Iz ugla Viktora Frankla

[Richard III]

Čitao sam Frankla, dosta naivna životna filozofija koja se zasniva na spekulacijama. On tvrdi da svaki čovek sebi može da nadje smisao ukoliko to želi, medjutim tu se ne govori o nekom objektivnom smislu (koji ne postoji niti ga je moguće utvrditi), nego upravo o spekulacijama, tipa - depresivna majka hendikepiranog dečaka dodje kod njega na seansu i priča kako želi da se ubije jer ne vidi svrhu življenja, onda joj Frankl ispriča pričicu i kaže kako je upravo briga o tom dečaku njen smisao. Ili bolesnik umire, i onda pred smrt pronadje neku snagu da to svoje stanje prihvati i bude snažan, i to je po Franklu bio smisao njegovog života.

Fina filozofija za zaslepljene optimiste i ljude koji se pale na motivacionu pop psihologiju (Frank je po meni deo upravo toga), ali dosta neozbiljno za nekog ko realno posmatra stvari i život.

 

[Paula]

Čitao sam Frankla, dosta naivna životna filozofija koja se zasniva na spekulacijama. On tvrdi da svaki čovek sebi može da nadje smisao ukoliko to želi, medjutim tu se ne govori o nekom objektivnom smislu (koji ne postoji niti ga je moguće utvrditi), nego upravo o spekulacijama, tipa - depresivna majka hendikepiranog dečaka dodje kod njega na seansu i priča kako želi da se ubije jer ne vidi svrhu življenja, onda joj Frankl ispriča pričicu i kaže kako je upravo briga o tom dečaku njen smisao. Ili bolesnik umire, i onda pred smrt pronadje neku snagu da to svoje stanje prihvati i bude snažan, i to je po Franklu bio smisao njegovog života.

Fina filozofija za zaslepljene optimiste i ljude koji se pale na motivacionu pop psihologiju (Frank je po meni deo upravo toga), ali dosta neozbiljno za nekog ko realno posmatra stvari i život.

Kako bi ti poboljšao?
Kako bi uozbiljio?
Slažem se da deluje obično motivaciono, ali nekada je taj smisao prost, preživeti nešto, ići dalje.
Za mene je cela tema o smislu postala dosadna, ali kada bi o tome nešto morala da kažem ne znam šta bi drugo nego živeti život najbolje moguće

 

[Richard III]

Kako bi ti poboljšao?
Kako bi uozbiljio?
Slažem se da deluje obično motivaciono, ali nekada je taj smisao prost, preživeti nešto, ići dalje.
Za mene je cela tema o smislu postala dosadna, ali kada bi o tome nešto morala da kažem ne znam šta bi drugo nego živeti život najbolje moguće

Realni smisao u životu čoveka isti je kao i u životu životinje, samo na drugi način jer je čovek apgrejdovana životinja koja ima razum. Smisao je biti na što većem mestu u lancu ishrane i samim tim steći i imati što bolje resurse, u svakom pogledu, za života. Dakle, socijal-darvinizam, ili si pobednik ili gubitnik dok živiš. Na to se sve svodi u životu kad se sklone iluzije o moralu i trabunjanje o kolektivu. Postoje samo pojedinac i eventualno njegova porodica, ako je stekne, i njegov/njihov položaj na skali ishrane.

Dakle, treba posmatrati prirodne zakone, vuk radi svoje, zebra svoje, šakal svoje, lešinar svoje, zec svoje, mrav svoje. U prirodi se vodi neprestana borba za resurse, isto je i medju ljudima. Ljudi su kompleksniji, ali je prirodni zakon uvek isti - postoje snažniji, uspešniji, bogatiji, popularniji, potentniji i plodniji od drugih, a postoje i ti drugi. Postoji i prosek koji je iznad dna, ali je takodje gubitaški jer je prisiljen da trpi nametnuti moral i zakone onih na vrhu. Vuk ubija zeca, lav kolje jelena, lisica ubija kokošku, ajkula malu ribu, pas mačku, mačka pticu, a ptica crva itd itd. Tako i bogataš dominira na polju resursa, lepi i socijalno uspešni na polju ljubavi i društva, obdareni lik će sigurno potući tipa sa mikropenisom, bogati moćnik dominira nad običnim ljudima itd. Neko ponekad dominira na svim poljima, a neko ni na jednom, i varijacije postoje, ali uvek potvrdjuju pravilo.

Borba za resurse i užitak i privilegije koje dolaze iz istih. Do istinskog smisla dolazimo samo ako realno, bez iluzija, posmatramo prirodu čiji su ljudi neizostavni deo, i samim tim ljudske odnose. To je Ajn Rend dobro objasnila, pišući bez iluzija. Sve drugo je uteha, kad nemaš ništa u životu pa se tešiš da si čvrsti usamljenik, filozof-nadčovek ili moralni tip kog niko ne razume.

Posle smrti više nema smisla, tu je kraj, ništa više nije bitno. A za života - surova borba za pozicije na lancu ishrane.

 

[Paula]

Realni smisao u životu čoveka isti je kao i u životu životinje, samo na drugi način jer je čovek apgrejdovana životinja koja ima razum. Smisao je biti na što većem mestu u lancu ishrane i samim tim imati što bolje resurse, u svakom pogledu, za života. Dakle, socijal-darvinizam, ili si pobednik ili gubitnik dok živiš. Na to se sve svodi u životu kad se sklone iluzije o moralu i trabunjanje o kolektivu. Postoje samo pojedinac i eventualno njegova porodica, ako je stekne, i njegov/njihov položaj na skali ishrane.

Dakle, treba posmatrati prirodne zakone, vuk radi svoje, zebra svoje, zec svoje, mrav svoje. U prirodi je neprestana borba za resurse, isto je i medju ljudima. Ljudi su kompleksniji, ali je prirodni zakon uvek isti - postoje snažniji, uspešniji, bogatiji, popularniji, potentniji i plodniji od drugih, a postoje i ti drugi. Postoji i prosek koji je iznad dna, ali je takodje gubitaški jer je prisiljen da trpi nametnuti moral i zakone onih na vrhu. Vuk ubija zeca, lav kolje jelena, lisica ubija kokošku, ajkula malu ribu, pas mačku, a mačka pticu itd itd. Tako i bogataš dominira na polju resursa, lepi i socijalno uspešni na polju ljubavi i društva, obdareni lik će sigurno potući tipa sa mikropenisom, bogati moćnik dominira nad običnim ljudima itd. Neko ponekad dominira na svim poljima, a neko ni na jednom.

Borba za resurse i užitak i privilegije koje dolaze iz istih. Do istinskog smisla dolazimo samo ako realno, bez iluzija, posmatramo prirodu čiji su ljudi neizostavni deo, i samim tim ljudske odnose. To je Ajn Rend dobro objasnila, pišući bez iluzija. Sve drugo je uteha, kad nemaš ništa u životu pa se tešiš da si čvrsti usamljenik kog niko ne razume.

Posle smrti više nema smisla, tu je kraj, ništa više nije bitno. A za života - surova borba za pozicije na lancu ishrane.

Hvala.
Poznajem još ljudi koji ovako vide stvari pa mi nije novost. Činjenica jeste da postoji raslojavanje i po sposobnostima, lepoti, bogatstvu, popularnosti, snazi itd. Međutim, ja ne vidim neki smisao da ičestvujem u trci biti na boljoj poziciji u lancu ishrane. Evo primera. U nauci kojom se ja bavim popularno je i ima novca u jednoj oblasti. Ja pak sam izabrala oblast koja je manje popularna ali se meni više dopada. Našla sam neki kompromis između sebe i toga šta je na višem "lancu ishrane". Jeste da je tamo veća popularnost i više novca, ali jbg ne mogu. Sa druge strane, ono što sam stvarno volela taj fakultet nisam upisala jer sam znala da ću biti na "nižem lancu ishrane", tj da od toga nema leba i da ništa u životu neću postići. Tako se prave kompromisi, nalazi se neko svoje mesto. Pri tome, ne mislim da treba da se borim. Više da nađem neko mesto koje mi pripada tj nešto što odgovara mojim prirodnim sposobnostima. Jer, ukoliko čovek sebe preceni i postavi ciljeve visoko pući će, ukoliko se potceni neće ostvariti sve mogućnosti. Zrelost je naći svoje mesto i biti u tome zadovoljan.

Na tu tvoju priču imam jedno pitanje, ne za tebe već za sve. Umetnost donekle demantuje sve to. Npr zbog ljubavi se mnogi odriču svog dobrog mesta pod suncem. Zbog ljubavi i stradaju. Zbog ideala polažu život. To jeste sve teško objašnjivo ako bismo sebe gledali samo kao životinje. Ček i one znaju za ljubavno stradanje. Ima kod svih nas živih bića još nešto osim puke borbe za resurse. Osim ukoliko i ljubav ne shvataš kao resurs?

 

[Richard III]

Na tu tvoju priču imam jedno pitanje, ne za tebe već za sve nas. Umetnost donekle demantuje sve to. Npr zbog ljubavi se mnogi odriču svog dobrog mesta pod suncem. Zbog ljubavi i stradaju. Zbog ideala polažu život. To jeste sve teško objašnjivo ako bismo sebe gledali samo kao životinje. Ček i one znaju za ljubavno stradanje. Ima kod svih nas živih bića još nešto osim puke borbe za resurse. Osim ukoliko i ljubav ne shvataš kao resurs?

Dopunio sam malo post koji si citirala jednim video-klipom koji je totalno u duhu mog teksta.

I u umetnosti ima jačih i slabijih, kao i u filozofiji, pobednika i gubitnika, mada po meni one priče kad neshvaćeni umetnik ili filozof nakon smrti doživi afirmaciju ne znače ništa jer od posthumne slave konkretna individua nema nikakvu korist. A upravo je korist cilj ljudskog delovanja tokom života, kad se sklone sve iluzije. To što je on 'doprineo' čovečanstvu ne znači ništa jer ja u kolektiv te vrste ne verujem, osim porodice koja ima krvnu vezu svi ostali kolektivi su sprdnja - države, narodi, nacije, regije, čovečanstvo - jer su sve apstraktno osmišljene da mala grupa dominira i usmerava većinu. Inače je čovek čoveku vuk, boli mene uvo za to što moja zemlja prosperira ako sam ja niko i ništa. Opet po pitanju umetnosti - ja mogu da uživam u delu konkretnog umetnika, ali sam svestan da recimo za njegovog života samo on i njegovi imaju korist od moje konzumacije. Eminem je veliki reper i ja uživam u njegovim ranim radovima, ali time što klikćem uporno na njegove pesme na jutjubu ja realno ne dobijam ništa osim par trenutaka uživanja, dok njemu raste popularnost i mogućnost zarade. Isto je i sa kulturom i sportom, priča se da je ona korisna za neki narod, iako mene kao pojedinca apsolutno ne dotiče niti mi menja situaciju što je Novak osvojio Gren Slem ili Kusturica Zlatnu palmu. Mogu to da cenim ali nemam iluzija da ja imam neku korist od toga.

Što se tiče ljubavi - postoje ljudi koji žrtvuju interes zarad iste, ali ne znam koliko je to zaista vredno kad se na kraju života svedu računi. Najbolja opcija je ipak odabrati ljubav i boriti se za resurse i za porodicu koju si stvorio sa tom osobom, ali ako moraš da rizikuješ dno i odricanje od prosperiteta zarad nekog to je po meni loša investicija zasnovana na emocijama, a ne na razumu.

Zbog ideala položiti život je apsolutno objašnjivo ali i apsurdno, jer su ljudi manipulisani manjinom na vrhu nekim apstraktnim idealima - država, otadžbina, komunizam, pravda, zaštita teritorije, i onda ginu za njih kao slepci, žrtvujući svoj život za tudju korist. Mozak im je ispran tradicijom i nasledjem jer su ovce. Baš se neko seća imena olovnih vojnika izginulih u Velikom ratu ili Napoleonovim ratovima naprimer. To su ljudi koji ginu za tudj interes, tudje resurse i tudju slavu (slava je takodje resurs). Mi jesmo životinje i formiramo krda, ali je problem što onaj na vrhu krda očekuje od drugih životinja da se žrtvuju za njega i za apstrakciju zvanu "narod" ili "država". Pošto nismo mravi i imamo razum to je apsurdno. Jedino je opravdano braniti se ako neko direktno ugrožava tebe ili tvoju porodicu, imovinu itd. "Za ideale ginu budale" je najprecizniji opis tih junačkih delatnosti, ako se pogleda realno. Ali se to pravda idealima, duhovnošću, i ko zna čim.

 

[Paula]

Dopunio sam malo post koji si citirala jednim video-klipom koji je totalno u duhu mog teksta.

I u umetnosti ima jačih i slabijih, kao i u filozofiji, pobednika i gubitnika, mada po meni one priče kad neshvaćeni umetnik ili filozof nakon smrti doživi afirmaciju ne znače ništa jer od posthumne slave konkretna individua nema nikakvu korist. A upravo je korist cilj ljudskog delovanja tokom života, kad se sklone sve iluzije. To što je on 'doprineo' čovečanstvu ne znači ništa jer ja u kolektiv te vrste ne verujem, osim porodice koja ima krvnu vezu svi ostali kolektivi su sprdnja - države, narodi, nacije, regije, čovečanstvo - jer su sve apstraktno osmišljene da mala grupa dominira i usmerava većinu. Inače je čovek čoveku vuk, boli mene uvo za to što moja zemlja prosperira ako sam ja niko i ništa. Opet po pitanju umetnosti - ja mogu da uživam u delu konkretnog umetnika, ali sam svestan da recimo za njegovog života samo on i njegovi imaju korist od moje konzumacije. Eminem je veliki reper i ja uživam u njegovim ranim radovima, ali time što klikćem uporno na njegove pesme na jutjubu ja realno ne dobijam ništa osim par trenutaka uživanja, dok njemu raste popularnost i mogućnost zarade. Isto je i sa kulturom i sportom, priča se da je ona korisna za neki narod, iako mene kao pojedinca apsolutno ne dotiče niti mi menja situaciju što je Novak osvojio Gren Slem ili Kusturica Zlatnu palmu. Mogu to da cenim ali nemam iluzija da ja imam neku korist od toga.

Što se tiče ljubavi - postoje ljudi koji žrtvuju interes zarad iste, ali ne znam koliko je to zaista vredno kad se na kraju života svedu računi. Najbolja opcija je ipak odabrati ljubav i boriti se za resurse i za porodicu koju si stvorio sa tom osobom, ali ako moraš da rizikuješ dno i odricanje od prosperiteta zarad nekog to je po meni loša investicija zasnovana na emocijama, a ne na razumu.

Zbog ideala položiti život je apsolutno objašnjivo ali i apsurdno, jer su ljudi manipulisani manjinom na vrhu nekim apstraktnim idealima - država, otadžbina, komunizam, pravda, zaštita teritorije, i onda ginu za njih kao slepci, žrtvujući svoj život za tudju korist. Mozak im je ispran tradicijom i nasledjem jer su ovce. Baš se neko seća imena olovnih vojnika izginulih u Velikom ratu ili Napoleonovim ratovima naprimer. To su ljudi koji ginu za tudj interes, tudje resurse i tudju slavu (slava je takodje resurs). Mi jesmo životinje i formiramo krda, ali je problem što onaj na vrhu krda očekuje od drugih životinja da se žrtvuju za njega i za apstrakciju zvanu "narod" ili "država". Pošto nismo mravi i imamo razum to je apsurdno. Jedino je opravdano braniti se ako neko direktno ugrožava tebe ili tvoju porodicu, imovinu itd. "Za ideale ginu budale" je najprecizniji opis tih junačkih delatnosti, ako se pogleda realno. Ali se to pravda idealima, duhovnošću, i ko zna čim.

Hej, zadovoljna sam odgovorom.
Prvi pasus - sve se slažem. Mada priznajem da nam je stav malo individualistički. U kolektive takođe ne verujem, kod nas to plemensko mi vi oni, države takođe, nacija o tome tek da ne pričam kolika je glupost, ali čovečanstvo, e o tome moram još da razmislim, koliko smo kao pojedinci odgvoorni za čovečanstvo. To je možda jedino kolektivno koje me zanima. A ono biti ponosan na nekog sportistu, to je tek zanimljiv i sasvim glupav fenomen, kao da je to važno. NE, sigurno je nekome cilj da podeli ljude tako po državicama i nacijama da bi bilo hleba i igara, a ja da mažem novac, definitivno.

Drugi pasus - da, pogledaj žene, ja bih žrvovala se radi dece, u smislu njihvog života. Ali nema smisla da žrtvujem svoju sreću. Tako da je tačno i tu se u stvari slažemo. Ne bih odustala od ličnih ambicija zarad ljubavi. Čak ni poslovnih. Mislim, trudila bi se da nađem kompromisno rešenje, da se uskladim nekako, ali ne po cenu da nastradam.

Treći - pa eto i ja tako mislim . Potpuno je glupo dati život za ideale. Ljudi jesu izmanipulisani. O ratovima da ne govorimo. Mnogi ljudi su upregnuti da služe tuđim interesima. Tradicija, nasleđe - msm, treba biti posebno indoktrinisan pa da se pališ na to. A većina je kod nas tako barem na rečima. E, videli bismo konkretno šta bi žrtvovali za narod, preptostavljam NIŠTA.
Međutim, i dalje sam stanovišta da nije jedino bitno uskladiti se u svetu tako da budeš na najvišoj lestvici onako kako ljudi vide, već kako ja lično vidim. Za mene ljubav jeste negde na vrhu, i za nju ću platiti izvesnu cenu. Više nego novac. Više nego ugled u društvu. Prosto mi je to važno i to ću da sledim.

Setih se sad samo kao napomena i Froma, u Umeću ljubavi je baš i pisao o tome kako ljudi i traže partnere prema tržišnim principima, ko koliko ima da ponudi. To se odvija na nesvesnom nivou.

 

[prsho]

stap i sargarepa vecita igrarija moglo bi se preneti i na religiju evo ih proroci samo sto nisu a mozda su i lazni sve ovisi o percepciji i jacini izgradnje mita
mi imamo sad mit o svemoci nauke i tehnike pa neki vec veruju da ce zivjeti vecno isto ko i u krscanstvo sto ljudi vjerujue
dakle alati se menjaju al zelja ostaje ista