IZA BEDEMA...

Skrivam se...
Maska sa osmehom,uvek je tu...
na mom licu...

Ali to nisam ja...
to je samo maska...
A svi misle,da bas to sam ja...

Podigla sam bedem
koji me deli od ostatka sveta...
tu iza njega...sam ja...

Puna straha,zavejana tugom...
gladna i zedna ljubavi i postovanja...
Ocajna i slomljena od bola...

Tu sam iza bedema
okovana vecitim lancima...
borim se sama sa sobom!

I opet...stavljam masku...
rasipam srecu svuda oko sebe...
samo je nema...iza bedema

 

[*Purple Baby*]

Jedina pesma u mom blogu koja nema ni jedan komentar...
Nakon godinu dana,procitah je...i svatih zasto je tako...

Mnogo je gorcine...

Uh te moje emocije

 

[*Purple Baby*]

Opet cu podici bedeme...i rasipati prividnu srecu oko sebe...
Neka ih...neka...vise mi nisu teski,oni su deo mene i ja cu postati deo njih...ponovo...

 

[Romanticus]

Razumem te Irenak.Nedozvoli da ti srce postane kamen.Jer bi to bila tragedija.Nadam se da ces naci pravog koji ce te ceniti i drzati kao malo vode na dlanui iskreno ti to zelim.

Tvoj prijatelj,

Marko

 

[*Purple Baby*]

Hvala Maki...od srca...

 

[*Purple Baby*]

Opet sam tu...iz bedema...tu mi je lepo...to mi je sudjeno...moji bedemi...neka vas...