Uvažena gospođo Marina,
ovim putem bih hteo da vam postavim nekoliko pitanja koja, iz razloga koji ćete već i sami shvatiti, ne mogu da postavim osobama u svakodnevnom okruženju. Nadam se da mi nećete zameriti što sam sebi dao slobodu da vam ova pitanja uputim.
Najpre bih hteo da vam pojasnim kako se ja oblačim, a sve u nadi da moje kasnije rečenice nećete shvatiti kao odraz/izraz zavisti, jer što se tiče materijalnih stvari - nikada nisam nikome zavideo, valjda zato što mislim da i mene čekaju ako se dovoljno potrudim; a na nekim drugim bogastvima jesam zavideo nekim osobama, ali o tome vas neću ništa pitati.
Razumećete da moja profesija nameće da nosim belu, ili makar svetlu odeću, u pokušaju da se zaštitim od štetnog UV zračenja na koje nas skoro svakodnevno upozorava vaša uvažena koleginica Nada Macura, nakon što kroz smešak na svojim punačkim usnama saopšti broj poginulih u saobraćajnim nesrećama, broj ustreljenih ili nožem ubodenih građana Beograda, i tako nam ulepša jutro.
Obično nosim bele pamučne majice (Made in srpski Mančester ) čiji se raspon cena kreće od 100 do 150 din, a preko toga košulju dugih rukava. Prilikom izbora kriterijumi su sledeći: pogledam veličinu, a onda je raširim i pogledam kroz nju prema izvoru svetlosti. Ako ne liči na one (pu,pu, odalji Bože) gaze koje ,verovatno, svaki dan viđate, to jest ako je to malo gušći pamuk, a neće me stezati oko grla - odmah im važnim tonom kažem da mi zapakaju, mada mi to uvek ubace u providnu plastičnu kesu, pa radoznali prolaznici nisu sigurnu da li nosim majicu, ili duge gaće.
Skuplje ne kupujem, ne trebaju mi, a i samo bih se bezveze nervirao kada ih pocepam na žicu, neki deo traktora, voćke, ili nečeg sličnog. Kada bih imao više novca trošio bih ga na dodatno uređenje stambenog prostora i neke druge, prioritetnije stvari.
Priznajem da sam, oduvek, voleo elegantna odela, ali moj pos'o mi ne dozvoljava da ih nosim, osim ponekad, na svadbe, kada uhvatim one duge poglede žena koji traju dok me ne prepoznaju, a onda ih brzo sklone, da ih babe, tetke i strine ne bi videle da mene gledaju. Moram priznati da ti pogledi prijaju, i da uvek ima i onih koje me ne poznaju, pa ponovo uhvatim nekoliko pogleda dok nonšalantno šetam između stolova povremeno zastajući da se javim poznanicima i približavajući uho usnama onih koji žele nešto da mi kažu, a ta zastajkivanja mi baš i ne prijaju - nije mi do šetnje i ćaskanja, zapravo sam krenuo u toalet.
Tako sakupivši nekoliko pogleda dođem do zaključka da to odelo i vredi onih novaca datih za njega. Razume se da to nisu veliki novci 150- 200 e, ali je šiveno po mojim merama, a visokim tipovima odela lepo stoje. Proizvodnja? Made in srpski Mančester, razume se.
Dakle, u vezi sa već pomenutim, uzimam sebi slobodu da vas upitam:
Kada vam se uprlja skup komad odeće, ili se nakupi malo neprijatnog mirisa u zoni ispod pazuha( pošto verujem da izbegavate sva ona sredsta koja sadrže aluminijumoksid) da li ga perete u mašini ili "na ruke"? Ako je ovo drugo, da li ga perete celog, ili samo prljavi deo?
Da li vas nervira ako to ručno perete, žalite li za vremenom koje tako trošite?
Da li ste se nekada pokajali zbog nekog skupog komada odeće koji ste kupili?
Šta radite kada vam neki odevni predmet postane suviše mali, šta radite sa njim?
Da li i vi sabirate duge poglede muškaraca koje privlačite nekom odećom?
Da li vam ti pogledi učine da lakše potpišete ček sa popriličnim iznosom?
Da li vam, u tom smislu, više vrede dugi pogledi muškaraca, ili žena?
Kako se takva odeća "ponaša" kada se nađete u prostoru koji nije klimatizovan a u ove dane koji liče na amazonske - stalna smena sunčanog vremena i pljuskova?
Kako na vaše raspoloženje utiče skup veš koji nosite, a gotovo sasvim ste sigurni da ga niko neće videti, jer ste krenuli na posao, a ne planirate nikavu avanturu?
Da li su vam uske farmerke neudobne, da li se znojite ispod njih dok koračate od zgrade do automobila?
Takođe bi me zanimalo:
Da li vam se, ponekad, šav od pantalona uvuče između usmina i da li vas to uzbuđuje dok hodate uz stepenice, ili se meškoljite na stolici?
Da li vam je prijatno kada shvatite da tip koji vam dolazi u susret, fokusiran kao orao na miša, pogledom guta vaš venerin breg koji se ocrtava ispod pantalona?
Razumeću ukoliko na poslednja dva pitanja ne želite da odgovorite.
Uveren da ćete ovo pismo pročitati i da ono neće završiti u košu, a sa nadom da ćete naći vremena (ili šta je već potrebno) da mi odgovorite i tako mi pomognete da vidim dalje i šire, pa i bolje, žudno isčekujući vaš odgovor, srdačno vas pozdravljam.
s poštovanjem
Još jedan iz sela
Колегинице су често носиле сукње и хаљинице, неке фазониране фармерке и старке и било је још ту
