Ти најбоље знаш о коме причаш и какав вам је однос.
Хтела сам се само надовезати на то ”ту сам увек за тебе”. Има људи који то заиста мисле, иако комуникација није честа а виђање је још ређе. Неки људи, прва сам таква, желе да знају да на њих можеш рачунати, али неће да се намећу. Кажем, надам се да си примила к знању, па ћеш ме потражити када осетиш ту потребу. Вероватно јер мене ужасно нервира то учестало испитивање, облетање, тетошење, наметање помоћи када је не тражим,...
Рецимо, не подносим када сам болесна да ми се неко наметне да ми се нађе, па ми ту кува, покрива ме, доноси и приноси,... а мени треба само самоћа и да спавам.
Исто тако је другарица била у јако тешком периоду дуже време. Знала сам да није до мене, да ме не избегава, али ми је било жао што не могу да је продрмам, извучем међу људе,... А њој је требала осама, па сам пустила. Осетљиве године, када се већ мири са чињеницом да неће имати дете, а не жели само дете, без љубави и односа. И онда јој је требао тај неки период да се повуче мимо свих. Мислим, лако је мени да јој филозофирам како сутра неће бити ни млађа, ни здравија, ни лепша, како је живот данас, и да мора да гура... када ја имам оно што она жели а што се не може купити. Па сам пустила. Сабрала се и опет је стара. Шта бих постигла да сам била давеж? Али је увек знала да сам ту. И јавила се када је хтела.