(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci
IZBOR
U životu, realnom i virtuelnom,
srećemo mnogo ljudi
i oni sreću nas
samo od nas zavisi da li ćemo
i koliko se lepo osećati gde god da krenemo
jer lepo stanuje u nama zajedno sa ružnim
od koncentracije jednog i drugog zavisi kakvi smo
a onakvi smo kakvim nas drugi ljudi vide
a ne kako sami sebe vidimo
pa kad nekog sretnemo to isto se prepozna
e sad, na nama je da prepoznamo lepo ili ružno,
nežno ili grubo, kulturno ili nekulturno, smešno ili tužno,
i naravno, ljude kakvi god da su, ne uzimati zdravo za gotovo
već o njima misliti....samo tako čopor može da opstane
jer čovek je rodjen da u njemu živi a ne sam
uvek biram sve varijante lepog...jer prosto se tako osećam...lepom
ps dok me baš jako ne povrede (a to mogu samo bliski ljudi) i time nateraju da se branim...
OJHAAA
PS Dobar vam daaaaaan virtuelni lepi svete
.tunel bio ...momenat....pravilno iskorišćen 
