Избегавање

  • Začetnik teme Začetnik teme milsu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

milsu

Domaćin
Poruka
3.289
Шта мислите о некоме ко вас намерно и упадљиво избегне? Да ли сте некада намерно и упадљиво избегли некога? Шта мислите о таквом поступку?

Лично, када ме неко намерно избегне, сматрам да сам у том тренутку заувек завршио са њиме. А, када бих ја некога намерно избегао, више никада не бих смео да му изађем пред очи. Зато што такав поступак осећам као најтежи инцидент, после којег нема више повратка на старо.
 
Шта мислите о некоме ко вас намерно и упадљиво избегне? Да ли сте некада намерно и упадљиво избегли некога? Шта мислите о таквом поступку?

Лично, када ме неко намерно избегне, сматрам да сам у том тренутку заувек завршио са њиме. А, када бих ја некога намерно избегао, више никада не бих смео да му изађем пред очи. Зато што такав поступак осећам као најтежи инцидент, после којег нема више повратка на старо.

Neugodna situacija.... Ali desilo mi se da i ja nekoga namjerno izbjegnem, predjem na drugu stranu ulice.... I to ne znaci da izbjegavam tu osobu generalno nego znaci da mi tad nije bilo ni do pozdrava, a kamoli razgovora. Rijetko se desi, ali desi se.
 
Koji god da je razlog da nas neko izbegne u nekom trenutku treba imati razumevanja.
Evo primera.
Pre izvesnog broja godina, prijatelj mojih roditelja je ispričao: "Ne mogu poverovati kako se ljudi brzo menjaju. Dok sam radio, pre odlaska u penziju, imao sam kolegu sa kojim sam bio nerazdvojan prijatelj. Delili smo sve što je posao mogao doneti, i težine i radosti.
Sada sam već par meseci u penziji a on me izbegava. Videvši me na stanici otišao je na druga vrata autobusa samo da se sa mnom ne bi sreo."
Ovaj čovek je patio zbog ovog postupka svog kolege sa kojim je mbio i prijatelj.
Rekoh mu da veoma često ljudi čine takve korake ne da bi nas izbegli već zato što su se sučelili sa nekim ličnim problemom koji je za njih pretežak i previše bolan. Kada taj problem prodje i oporave se oni su opet tu.
Mesec dana kasnije ovaj ist čovek mi je rekao da sam bio u pravu jer je njegovog kolegu jako potresao razvod njegove ćerke, za šta je naknadno saznao.

Otuda, nikada neće smetati malo više blagosti a manje isključivosti u nama.
 
Neugodna situacija.... Ali desilo mi se da i ja nekoga namjerno izbjegnem, predjem na drugu stranu ulice.... I to ne znaci da izbjegavam tu osobu generalno nego znaci da mi tad nije bilo ni do pozdrava, a kamoli razgovora. Rijetko se desi, ali desi se.
И шта буде после, је л' се претвараш као да се ништа није догодило, или те је срамота да будеш са том особом поново, или јој се извиниш? Да ли ти је замерила што си је избегла? Како се осећаш кад тебе неко избегне, шта радиш у том случају?
 
Koji god da je razlog da nas neko izbegne u nekom trenutku treba imati razumevanja.
Evo primera.
Pre izvesnog broja godina, prijatelj mojih roditelja je ispričao: "Ne mogu poverovati kako se ljudi brzo menjaju. Dok sam radio, pre odlaska u penziju, imao sam kolegu sa kojim sam bio nerazdvojan prijatelj. Delili smo sve što je posao mogao doneti, i težine i radosti.
Sada sam već par meseci u penziji a on me izbegava. Videvši me na stanici otišao je na druga vrata autobusa samo da se sa mnom ne bi sreo."
Ovaj čovek je patio zbog ovog postupka svog kolege sa kojim je mbio i prijatelj.
Rekoh mu da veoma često ljudi čine takve korake ne da bi nas izbegli već zato što su se sučelili sa nekim ličnim problemom koji je za njih pretežak i previše bolan. Kada taj problem prodje i oporave se oni su opet tu.
Mesec dana kasnije ovaj ist čovek mi je rekao da sam bio u pravu jer je njegovog kolegu jako potresao razvod njegove ćerke, za šta je naknadno saznao.

Otuda, nikada neće smetati malo više blagosti a manje isključivosti u nama.
Сасвим си у праву. Ипак, тада као да се покидају неке емотивне везе, једноставно више није као пре, човек изгуби поверење према некоме ко га је намерно избегао, како поново веровати тој особи, да ће нам бити верна и да нас неће издати, да нам мисли добро а не лоше? Сумња која се роди након таквог догађаја је превелика, то је јаче од човека, како је пребродити и повратити поверење?
 
Десило ми се да сам ненамерно игнорисао једну особу када ми је пришла, зато што сам тог дана био толико негативно расположен (као и сваки дан уосталом) да ме је тај тренутак пријатности изненадио и нисам успео да се одмах снађем и прилагодим. Онда сам следећег дана хтео да исправим своју грешку, али ме је та особа намерно и упадљиво избегла. То ме је погодило, јер нисам био поступио лоше из намере већ случајно, а та особа ми је намерно ускратила прилику да се поправим. Тако се код мене створило још много више негативне енергије, и сад не знам како то да превазиђем.
 
Izbegavanja na ulici zbog lošeg raspoloženja su čak i bezazlena iako su nekulturna i ružna. Ružna su jer ljudi oko nas nisu dužni da trpe naše bube, recimo, raspoloženi smo, mašemo ljudima preko ulice sa velikim osmehom:D, ili neraspoloženi smi i pravimo se da nikog ne vidimo:cool:. Medjutim, sve mi to deluje tričavo u poredjenju sa onim nekim drugim izbegavanjima. Neko hoće da nas izbaci iz svog života bilo kao partner ili kao prijetelj i onda nas tako kukavički izbegava i folira :evil:...pod uslovom da se damo isfolirati.
 
Десило ми се да сам ненамерно игнорисао једну особу када ми је пришла, зато што сам тог дана био толико негативно расположен (као и сваки дан уосталом) да ме је тај тренутак пријатности изненадио и нисам успео да се одмах снађем и прилагодим. Онда сам следећег дана хтео да исправим своју грешку, али ме је та особа намерно и упадљиво избегла. То ме је погодило, јер нисам био поступио лоше из намере већ случајно, а та особа ми је намерно ускратила прилику да се поправим. Тако се код мене створило још много више негативне енергије, и сад не знам како то да превазиђем.

ниси прихватио да си крив, и ако си признао.
 
ниси прихватио да си крив, и ако си признао.
Како то мислиш, кад ми није допуштено да се исправим следећи пут?

Уосталом, и нисам крив за нешто што урадим ненамерно, против своје воље, што нисам успео да контролишем иако сам хтео. Реч је о немогућности или личној ограничености које сви имамо у мањој или већој мери. А кад нешто намерно урадиш, то је онда слободна воља, лични избор, па се може назвати кривицом. Иако ја не размишљам на тај начин да постоји "кривица". Постоје невољне и вољне радње. Прве се догађају неконтролисано, и могу се занемарити. Друге су ствар личних одлука, које (морам да) поштујем.
 
Шта мислите о некоме ко вас намерно и упадљиво избегне? Да ли сте некада намерно и упадљиво избегли некога? Шта мислите о таквом поступку?

Лично, када ме неко намерно избегне, сматрам да сам у том тренутку заувек завршио са њиме. А, када бих ја некога намерно избегао, више никада не бих смео да му изађем пред очи. Зато што такав поступак осећам као најтежи инцидент, после којег нема више повратка на старо.
Samo psihopate izbegavam...nekako ne shire pozitivnu energiju...
Ovo ostalo sve kul.
 
Начини на који начин ће те реаговати у таквој ситуацији стичу се пре свега у породици а надограђују активним учешћем у васпитном процесу и у другим друштвеним групама и зависе од степена блискости са дотичном особом. Постоје ситуације у којима се морате издићи изнад личних преокупација и проблема и жртвовати део свог времена.
 
pa desi se
mislim verovatno već unapred postoji neka loša klima među izbagavačima
a ako već postoji
bolje i da se iskuliramo nego da bilo šta polemišemo

baš neki dan na rođrndanu
sva snaga mi je bila da izbegnem jednu rođaku
s kojim sam na ratnoj nozi
tipa oni su trebali da dođu oko 3
mi u 1
i tako i bi al ovi poranili
i čujem ovi dolaze
a mi na noge skači
nažalost morali smo da se sretnemo na vretima
i usrano pozdravimo

e druga stavr je preventivno izbegavanje
ono kao nekoga ko ti je blizak pitaš za nešto
a on se pravi englez i otkuruje te
e to je uvod u ovu prvu situaciju
 
Biće valjda još neki sledeći put, pa ćeš ispraviti.
Мало је тежа ситуација, пошто није реч о правом познанству, већ само из виђења. Мислим, ако ти се неко освети због ситне ненамерне грешке, како да имаш поверење да ће прихватити и разумети све твоје крупне недостатке којих има пуно?
 
nelagodno se osecam kada me neko izbegne ili ja nekoga...

Постоје људи који су погодни односно ''добри'' за избегавање...е ту већ немаш неких већих проблема. Гратификација коју добијаш избегавањем је неупоредиво прихватљивија од мазохистичког трпљења тако да у таквим случајевима не постоји осећај нелагодности :lol:
 
Samo psihopate izbegavam...nekako ne shire pozitivnu energiju...
Постоје људи који су погодни односно ''добри'' за избегавање...е ту већ немаш неких већих проблема. Гратификација коју добијаш избегавањем је неупоредиво прихватљивија од мазохистичког трпљења тако да у таквим случајевима не постоји осећај нелагодности :lol:
Можда је уствари добро мене избећи. :smrcka: Зато треба поштовати туђи избор.
 
Свако од нас је имао искуства са ''лепљивим'' људима ткз ''вампирима'' који су у стњу да ти исцрпу и последњи грам енергије и једноставно их је врло тешко откачити. Убеђени сте да би вам више пријао осмочасовни рад у руднику него ли по' сата у друштву са њима. Вреди их избегавати. :)
 
Izbegavanja na ulici zbog lošeg raspoloženja su čak i bezazlena iako su nekulturna i ružna. Ružna su jer ljudi oko nas nisu dužni da trpe naše bube, recimo, raspoloženi smo, mašemo ljudima preko ulice sa velikim osmehom:D, ili neraspoloženi smi i pravimo se da nikog ne vidimo:cool:. Medjutim, sve mi to deluje tričavo u poredjenju sa onim nekim drugim izbegavanjima. Neko hoće da nas izbaci iz svog života bilo kao partner ili kao prijetelj i onda nas tako kukavički izbegava i folira :evil:...pod uslovom da se damo isfolirati.

Možeš i da ih otvoreno pitaš - "primećujem da me izbegavaš, zašto to radiš?" i posmatraš reakciju! :malav:
 
Свако од нас је имао искуства са ''лепљивим'' људима ткз ''вампирима'' који су у стњу да ти исцрпу и последњи грам енергије и једноставно их је врло тешко откачити. Убеђени сте да би вам више пријао осмочасовни рад у руднику него ли по' сата у друштву са њима. Вреди их избегавати. :)
To da...
 
Kako za koga uglavnom se provali koji je razlog iza izbega pa ako je neko fejkiranje ''normalnih odnosa'' to brišem...A izbegavam i ja ali uvek stavim do znanja da sam zauzet pa druga strana provali ako već direktno ne kažem...Ne primenjujem džukačke fazone izbegavanja i izigravanja finoće.
 
Шта мислите о некоме ко вас намерно и упадљиво избегне? Да ли сте некада намерно и упадљиво избегли некога? Шта мислите о таквом поступку?

Лично, када ме неко намерно избегне, сматрам да сам у том тренутку заувек завршио са њиме. А, када бих ја некога намерно избегао, више никада не бих смео да му изађем пред очи. Зато што такав поступак осећам као најтежи инцидент, после којег нема више повратка на старо.

Uvek postoji mogucnost da budemo suvisni, a da to i ne znamo i uvek postoji mogucnost da nam neko naleti kada bi sebe pojeli, tada je vrlo tesko sakriti zelju da nas ostave na miru. Prevelika osetljivost na postupke drugih ljudi lako blokira mogucnost da nam se opravdaju, na bilo koji nacin, a i nama da pokazemo drugaciji stav. Nepotrebno skupljanje losih emocija i opterecivanje svog i tudjeg zivota.
 
Шта мислите о некоме ко вас намерно и упадљиво избегне? Да ли сте некада намерно и упадљиво избегли некога? Шта мислите о таквом поступку?

Лично, када ме неко намерно избегне, сматрам да сам у том тренутку заувек завршио са њиме. А, када бих ја некога намерно избегао, више никада не бих смео да му изађем пред очи. Зато што такав поступак осећам као најтежи инцидент, после којег нема више повратка на старо.

Ako vec dotle dodje da nekoga zelim izbeci znaci da ne postoji ni elementarna potreba za objasnjenjem, a samim tim forma i stepen suptilnosti izbegavanja nisu niti bitni.
 
Izbegavam i igronirisem da. To su obicno ljudi kojih mi je muka vise i koje ne zelim da vidim u svom zivotu.
Kad bi me neko izbegavao pa ne verujem da bi igrao od srece, posebno ako ja tu osobu ne zelim da izbegavam, ali ako je to osoba iz gorepomenute grupe, lepo meni, lepo njoj :)
 

Back
Top