sam da cu sa tim poslom da se trgnem, da nije sve tako crno, ali nisam. Posao u marketu me je uništio, načeo je zdravstveno do toga do psihe da sam se osećao kao kreten.
Ovo je o meni i nekom mom lavirintu, začaranom krugu. Verovatno sam ja najveći krivac, malo ljudi oko mene. Koga ne mrzi nek cita. Gledacu da skratim maksimalno moguće.
Znam dosta ljudi koji su otišli preko svako po negde. To je nešto što sam oduvek želeo. Sve su to priče ok je, super, lova, krenuli sa dna , pa dobili neke bolje poslove npr menadžeri itd. Uvek imam utisak na te priče da je neko iz potpuno slučajnog razloga dobio nešto o čemu nije razmišljao nego otvorila se karta, kapnulo mu. Kako sam se zbog faksa preselio u Bg. Dolazak je bio trenutno plafon i velika promena, nada za beg dalje. Mislio sam da cu bar ovde uraditi bolje stvari. Radio sam neke povremene poslove od kojih nista nisam skupio , jer sam se trudio da pomazem u tom finansijskom delu mojima koliko - toliko. Usteda veoma slabo i nedovoljno. Vreme je proslo. Preko 10 godina. Faks nisam zavrsio, posao vise vremena nisam imao nego sto jesam. To sto jesam privremeno ne boduje se. Radio tek do skoro dve godine u cugu u dva supermarketa po godinu dana. Smučilo mi se i napustio. O tom poslu ne bih u detalje, jer nije samo o tome da mi se ne radi.
Dolazimo do teme zasto nisi preko isao? Work & Travel, Erasmus, neki master, kod nekog?
Na temu odlaska preko je kamen spoticanja i moja porodica. Uvek se razgovor završio svađom, bez podrške. Šta ćeš tamo, kod koga, šta da radiš tamo, kako sam, nemamo para (realno nije jeftino cela ta avantura), dovoljno je da si Beogradu, mi smo tu za tebe (i ti si za nas samo sam to kasno shvatio sta ta rečenica znači). Dovoljna je bila neka hevi priča nekog kog znamo da je teško da bude eto samo lazu da je tamo tako dobro. Pitam se šta sam ja zgrešio da nemam gde? Osećam se zaglavljeno, bez mogućnosti, bez motivacije za nekim uspehom i nadom više da će se nešto promeniti. O ostvarivanju porodice odavno ne razmišljam. Desilo mi se nesto cega sam se najviše bojao i rekao sebi samo to ne. Zaglavljen da čamim ovde. Slušajući priče gastoza koji su faks ili skolske dane proveli u kafiću i ne znaju ni gde je ta Amerika gde su sada. Mislio sam da cu sa tim poslom da se trgnem, da nije sve tako crno, ali nisam. Posao u marketu me je uništio, načeo je zdravstveno do toga do psihe da sam se osećao kao kreten.
