Za @Sandveil dance, za njenu ličnu ocenu 
-Zahvaljujem na vašem gostoprimstvu, sestro Isolda.
-Jesu li putevi dobri, gospođice Nemeth?
-Putevi su kao i uvek u Severnim grofovijama.
Osmeh se proširio, bolno je učinivši još mlađom, i zarazno zgodnom.
-Srećom, navikla sam.
-Dolazite li iz Severnih grofovija,gospođice?
Glas čoveka u tamnoj odeći bio je neutralan.
-Zaista, gospodine savetniče. U Severnim grofovijama se nalazi samostan Reda u kojem sam odrasla i imala sreću da učim od Poštovane Meliane. Uzgred, ona se izvinjava. Odavno je prošlo vreme otkad joj je bilo bezbedno da putuje, mada je to više odluka vrlih sestara kojima je na srcu njeno dobro, nego njena lična.
Sestra Isolda se nasmeši.
-Poštovana je uvek bila mladog duha.
-Kao što kažete, sestro.
Devojka onda pogleda mladog plemića za stolom.
-Biće joj vrlo drago da čuje da sam srela tebe, Philipe. Puno te je pozdravila.
Mladić joj odgovori s prisnošću koje pruža samo krvno srodstvo ili jako dugo poznanstvo.
-Nećeš me ubediti da su to reči Poštovane, Beata Nemeth.
-U stvari je rekla da se nada da će te videti barem još jednom pre nego se zauvek odmori od Ovoga Sveta.
-Dužnosti sina jedinca nemaju kraja, bez obzira na koju stranu okrećemo srce.
-Ne bih znala. Kad smo se zadnji put sreli, još uvek nisi bio lord.
Mladić zausti, ali ona odvrati oči s njegovog lica.
-Oprostite na ovoj maloj indiskreciji. Philip i ja smo veoma stari prijatelji. Oboje smo učili kod Poštvane. Ali neću više iskušavati vaše strpljenje. Znam da ste došli zbog jedne stvari, i nameravam odgovoriti na sva pitanja koja vas zanimaju.
Savetnik Ferguson reče:
-Nažalost, samo nekoliko pristunih zna detalje.
-Onda ću početi od početka, zar ne.
Čovek joj uputi snishodljiv osmeh.
-Ako biste bili tako ljubazni, gospođice.
Mlada žena ne pokaza da li je uhvatila pravi ton tih reči. Kad je nastavila da govori, bio je to uvlas isti učtivi način kao i do tada.
-Pretpostvaljam da svi znate da je pre neka dva meseca otkriveno verovatno najstarije nalazište Čoveka u Commonwealthu. Otkriće je bilo neočekivano i mnoge je zateklo. Kako su nas trenutno dostupni izvori učili, zaostaci iz Starijeg Doba već su pre više vekova nestali sa lica zemlje. Najveći deo istorije uništen je tokom Velikog Rata i kataklizme koja je nakon toga usledila, ostavljajući danas Dvama Narodima tek oskudni deo teritorije u kojoj su nekada obitavali. Svi preživeli artefakti, pisani i materijalni, kao i usmeno znanje a koji se tiču Čoveka, skoro su u apsolutnom posedu Reda Dnevnog Svetla. Sestre ne tvrde, niti bi to bilo moguće, da se u njihovj Dvorani predanja nalazi svo nasleđe vrste, ali ono čime raspolažu - a što su im Zakoni predali na brigu i čuvanje pre toliko vekova - u isto je vreme verovatno i najrelevantnije od svega što je uopšte preostalo. Kako god, znanje kojim Red raspolaže, učinio je skorašnje otkriće velikim iznenađenjem, obzirom da više nije bilo skoro nikakve nade da bi Čovek mogao doći do još kakvih odgovora. Činjenica da je do tog došlo baš u Severnim grofovijama na određen je način logična, i u isto vreme postavlja Red, i Čoveka, u delikatnu situaciju. Razum se ne može čuditi mestu nalazišta, obzirom da su Severne grofovije najstariji deo Commonwealtha, okosnica Preživelih Zemalja od pre Velikog Rata. To je najstarija teritorija koju je Čovek na Ovome Svetu ikada nastanjivao. Razlog usled koji je taj deo teritorije do današnjeg dana ostao tajan, leži u prostom odgovoru da su Severne grofovije, u isto vreme, i najnepristupačniji i danas od strane Čoveka najslabije nastanjen kraj među svim krajevima u kojem Ljudi još uvek obitavaju. Zadnjih vekova, Čovek, kao vrsta, obitava tek po njegovim obodima, i da nije bilo pukog slučaja, ili sudbinskog obrta, do otkrića verovatno nikad ne bi ni došlo.
-Šta vi pretpostavljate od ta dva, gospođice Nemeth?
Savetnik Ferguson je oslonio laktove u svojim finim rukavima opervaženim vezom o stol, posmatrajući je nad prizmom svojih spojenih prstiju.
-Govoreći o slučaju i sudbini.
-Ne verujem u slučaj, gospodine savetniče.
-Kako su meni ispričali, ruševine je otkrio zalutali farmer. Je li to bila sudbina?
-Ne znam ništa što nije sudbina, pa makar i kad se ukaže u odbegloj ovci. Ako dozvoljavate?
Sestra Isolda se nasmeši sama sebi. Beatu Nemeth je poslednji put srela još kao veoma mladu devojku, prilikom jednog svog hodočašća u Severne grofovije, jer sestre Dnevnog Svetla taj deo Commonwealtha smatraju plemenitom zemljom, kolevkom Čoveka čiju istoriju i Zakone čuvaju; i barem jednom u životu obavezno odu da prođu njegovim gajevima i napoje srce na istom onom drevnom delu neba koji su im hiljadu godina posmatrali očevi - mada je naravno o njoj, kao neobičnoj i najvažnijoj učenici Poštovane, slušala u Redu. Ali usprkos godina koje su odonda prošle, njeno se sećanje ispostavilo življe nego je očekivala. Bila je to ista ona nekadašnja bistra, hitrog jezika, bez straha, u sebe sigurna devojka. Zapravo, bila je to verovatno još i više. Čovek je mogao reći šta god želi o Poštovanoj Meliani, ali nikad joj i nikako ne bi mogao osporiti mudrost da za svoje učenike i poverenike bira čudne i jedinstvene ljude.
Savetnik Ferguson joj se nije dopadao, ali nije ni bio osoba koja bi se ma kome mogla naročito svideti. Bilo je neizbežno da večeras prisustvuje sastanku, obzirom da je na tako visokom položaju u kući svojih lordova, plemenitih St.Claire-a. Jedan sin jedinac lorda kao što je Philip St.Claire nikad se ne bi zvanično pojavljivao bez svog savetnika i pratnje. Mada je za stolom sedelo još nekoliko pripadnika velikaških kuća, svi su ostavili kao nešto podrazumevajuće da u njihovo ime govori mladi čovek, bez obzira čak i na svoju mladu dob. St.Claire-i su drevna loza, već barem vek i po najmoćnija u Commonwealthu, kad se ticalo Ljudi, i u većini joj je slučajeva prepuštano starešinstvo. Samo prosta činjenica da je tron Commonwealtha još od Velikog Rata prazan, obzirom da je zadnji kralj ljudske vrste poginuo predvodeći isti, i da drevni zakoni ljudske vrste ne priznaju naslednike nižeg roda od kraljevske kuće, jeste razlog što St.Claire-i nikad nisu poneli krunu.
Mada zlatno žezlo nije jedini garant apsolutne vlasti.
-Zahvaljujem na vašem gostoprimstvu, sestro Isolda.
-Jesu li putevi dobri, gospođice Nemeth?
-Putevi su kao i uvek u Severnim grofovijama.
Osmeh se proširio, bolno je učinivši još mlađom, i zarazno zgodnom.
-Srećom, navikla sam.
-Dolazite li iz Severnih grofovija,gospođice?
Glas čoveka u tamnoj odeći bio je neutralan.
-Zaista, gospodine savetniče. U Severnim grofovijama se nalazi samostan Reda u kojem sam odrasla i imala sreću da učim od Poštovane Meliane. Uzgred, ona se izvinjava. Odavno je prošlo vreme otkad joj je bilo bezbedno da putuje, mada je to više odluka vrlih sestara kojima je na srcu njeno dobro, nego njena lična.
Sestra Isolda se nasmeši.
-Poštovana je uvek bila mladog duha.
-Kao što kažete, sestro.
Devojka onda pogleda mladog plemića za stolom.
-Biće joj vrlo drago da čuje da sam srela tebe, Philipe. Puno te je pozdravila.
Mladić joj odgovori s prisnošću koje pruža samo krvno srodstvo ili jako dugo poznanstvo.
-Nećeš me ubediti da su to reči Poštovane, Beata Nemeth.
-U stvari je rekla da se nada da će te videti barem još jednom pre nego se zauvek odmori od Ovoga Sveta.
-Dužnosti sina jedinca nemaju kraja, bez obzira na koju stranu okrećemo srce.
-Ne bih znala. Kad smo se zadnji put sreli, još uvek nisi bio lord.
Mladić zausti, ali ona odvrati oči s njegovog lica.
-Oprostite na ovoj maloj indiskreciji. Philip i ja smo veoma stari prijatelji. Oboje smo učili kod Poštvane. Ali neću više iskušavati vaše strpljenje. Znam da ste došli zbog jedne stvari, i nameravam odgovoriti na sva pitanja koja vas zanimaju.
Savetnik Ferguson reče:
-Nažalost, samo nekoliko pristunih zna detalje.
-Onda ću početi od početka, zar ne.
Čovek joj uputi snishodljiv osmeh.
-Ako biste bili tako ljubazni, gospođice.
Mlada žena ne pokaza da li je uhvatila pravi ton tih reči. Kad je nastavila da govori, bio je to uvlas isti učtivi način kao i do tada.
-Pretpostvaljam da svi znate da je pre neka dva meseca otkriveno verovatno najstarije nalazište Čoveka u Commonwealthu. Otkriće je bilo neočekivano i mnoge je zateklo. Kako su nas trenutno dostupni izvori učili, zaostaci iz Starijeg Doba već su pre više vekova nestali sa lica zemlje. Najveći deo istorije uništen je tokom Velikog Rata i kataklizme koja je nakon toga usledila, ostavljajući danas Dvama Narodima tek oskudni deo teritorije u kojoj su nekada obitavali. Svi preživeli artefakti, pisani i materijalni, kao i usmeno znanje a koji se tiču Čoveka, skoro su u apsolutnom posedu Reda Dnevnog Svetla. Sestre ne tvrde, niti bi to bilo moguće, da se u njihovj Dvorani predanja nalazi svo nasleđe vrste, ali ono čime raspolažu - a što su im Zakoni predali na brigu i čuvanje pre toliko vekova - u isto je vreme verovatno i najrelevantnije od svega što je uopšte preostalo. Kako god, znanje kojim Red raspolaže, učinio je skorašnje otkriće velikim iznenađenjem, obzirom da više nije bilo skoro nikakve nade da bi Čovek mogao doći do još kakvih odgovora. Činjenica da je do tog došlo baš u Severnim grofovijama na određen je način logična, i u isto vreme postavlja Red, i Čoveka, u delikatnu situaciju. Razum se ne može čuditi mestu nalazišta, obzirom da su Severne grofovije najstariji deo Commonwealtha, okosnica Preživelih Zemalja od pre Velikog Rata. To je najstarija teritorija koju je Čovek na Ovome Svetu ikada nastanjivao. Razlog usled koji je taj deo teritorije do današnjeg dana ostao tajan, leži u prostom odgovoru da su Severne grofovije, u isto vreme, i najnepristupačniji i danas od strane Čoveka najslabije nastanjen kraj među svim krajevima u kojem Ljudi još uvek obitavaju. Zadnjih vekova, Čovek, kao vrsta, obitava tek po njegovim obodima, i da nije bilo pukog slučaja, ili sudbinskog obrta, do otkrića verovatno nikad ne bi ni došlo.
-Šta vi pretpostavljate od ta dva, gospođice Nemeth?
Savetnik Ferguson je oslonio laktove u svojim finim rukavima opervaženim vezom o stol, posmatrajući je nad prizmom svojih spojenih prstiju.
-Govoreći o slučaju i sudbini.
-Ne verujem u slučaj, gospodine savetniče.
-Kako su meni ispričali, ruševine je otkrio zalutali farmer. Je li to bila sudbina?
-Ne znam ništa što nije sudbina, pa makar i kad se ukaže u odbegloj ovci. Ako dozvoljavate?
Sestra Isolda se nasmeši sama sebi. Beatu Nemeth je poslednji put srela još kao veoma mladu devojku, prilikom jednog svog hodočašća u Severne grofovije, jer sestre Dnevnog Svetla taj deo Commonwealtha smatraju plemenitom zemljom, kolevkom Čoveka čiju istoriju i Zakone čuvaju; i barem jednom u životu obavezno odu da prođu njegovim gajevima i napoje srce na istom onom drevnom delu neba koji su im hiljadu godina posmatrali očevi - mada je naravno o njoj, kao neobičnoj i najvažnijoj učenici Poštovane, slušala u Redu. Ali usprkos godina koje su odonda prošle, njeno se sećanje ispostavilo življe nego je očekivala. Bila je to ista ona nekadašnja bistra, hitrog jezika, bez straha, u sebe sigurna devojka. Zapravo, bila je to verovatno još i više. Čovek je mogao reći šta god želi o Poštovanoj Meliani, ali nikad joj i nikako ne bi mogao osporiti mudrost da za svoje učenike i poverenike bira čudne i jedinstvene ljude.
Savetnik Ferguson joj se nije dopadao, ali nije ni bio osoba koja bi se ma kome mogla naročito svideti. Bilo je neizbežno da večeras prisustvuje sastanku, obzirom da je na tako visokom položaju u kući svojih lordova, plemenitih St.Claire-a. Jedan sin jedinac lorda kao što je Philip St.Claire nikad se ne bi zvanično pojavljivao bez svog savetnika i pratnje. Mada je za stolom sedelo još nekoliko pripadnika velikaških kuća, svi su ostavili kao nešto podrazumevajuće da u njihovo ime govori mladi čovek, bez obzira čak i na svoju mladu dob. St.Claire-i su drevna loza, već barem vek i po najmoćnija u Commonwealthu, kad se ticalo Ljudi, i u većini joj je slučajeva prepuštano starešinstvo. Samo prosta činjenica da je tron Commonwealtha još od Velikog Rata prazan, obzirom da je zadnji kralj ljudske vrste poginuo predvodeći isti, i da drevni zakoni ljudske vrste ne priznaju naslednike nižeg roda od kraljevske kuće, jeste razlog što St.Claire-i nikad nisu poneli krunu.
Mada zlatno žezlo nije jedini garant apsolutne vlasti.
