Iza Vela

Jos jedna dusa nestade,a taj bol ne prestaje
kao zastori predstave koji maglom ruse bedeme
gledam da ne predje me duh proslosti sto stoji
poput viteskog odraza starog soja koji broji
tamne dane stare rane mlade sate,e moj brate
da shvate to ne mogu sve te bezdusne prerije
jer iako njima hodamo puste su i velike
usna osmeh veli jer lepa rec ne preteruje
i veruje u dobrotu i zivotu sto na nebu je
grabe tudje kandze napred,al ponekad i nase
jer bliskosti su mracne kad se posle svetla gase
pa sve ostalo prasne i bukne u tom ludilu
pukne u svom bunilu i unisti rec suvisnu
iako nije glumac svako zeli da glumi u
filmu tudjeg zivota i da poseti taj drugi um