Tender poisson
Primećen član
- Poruka
- 752
Бог Изанаки и Богиња Изанами створили су Јапанска острва као и остале Богове. Богиња Изанами умрла је од опекотина док је рађала Бога ватре. Како је Изанаки мислио да неће моћи да издржи без жене кренуо је у подземни свет за њом. Када ју је видео она му рече: "Већ сам појела храну подземног света, те не могу ићи назад са тобом. Али кад си већ ту питаћу Бога подземног света да ли могу поћи са тобом. Само ми мораш обећати једну ствар. Не покушавај да ме погледаш док се на вратим овде." Изанаки није могао да чека и пратио ју је до дворане подземног света. Тамо је видео ужасно тело своје жене пуно црва који су гмизали по њој и Бога муње. Изанаки тада поче да бежи. Искористио је огромни камен да спречи жену која је трчала за њим да га стигне. То је сада камен који раздваја подземни свет и овај свет
Његово име се појављује у Коџикију (око 712. године н.е) и као Изанаги-но-Ками (伊邪那岐神) и Изанаги-но-Микото (伊邪那岐命), док се у Нихон-шокију (око 720. године н.е) појављује као Изанаги-но-Микото, а име му се пише другачијим карактерима (伊弉諾尊).
Имена Изанаги (Изанаки) и Изанами се често тумаче да су изведена од глагола izanau (по историјском правопису izanafu) или iⁿzanap- што на западно старојапанском значи "позвати", а наставци -ки/-ги и -ми се узимају као суфикси мушког и женског рода.Буквалан превод Iⁿzanaŋgî и Iⁿzanamî јесте "Мушкарац који позива" и "Жена која позива". Ширатори Куракичи је предложио алтернативну теорију која говори да је корен iza- (или ипак isa-) изведен из речи (по историјском правопису isawo), што значи "постигнуће" или "заслуга".
Претпоставља се да је етимолошко порекло глагола претеча средњокорејске леме yènc- што значи "поставити / ставити на врх".
Wikipedija
Његово име се појављује у Коџикију (око 712. године н.е) и као Изанаги-но-Ками (伊邪那岐神) и Изанаги-но-Микото (伊邪那岐命), док се у Нихон-шокију (око 720. године н.е) појављује као Изанаги-но-Микото, а име му се пише другачијим карактерима (伊弉諾尊).
Имена Изанаги (Изанаки) и Изанами се често тумаче да су изведена од глагола izanau (по историјском правопису izanafu) или iⁿzanap- што на западно старојапанском значи "позвати", а наставци -ки/-ги и -ми се узимају као суфикси мушког и женског рода.Буквалан превод Iⁿzanaŋgî и Iⁿzanamî јесте "Мушкарац који позива" и "Жена која позива". Ширатори Куракичи је предложио алтернативну теорију која говори да је корен iza- (или ипак isa-) изведен из речи (по историјском правопису isawo), што значи "постигнуће" или "заслуга".
Претпоставља се да је етимолошко порекло глагола претеча средњокорејске леме yènc- што значи "поставити / ставити на врх".
Wikipedija
