poslednja za @Sandveil dance, da ne gnjavim ni nju ni modove 
Sestra Isolda se prenula iz svojih odlutalih misli. Shvatila je da mlada žena govori.
-Nalazište o kome govorim obuhvata drevne ruševine na veoma zabačenom mestu u planinama. To je najviše koliko vam u ovom trenutku, i ovako rano, mogu reći. Još uvek nismo u mogućnosti da znamo da li su, i u kojoj meri, podzemne riznice ostale pošteđene tokom svih ovih neizbrojivih godina. Istini za volju, dosad nam je malo toga u znanju.
-Da li ste vi bili tamo, gospođice Nemeth?
-Ne baš, sestro Isolda. Već znate da puteva u Severnim grofovijama ima vrlo malo, i da su svi nepredvidljivi. Ruševine se nalaze veoma daleko preko svih današnjih granica Čovekovog domena u tim krajevima, čak i kad uzmete u obzir da je i sam samostan sestrinstva izuzetno daleko, takoreći u podnožju planina. Međutim, svakako je da sam pokušala.
-To mora da je bio dug i težak put za vas.
Devojka se nasmeši.
-Verujte, slabo da sam i primetila.
Sestra Isolda ju je blagonaklono gledala. Kompletno bi se delovanje sestrinstva moglo svesti na lament o prošlim danima, ali čak su i u njenom samostanu, tako daleko od Severnih grofovija, čuli za veliku ljubav tog deteta-učenice spram drevne istorije.
-Taj je veseli farmer daleko zabasao za svojom ovcom, kako se čini, Beata.
Philip St.Claire, koji je od početka susreta bio učtiv, ali hladan i distanciran, i jedva da je progovorio drugu reč osim pozdrava i one primedbe svom savetniku - premda sestra Isolda nije mogla čista srca reći da li taj njegov manir izražava njegova osećanja spram Reda, ili možda spram njihovih čutljivih gostiju, lordova Starijeg Naroda, a moglo je biti bilo šta od toga, ili čak i oboje - s dolaskom Beate Nemeth primetno se opustio. Ona je te večeri prvi put čula da je Philip St.Claire bio učenik Poštovane Meliane, mada je znala da su ga školovale sestre. To je bilo neobično, i moglo je govoriti jedino o ličnim motivima Poštovane, obzirom da je ona za svoje učenike birala decu po nekom svom, misterioznom ključu koji je ostalim sestrama Dnevnog Svetla bio nedokučiv. Koji bi motiv za tako šta mogla imati u vezi Philipa St.Claire-a, koji je rođen da bude lord i nezvanični vladar Ljudi u celom Commonwealthu, bilo joj je još manje jasno. Ali da je uopšte imala sumnji u vezi verodostojnosti te priče, one bi se raspršile pri prvom pogledu na način na koji su se Philip St.Claire i Beata Nemeth odnosili jedno prema drugom. Oslovljavali su se ličnim imenima, uz veliku dozu prisnosti koja je mogla ukazivati samo na poznavanje iz detinjstva. Osim toga, ona najočiglednija stvar bila je od sasvim drugog roda i korena.
Čovek bi trebao biti sasvim budalast ili slep, pa da ne vidi da osećanja Philipa St.Claire-a u principu imaju malo veze sa sećanjima iz detinjstva. Njegova je naklonost bila jasna kao da je nosi ispisanu na čelu, a nije se ni trudio da je prikrije.
Sestra Isolda se zabavi nekim sasvim drukčijim mislima od onih koje je imala na početku sastanka.
-Farmeri koji gaje stoku u Severnim grofovijama imaju veoma daleke ispaše, zar ne, Philipe.
-Ne oni za koje sam ja čuo.
-U redu. Onda ćemo reći da je ovca bila vođena proviđenjem, ili imala svoje lične razloge.
On joj se nasmeši lepim belim zubima muškarca na vrhuncu svoje snage. Još nekoliko usana za stolom odgovori smeškom, čak i sa one neme strane.
-Reči prave sledbenice Reda.
-Ne znam šta tebe ometa da mi daš za pravo. Vrlo ti je dobro poznato kako sestrinstvo posmatra stvari.
-Ima već izvestan broj godina kako sam napustio samostan, a ni ti nikad nisi položila zavet, baš kao ni ja.
-Nisam sasvim sigurna da razumem šta pokušavaš da kažeš, Pipe. Da li želiš da sretneš čoveka koji je otkrio ruševine?
Onda je dodala:
-Ili ovcu?
Ovo su ispratili mnogo očigledniji osmesi.
-Sasvim sam voljna da potrošim deo svog vremena na pitanje ovce s predumišljajem, ali, molim te, ne sada.
Sestri Isoldi se učini da joj se glas za nijansu ohladio.
-Kako god da je došlo do otkrića, niko ne može poreći njegovo postojanje.
-Nemoj to toliko primati srcu, draga.
To je rečeno sa sasvim jasnim ruganjem, i sestra Isolda vide kako se riđokos mlad Stražar za Beatinim leđima mršti.
-Naprosto sam iznosio čuđenje po pitanju iznenadnog otkrića toliko drevne istorije na mestu kojem se hiljadu godina ne može ni prići.
-Ako putevi u planinama već vekovima nisu očigledni, ne znači da ih tamo nema.
-Naravno da ne znači.
-Preživele Zemlje su kolevka Čoveka u Commonwealthu. Više niko ne može ni da sanja moćne gradove koji su nekada tamo postojali. Govorimo o prebogatoj prošlosti, Pipe.
-Ono o čemu govorimo, Bea, zapravo se tiče prostog razloga usled kojeg Čovekova noga već vekovima nije kročila na Preživele Zemlje dalje od njihovih oboda.
U prostoriji iznenada posta toliko tiho da se moglo čuti kako viseći kristalni ukrasi po lampama duž zidova vibriraju na vazduhu.
-Govoriš o Zakonima, Pipe.
-Upravo tako. Ne čudi me mesto na kojem su ruševine otkrivene, i nije mi jasno da li si samo naivna ili možda licemerna ako tvrdiš da je Red iznenađen. Ako igde u Commonwealthu još uvek leže rasuti i iz svakog znanja Čoveka izašli delovi naše prošlosti i slavne istorije, onda je to u Preživelim Zemljama, a sestre to znaju najbolje. Ono što me zbunjuje, jeste do kakvog je obrata moralo doći pre dva meseca da nešto od toga izađe na svetlost dana.
Zadnju je reč izrekao kao da misli na veliko slovo.
-Ja sam mislio da nas je Poštovana učila kako je Čoveku zabranjeno da ikada stavi nogu ponovo tako daleko na sever.
-Možda nas nije učila iste stvari, Pipe.
-Zar zaista?
-Jer, ono što je naučila mene, jeste da Svetovi poznaju čuda i pokore, i da sudbina često ima neočekivane načine. Vetar koji pokatkad odnese list u zabran nema nikakve ograde i granice.
-Ali ovde ne govorimo o jeseni, već o zimi, Bea draga. O ledu toliko drevnom da je kao u željezo zakovao sve zabrane Svetova. I ti me pokušavaš ubediti da je do ovce?
-Ne pokušavam te ubediti ni u šta. Dođi i vidi sam.
-To svakako neću zaboraviti da uradim, mila.
Mlada žena kao da se na trenutak kolebala između ljutnje i smeha. Onda joj oči omekšaju.
-Poštovanoj će biti drago. Da li bih sad mogla preći na stvar, molim te?
-Neću više ni pomenuti ovcu, obećavam.
Sestra Isolda se prenula iz svojih odlutalih misli. Shvatila je da mlada žena govori.
-Nalazište o kome govorim obuhvata drevne ruševine na veoma zabačenom mestu u planinama. To je najviše koliko vam u ovom trenutku, i ovako rano, mogu reći. Još uvek nismo u mogućnosti da znamo da li su, i u kojoj meri, podzemne riznice ostale pošteđene tokom svih ovih neizbrojivih godina. Istini za volju, dosad nam je malo toga u znanju.
-Da li ste vi bili tamo, gospođice Nemeth?
-Ne baš, sestro Isolda. Već znate da puteva u Severnim grofovijama ima vrlo malo, i da su svi nepredvidljivi. Ruševine se nalaze veoma daleko preko svih današnjih granica Čovekovog domena u tim krajevima, čak i kad uzmete u obzir da je i sam samostan sestrinstva izuzetno daleko, takoreći u podnožju planina. Međutim, svakako je da sam pokušala.
-To mora da je bio dug i težak put za vas.
Devojka se nasmeši.
-Verujte, slabo da sam i primetila.
Sestra Isolda ju je blagonaklono gledala. Kompletno bi se delovanje sestrinstva moglo svesti na lament o prošlim danima, ali čak su i u njenom samostanu, tako daleko od Severnih grofovija, čuli za veliku ljubav tog deteta-učenice spram drevne istorije.
-Taj je veseli farmer daleko zabasao za svojom ovcom, kako se čini, Beata.
Philip St.Claire, koji je od početka susreta bio učtiv, ali hladan i distanciran, i jedva da je progovorio drugu reč osim pozdrava i one primedbe svom savetniku - premda sestra Isolda nije mogla čista srca reći da li taj njegov manir izražava njegova osećanja spram Reda, ili možda spram njihovih čutljivih gostiju, lordova Starijeg Naroda, a moglo je biti bilo šta od toga, ili čak i oboje - s dolaskom Beate Nemeth primetno se opustio. Ona je te večeri prvi put čula da je Philip St.Claire bio učenik Poštovane Meliane, mada je znala da su ga školovale sestre. To je bilo neobično, i moglo je govoriti jedino o ličnim motivima Poštovane, obzirom da je ona za svoje učenike birala decu po nekom svom, misterioznom ključu koji je ostalim sestrama Dnevnog Svetla bio nedokučiv. Koji bi motiv za tako šta mogla imati u vezi Philipa St.Claire-a, koji je rođen da bude lord i nezvanični vladar Ljudi u celom Commonwealthu, bilo joj je još manje jasno. Ali da je uopšte imala sumnji u vezi verodostojnosti te priče, one bi se raspršile pri prvom pogledu na način na koji su se Philip St.Claire i Beata Nemeth odnosili jedno prema drugom. Oslovljavali su se ličnim imenima, uz veliku dozu prisnosti koja je mogla ukazivati samo na poznavanje iz detinjstva. Osim toga, ona najočiglednija stvar bila je od sasvim drugog roda i korena.
Čovek bi trebao biti sasvim budalast ili slep, pa da ne vidi da osećanja Philipa St.Claire-a u principu imaju malo veze sa sećanjima iz detinjstva. Njegova je naklonost bila jasna kao da je nosi ispisanu na čelu, a nije se ni trudio da je prikrije.
Sestra Isolda se zabavi nekim sasvim drukčijim mislima od onih koje je imala na početku sastanka.
-Farmeri koji gaje stoku u Severnim grofovijama imaju veoma daleke ispaše, zar ne, Philipe.
-Ne oni za koje sam ja čuo.
-U redu. Onda ćemo reći da je ovca bila vođena proviđenjem, ili imala svoje lične razloge.
On joj se nasmeši lepim belim zubima muškarca na vrhuncu svoje snage. Još nekoliko usana za stolom odgovori smeškom, čak i sa one neme strane.
-Reči prave sledbenice Reda.
-Ne znam šta tebe ometa da mi daš za pravo. Vrlo ti je dobro poznato kako sestrinstvo posmatra stvari.
-Ima već izvestan broj godina kako sam napustio samostan, a ni ti nikad nisi položila zavet, baš kao ni ja.
-Nisam sasvim sigurna da razumem šta pokušavaš da kažeš, Pipe. Da li želiš da sretneš čoveka koji je otkrio ruševine?
Onda je dodala:
-Ili ovcu?
Ovo su ispratili mnogo očigledniji osmesi.
-Sasvim sam voljna da potrošim deo svog vremena na pitanje ovce s predumišljajem, ali, molim te, ne sada.
Sestri Isoldi se učini da joj se glas za nijansu ohladio.
-Kako god da je došlo do otkrića, niko ne može poreći njegovo postojanje.
-Nemoj to toliko primati srcu, draga.
To je rečeno sa sasvim jasnim ruganjem, i sestra Isolda vide kako se riđokos mlad Stražar za Beatinim leđima mršti.
-Naprosto sam iznosio čuđenje po pitanju iznenadnog otkrića toliko drevne istorije na mestu kojem se hiljadu godina ne može ni prići.
-Ako putevi u planinama već vekovima nisu očigledni, ne znači da ih tamo nema.
-Naravno da ne znači.
-Preživele Zemlje su kolevka Čoveka u Commonwealthu. Više niko ne može ni da sanja moćne gradove koji su nekada tamo postojali. Govorimo o prebogatoj prošlosti, Pipe.
-Ono o čemu govorimo, Bea, zapravo se tiče prostog razloga usled kojeg Čovekova noga već vekovima nije kročila na Preživele Zemlje dalje od njihovih oboda.
U prostoriji iznenada posta toliko tiho da se moglo čuti kako viseći kristalni ukrasi po lampama duž zidova vibriraju na vazduhu.
-Govoriš o Zakonima, Pipe.
-Upravo tako. Ne čudi me mesto na kojem su ruševine otkrivene, i nije mi jasno da li si samo naivna ili možda licemerna ako tvrdiš da je Red iznenađen. Ako igde u Commonwealthu još uvek leže rasuti i iz svakog znanja Čoveka izašli delovi naše prošlosti i slavne istorije, onda je to u Preživelim Zemljama, a sestre to znaju najbolje. Ono što me zbunjuje, jeste do kakvog je obrata moralo doći pre dva meseca da nešto od toga izađe na svetlost dana.
Zadnju je reč izrekao kao da misli na veliko slovo.
-Ja sam mislio da nas je Poštovana učila kako je Čoveku zabranjeno da ikada stavi nogu ponovo tako daleko na sever.
-Možda nas nije učila iste stvari, Pipe.
-Zar zaista?
-Jer, ono što je naučila mene, jeste da Svetovi poznaju čuda i pokore, i da sudbina često ima neočekivane načine. Vetar koji pokatkad odnese list u zabran nema nikakve ograde i granice.
-Ali ovde ne govorimo o jeseni, već o zimi, Bea draga. O ledu toliko drevnom da je kao u željezo zakovao sve zabrane Svetova. I ti me pokušavaš ubediti da je do ovce?
-Ne pokušavam te ubediti ni u šta. Dođi i vidi sam.
-To svakako neću zaboraviti da uradim, mila.
Mlada žena kao da se na trenutak kolebala između ljutnje i smeha. Onda joj oči omekšaju.
-Poštovanoj će biti drago. Da li bih sad mogla preći na stvar, molim te?
-Neću više ni pomenuti ovcu, obećavam.
