Ivan Klajn, čuvar srpskog jezika

[Nina]

Autoritet, onaj najveći, neuporediv, neprikosnoven. Toliki da čoveka podsvesno nagoni da, koju god reč da pišući o njemu upotrebi, posle svake rečenice zastane, preispita je, i zapita se: "Šta li bi profesor Ivan Klajn o ovome rekao"?

Lingvista čija se rešenja za naše svakodnevne jezičke nedoumice, u nekom od bezbrojnih izdanja, kriju u fiokama stola valjda svake osobe koja se profesionalno bavi pisanjem, dok Klajnovi nenadmašni rečnici i priručnici stoje na policama svake "pristojne" kuće. Poput nekakvog malog kućnog božanstva ili dobrog duha, sveprisutan i uvek spreman da priskoči u pomoć, razveje sumnje i razreši nedoumice, Klajn se sa stranica svojih knjiga uključivao u razgovore na sve teme, dajući konačan sud koji bi se naprosto prihvatao kao tačan. Valjda nema jezičke začkoljice, pravila, izuzetka, situacije kojom se ovaj pasionirani jezikofil nije pozabavio, uvek nam dajući tačna konačna rešenja, podastirući neoborive argumente i jasna objašnjenja.

Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Kao redovni profesor na tom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.
Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.

Klajnova najznačajnija dela su: "Uticaji engleskog jezika u italijanskom", "Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku", "Italijansko-srpski rečnik", za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.
"Rečnik jezičkih nedoumica" najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.
Od prvog broja je bio glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska.

Od 1974. godine pisao je rubrike o problemima savremenog jezika, najpre u Borbi, zatim u Politici i Ilustrovanoj politici, kao i u NIN-u.
Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, kao i 18 knjiga.
Preveo je više knjiga sa italijanskog i engleskog jezika na srpski.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine.
Bio je i član Saveta Vukove zadužbine, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, kao i saradnik Matice srpske.
Preminuo je 31.marta 2021.god. u Beogradu
(wikipedija)

 

[moonja..]

Nedostajaće.

 

[Наутилус]

О умрлима све најлепше али је он главни кривац за накарадни Правопис са два писма! Поступио је перфидно.

 

[Наутилус]

Можеш ти да будеш запањена, али тако је.

 

[Nina]

О умрлима све најлепше али је он главни кривац за накарадни Правопис са два писма! Поступио је перфидно.

kako je krivac i zasto je Pravopis nakaradan

 

[Наутилус]

kako je krivac i zasto je Pravopis nakaradan

Не могу да буду два писма у једном језику, то нигде нема у Европи. Друштво Ћирилица је тражило, колико знам, да се Правопис повуче из употребе јер није у сагласности са Уставом, али су се сви оглушили.

 

[Droid]

Који је последњи измењен правопис? Видим да се само репринтају?

 

[Nina]

Не могу да буду два писма у једном језику, то нигде нема у Европи. Друштво Ћирилица је тражило, колико знам, да се Правопис повуче из употребе јер није у сагласности са Уставом, али су се сви оглушили.

zar oba pisma nisu po ustavu kod nas i možes da biraš kojim ces da pišeš, ili sam nešto propustila

 

[Наутилус]

Нису оба - службено писмо је само ћирилица!

 

[Nina]

Prema ovom što pise u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma piše

U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpski jezik.
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom.
Na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom.

Iz toga mi je logicno da je pisao Pravopis sa dva pisma

 

[Наутилус]

Prema ovom što pise u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma piše

U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpski jezik.
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom.
Na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom.

Iz toga mi je logicno da je pisao Pravopis sa dva pisma

Не. У службеној употреби је само ћирилиЋко писмо, а латинићко се односи само за националне мањине (које га употребљавају)!

 

[Пилипенда]

Не. У службеној употреби је само ћирилиЋко писмо, а латинићко се односи само за националне мањине (које га употребљавају)!

Не. Читај како је написано у закону, члан 1, став 2:
„У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латинично писмо на начин утврђен овим законом.”
У наредним члановима је набројано шта закон сматра службеном употребом језика и писма, а све изван тога (као нпр. ово моје куцање на форуму) не спада у службену употребу и могао бих, у складу са законом, све ово куцати и латиницом.

Не браним закон, мислим да није добар и мијењао бих га и до добрано, само објашњавам шта важећи закон прописује.