Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
- Ako ne bismo drzali Postojnu, onda bi poplava balkanskih plemana, poplava slovenskog varvarstva prodrla na dvadest kilometara od zidina Trsta
Gabrielom D'Annuzijem 1925
Ispred inferiorne i varvarske rase poput slovenske ... ne sme se slediti politika koja daje šećer, nego politika palice. Granice Italije moraju biti Brenner, Snježni i Dinari: verujem da 500.000 slovenskih varbara može biti žrtvovano za 50.000 Talijana ".
Benito Musolini
https://www.articolozero.org/2010/0...GcuohNFVb7KX3yCsmVnd4JnNac1pauzDT1qV17m-ws4fA
Italijanski planovi o Velikom Italijanskom carstvu i prodor na Istok ( pitanje istocnih granica )
. Svojevrsni „hladni rat“ koji su vodili Italija i Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija, od 1918. do 1941. bio je prilika koju su određene hrvatske organizacije pokušale iskoristiti. Poteškoća zagovaratelja hrvatske samostalnosti u odnosima s Italijom bili su njezini geopolitički interesi. S jedne se strane pružala mogućnost savezništva sa članicom pobjedničke Antante i jednom od europskih sila, a s druge je strane neizbježno slijedilo suočavanje s talijanskim teritorijalnim aspiracijama prema istočnojadranskoj obali. Veze s Italijom uspostavljene su prije dolaska fašizma na vlast pa se može govoriti o njihovom kontinuitetu kroz čitavo razdoblje između dva svjetska rata. One su u početku bile odraz događaja vezanih uz Mirovnu konferenciju u Parizu, kada je Italiji odgovarala destabilizacija Kraljevine SHS. Kasniji tijek zbivanja ukazuje da je Mussolinijeva vanjska politika bila spremna na oportunistički odnos prema Beogradu, što je značilo da je prihvaćala unitarističku politiku Kraljevine SHS/Jugoslavije ako ona prizna vanjskopolitičke interese Italije na Balkanu. S obzirom na to da je takav konsenzus često izostajao, talijanska vanjska politika koristila je posljedice hegemonskog postupanja središnjih vlasti u Beogradu prema nesrpskim narodima. Rezultat toga bila je određena prohrvatska politika, usklađena prema vlastitim ciljevima, koja će kroz promjenjive faze svoj vrhunac dosegnuti tijekom Drugoga svjetskoga rata u uspostavi Nezavisne Države Hrvatske
Italija je ''prosirila'' svoje carstvo u Etiopiji tj pocinila genocid i krenula na balkanski istok.
Italijanski zlocini u Jugoslaviju
Italijani i ustase
Italija je koristila ustase da ruse Kraljevinu Jugoslaviju, logisticki podrzavala ustaski atentata na Kralja Aleksandra, i posle nije htela da isporuci ustase. Musolini i Pavelic napravili dil vi nama otoke i Dalmaciju,a mi vama drzavu. Konacno su se stvorili uslovi za stvarnje NDH, a tada su Italijani rekli ustase evo vam drzava radite sta hocete, a vi nama nase ''Istocne granice'' , a kada je stvaroena NDH onda Italijanski fasisti podrzavaju Srbe da bi rusi NDH.
Finzi je istaknuo: „Povećati osjećaj dezorijentacije, učiniti akutnim sve neizbježne razlike, po pitanju etničke pripadnosti, religije i suprotstavljenih interesa – ukazivati na superiornost svih oblika samostalnog vladanja.“ tj zavadi i vladaj.
Fasisticka Italija je pocinila brojne zlocine na okupiranim teritorijama. Istoricar Michael Palumbo je utvrdio da su talijanski fašisti ubili najmanje milion ljudi, od toga najviše 300.000 Etiopiji, oko 300.000 u Hrvatskoj i Sloveniji, zatim oko 200.000 u Grčkoj, oko 100.000 u Libiji i oko 100.000 u Albaniji, Francuskoj i Rusiji.
Najveći ratni zločinci među talijanskim visokim oficirima i zapovednicima bili su su Mario Roatta, Mario Robotti, Umberto Fabri, Carlo Ghe i Alberto Seragli. Roatta je sve do kraja 1942. godine bio zapovednik II. armije za Sloveniju i Dalmaciju. Poručio vojsci da se ne smeju držati vojne formule "dente per dente" (zub za zub), već one "testa per dente" (glava za zub). Musolini je naredio da se ubrza tempo operacija i još oštrijim merama ("gvožđem i vatrom").
Italijani su imali i koncentracione logore : Kampor na Rabu, gde je bilo umrlo od losih uslova za zivot oko 4000 ljudi, a od toga 150 dece iGonars kod Palmanove gde je umrlo oko 500 ljudi. U logorima su bili Jevreji, Slovenci i Hrvati.
Italijanske ''postenjacine'' zatvore ustaski logor na Pagu, a otvore svoj koncetracioni logor na Rabu
Концентрациони логор Кампор (Раб) био је италијански фашистички концентрациони логор у Другом светском рату. Основала га је италијанска окупаторска власт на острву Раб јула 1942. године у близини села Кампор. Деловање логора био је део фашистичке политике искорењивања Словена у етничким хрватским и словеначким подручјима које је Италија окупирала 1941. године.
У логору се налазило приближно 15 000 заточеника, и то углавном Хрвата из Горског котара, Јевреја и Словенаца. Од глади и тешких услова живота, нарочито у зимском и летњем раздобљу умрло је више од 4 000 људи (од којих је именом и презименом познато тек 1490), укључујући више од 150 деце испод 15 година. Осталих 800 особа је умрло при каснијим транспортима у друге концентрационе логоре у Италији, као нпр. у логор Гонарс и Падову.
Вулнетари (алб. Vulnetari; добровољци) су били добровољачка милиција састављена од Албанаца са Косова коју је основала италијанска војска после успешне инвазије Југославије. Они су служили као помоћне трупе за контролу цивила и заштиту села.[1] Део милиције је слушио као погранична стража и под Италијанима и под Немцима. Вулнетари су се борили само на местима одакле су потицали, и против партизана и четника, против који су се показали „као вешти и одлучни борци“.[1]
Независно од окупатора, вулнетари су често нападали и пљачкали српска села. Они су спалили стотине српских села, убили више људима и вршили кампање чишћења и на Косову и Метохији, и у оближњим областима Црне Горе и Македоније.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Вулне...7ZVK6DX42Pky4FJjGnP8cP37CfQPhFbYv11aTtoZthZ8g
Talijani su jugoslovenska područja pripojena Albaniji nazivali "Novom Albanijom" koja je postala dio Velike Albanije. Italijani su nastojali da integrišu Kosovo u Albaniju, ne samo politički već i kulturno. Italijani su albanski odredili kao nacionalni jezik. Škole su osnovane sa nastavom na albanskom jeziku. Talijani su regrutovali albansku policiju. Albanski Lek postao je službena valuta. Otvorene su albanske novine i radio stanice.
Srpski izvori optužuju da su Italijani pokrenuli program etničkog čišćenja kako bi etničke Srbe, koje su smatrali nelojalnim,poubijali i proterali sa Kosova i sa druge bivše jugoslovenske teritorije pripojene Albaniji. "Da bi stvorili etnički čisto albansko Kosovo, koje su Albanci nazvali" Kosovo ", Albanci (Shqiptari) pokrenuli su široku kampanju etničkog čišćenja i genocida. Etnički Srbi u kosovsko-metohijskim regionima su masakrirani i njihovi domovi su uništeni. spaljeni, a preživjeli su brutalno protjerani i protjerani u politici etničkog čišćenja i genocida
Posle rata sukob oko Trsta, a posle je Goran Davidovic - Firer koji je u Trst vodio demonstracije sa Italijanskim fasisitima za povratak ''Istocnih granica''
Gabrielom D'Annuzijem 1925
Ispred inferiorne i varvarske rase poput slovenske ... ne sme se slediti politika koja daje šećer, nego politika palice. Granice Italije moraju biti Brenner, Snježni i Dinari: verujem da 500.000 slovenskih varbara može biti žrtvovano za 50.000 Talijana ".
Benito Musolini
https://www.articolozero.org/2010/0...GcuohNFVb7KX3yCsmVnd4JnNac1pauzDT1qV17m-ws4fA
Italijanski planovi o Velikom Italijanskom carstvu i prodor na Istok ( pitanje istocnih granica )
. Svojevrsni „hladni rat“ koji su vodili Italija i Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija, od 1918. do 1941. bio je prilika koju su određene hrvatske organizacije pokušale iskoristiti. Poteškoća zagovaratelja hrvatske samostalnosti u odnosima s Italijom bili su njezini geopolitički interesi. S jedne se strane pružala mogućnost savezništva sa članicom pobjedničke Antante i jednom od europskih sila, a s druge je strane neizbježno slijedilo suočavanje s talijanskim teritorijalnim aspiracijama prema istočnojadranskoj obali. Veze s Italijom uspostavljene su prije dolaska fašizma na vlast pa se može govoriti o njihovom kontinuitetu kroz čitavo razdoblje između dva svjetska rata. One su u početku bile odraz događaja vezanih uz Mirovnu konferenciju u Parizu, kada je Italiji odgovarala destabilizacija Kraljevine SHS. Kasniji tijek zbivanja ukazuje da je Mussolinijeva vanjska politika bila spremna na oportunistički odnos prema Beogradu, što je značilo da je prihvaćala unitarističku politiku Kraljevine SHS/Jugoslavije ako ona prizna vanjskopolitičke interese Italije na Balkanu. S obzirom na to da je takav konsenzus često izostajao, talijanska vanjska politika koristila je posljedice hegemonskog postupanja središnjih vlasti u Beogradu prema nesrpskim narodima. Rezultat toga bila je određena prohrvatska politika, usklađena prema vlastitim ciljevima, koja će kroz promjenjive faze svoj vrhunac dosegnuti tijekom Drugoga svjetskoga rata u uspostavi Nezavisne Države Hrvatske
Italija je ''prosirila'' svoje carstvo u Etiopiji tj pocinila genocid i krenula na balkanski istok.
Italijanski zlocini u Jugoslaviju
Italijani i ustase
Italija je koristila ustase da ruse Kraljevinu Jugoslaviju, logisticki podrzavala ustaski atentata na Kralja Aleksandra, i posle nije htela da isporuci ustase. Musolini i Pavelic napravili dil vi nama otoke i Dalmaciju,a mi vama drzavu. Konacno su se stvorili uslovi za stvarnje NDH, a tada su Italijani rekli ustase evo vam drzava radite sta hocete, a vi nama nase ''Istocne granice'' , a kada je stvaroena NDH onda Italijanski fasisti podrzavaju Srbe da bi rusi NDH.
Finzi je istaknuo: „Povećati osjećaj dezorijentacije, učiniti akutnim sve neizbježne razlike, po pitanju etničke pripadnosti, religije i suprotstavljenih interesa – ukazivati na superiornost svih oblika samostalnog vladanja.“ tj zavadi i vladaj.
Fasisticka Italija je pocinila brojne zlocine na okupiranim teritorijama. Istoricar Michael Palumbo je utvrdio da su talijanski fašisti ubili najmanje milion ljudi, od toga najviše 300.000 Etiopiji, oko 300.000 u Hrvatskoj i Sloveniji, zatim oko 200.000 u Grčkoj, oko 100.000 u Libiji i oko 100.000 u Albaniji, Francuskoj i Rusiji.
Najveći ratni zločinci među talijanskim visokim oficirima i zapovednicima bili su su Mario Roatta, Mario Robotti, Umberto Fabri, Carlo Ghe i Alberto Seragli. Roatta je sve do kraja 1942. godine bio zapovednik II. armije za Sloveniju i Dalmaciju. Poručio vojsci da se ne smeju držati vojne formule "dente per dente" (zub za zub), već one "testa per dente" (glava za zub). Musolini je naredio da se ubrza tempo operacija i još oštrijim merama ("gvožđem i vatrom").
Italijani su imali i koncentracione logore : Kampor na Rabu, gde je bilo umrlo od losih uslova za zivot oko 4000 ljudi, a od toga 150 dece iGonars kod Palmanove gde je umrlo oko 500 ljudi. U logorima su bili Jevreji, Slovenci i Hrvati.
Italijanske ''postenjacine'' zatvore ustaski logor na Pagu, a otvore svoj koncetracioni logor na Rabu
Концентрациони логор Кампор (Раб) био је италијански фашистички концентрациони логор у Другом светском рату. Основала га је италијанска окупаторска власт на острву Раб јула 1942. године у близини села Кампор. Деловање логора био је део фашистичке политике искорењивања Словена у етничким хрватским и словеначким подручјима које је Италија окупирала 1941. године.
У логору се налазило приближно 15 000 заточеника, и то углавном Хрвата из Горског котара, Јевреја и Словенаца. Од глади и тешких услова живота, нарочито у зимском и летњем раздобљу умрло је више од 4 000 људи (од којих је именом и презименом познато тек 1490), укључујући више од 150 деце испод 15 година. Осталих 800 особа је умрло при каснијим транспортима у друге концентрационе логоре у Италији, као нпр. у логор Гонарс и Падову.
Вулнетари (алб. Vulnetari; добровољци) су били добровољачка милиција састављена од Албанаца са Косова коју је основала италијанска војска после успешне инвазије Југославије. Они су служили као помоћне трупе за контролу цивила и заштиту села.[1] Део милиције је слушио као погранична стража и под Италијанима и под Немцима. Вулнетари су се борили само на местима одакле су потицали, и против партизана и четника, против који су се показали „као вешти и одлучни борци“.[1]
Независно од окупатора, вулнетари су често нападали и пљачкали српска села. Они су спалили стотине српских села, убили више људима и вршили кампање чишћења и на Косову и Метохији, и у оближњим областима Црне Горе и Македоније.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Вулне...7ZVK6DX42Pky4FJjGnP8cP37CfQPhFbYv11aTtoZthZ8g
Talijani su jugoslovenska područja pripojena Albaniji nazivali "Novom Albanijom" koja je postala dio Velike Albanije. Italijani su nastojali da integrišu Kosovo u Albaniju, ne samo politički već i kulturno. Italijani su albanski odredili kao nacionalni jezik. Škole su osnovane sa nastavom na albanskom jeziku. Talijani su regrutovali albansku policiju. Albanski Lek postao je službena valuta. Otvorene su albanske novine i radio stanice.
Srpski izvori optužuju da su Italijani pokrenuli program etničkog čišćenja kako bi etničke Srbe, koje su smatrali nelojalnim,poubijali i proterali sa Kosova i sa druge bivše jugoslovenske teritorije pripojene Albaniji. "Da bi stvorili etnički čisto albansko Kosovo, koje su Albanci nazvali" Kosovo ", Albanci (Shqiptari) pokrenuli su široku kampanju etničkog čišćenja i genocida. Etnički Srbi u kosovsko-metohijskim regionima su masakrirani i njihovi domovi su uništeni. spaljeni, a preživjeli su brutalno protjerani i protjerani u politici etničkog čišćenja i genocida
Posle rata sukob oko Trsta, a posle je Goran Davidovic - Firer koji je u Trst vodio demonstracije sa Italijanskim fasisitima za povratak ''Istocnih granica''
