Sam pokusaj da se unutar duse umire davno pritajene strasti biva unisten - iz nekih starih principa. Ponekad je lakse ratosiljati se mladalacih kvrga duse. Ponekad je lakse priznati sebi koliko je velika pocinjena greska. Proces zaborava ce time biti olaksan i ubrzan. Svesni posledica svoje rastuce navike, svakoga jutra ustajemo i glumimo da smo oni stari. A samo ogledalo zna. I molimo se da nikada ne progovori. Jer, kada bi nas pogled odao ljudima sa kojim zivimo, mozda bismo stalno bili primorani da se mucimo ispred ogledala osudjivanja. Niko ne ume da nas mrzi kao mi sami sebe i zato je smesno kada vas u suprotno ubedjuju. Ljudi misle da je lako zgrciti lice u grimasu greske i zakljucati se u praznu sobu. Kao da misli pevaju potpuni fals i to u vise glasova, a do vas stize bludni eho i gomila se u usima kao decji kosmari.
Beli autobusi prolaze svuda oko mene. Kada bih samo imala izbor... A tako razlicito znacenje imaju reci "izbor" i "izboriti se". Cesto nismo ni svesni koliko. Kao da je nekakav problem pasti u tudjim ocima. Sasvim je svejedno. Od suvog egoizma medju zubima ne vidimo dalje od ogledala. I kao da nas neka neobjasnjiva sila vuce licnom odrazu, u potpunosti jaca od nase sile da nastavimo dalje. A kada bismo znali sta je "dalje" svet bi ceo bio u progresu i ne bi postojala gladna deca sa iskolacenim ocima i rasklimanim rebrima koja zive zaseban zivot. I ne bi nas ujutru docekao sivi vazduh prokletstva kada otvaramo prozor da nas svet pomesamo sa realnoscu. I naucili bismo da ne disemo bas svaki vazduh koji nam je ponudjen. A nas uce da vezujemo pertle. I okrutni vonj vrtica nam se smeje ukoliko to ne umemo da uradimo. A nudimo mnoge druge stvari, manje zamrsene, neke koje nemaju ama bas nikakve veze sa uplitanjem i rasplitanjem. Mozda nudimo vec razresene stvari koje nikada nismo otpetljavali. Neke slatke uspomene i jos sladje misli o buducim snovima. Mozda prah nevinosti koji se medju tim ljudima gubi i postaje crn i pogazen. Mozda ljubav u sasvim neopipljivom obliku i neke detinje ruke koje se razvlace u beskonacni osmeh oprostaja. Ali to niko ne vidi. Zamaskirani sopstvenim principima, ne dolazimo do srzi bica. I odraz u staklu imitira lik iz ogledala i psuje i gazi ciljeve i dostignuca. Ako je moj pogled na svet totalno izopacen, kako onda mogu biti kompetentna da govorim o svom pogledu na samu sebe? Izopacenost vuce toliko mnogo gresaka. I svi bi trebalo da budu nauceni da pogledaju sebe. E, kada tu vestinu pretvorimo u naviku, za sebe mozemo reci da znamo. Zato je tako cesta recenica iskrenih ljudi: "Ne znam". I jos cesca: "Neznam".
Beli autobusi prolaze svuda oko mene. Kada bih samo imala izbor... A tako razlicito znacenje imaju reci "izbor" i "izboriti se". Cesto nismo ni svesni koliko. Kao da je nekakav problem pasti u tudjim ocima. Sasvim je svejedno. Od suvog egoizma medju zubima ne vidimo dalje od ogledala. I kao da nas neka neobjasnjiva sila vuce licnom odrazu, u potpunosti jaca od nase sile da nastavimo dalje. A kada bismo znali sta je "dalje" svet bi ceo bio u progresu i ne bi postojala gladna deca sa iskolacenim ocima i rasklimanim rebrima koja zive zaseban zivot. I ne bi nas ujutru docekao sivi vazduh prokletstva kada otvaramo prozor da nas svet pomesamo sa realnoscu. I naucili bismo da ne disemo bas svaki vazduh koji nam je ponudjen. A nas uce da vezujemo pertle. I okrutni vonj vrtica nam se smeje ukoliko to ne umemo da uradimo. A nudimo mnoge druge stvari, manje zamrsene, neke koje nemaju ama bas nikakve veze sa uplitanjem i rasplitanjem. Mozda nudimo vec razresene stvari koje nikada nismo otpetljavali. Neke slatke uspomene i jos sladje misli o buducim snovima. Mozda prah nevinosti koji se medju tim ljudima gubi i postaje crn i pogazen. Mozda ljubav u sasvim neopipljivom obliku i neke detinje ruke koje se razvlace u beskonacni osmeh oprostaja. Ali to niko ne vidi. Zamaskirani sopstvenim principima, ne dolazimo do srzi bica. I odraz u staklu imitira lik iz ogledala i psuje i gazi ciljeve i dostignuca. Ako je moj pogled na svet totalno izopacen, kako onda mogu biti kompetentna da govorim o svom pogledu na samu sebe? Izopacenost vuce toliko mnogo gresaka. I svi bi trebalo da budu nauceni da pogledaju sebe. E, kada tu vestinu pretvorimo u naviku, za sebe mozemo reci da znamo. Zato je tako cesta recenica iskrenih ljudi: "Ne znam". I jos cesca: "Neznam".