ISUS preživjeo

Ne zna se ni da li je uopšte postojao čovek po imenu Jehoshua, a kamoli da je razapet na krst. Rimljani u to vreme nisu razapinjali na krst, već prvo na stub, običan stub, a kasnije na stub u obliku slova T. Nakon osvajanja Egipta uzeli su egipatski okultni simbol "ankh" (egipatski krst) i tek tada razapinjali na krst. Nazaret je osnovan u IV veku naše ere. Što znači da nije postojao u Isusovo vreme. Ako nije bilo Nazareta - nije li bilo i Isusa? Isusov lik je uzet od Zevsovog lika iz paganskih hramova. U stvari cela priča o njemu je astrološka parabola. Ko zna zna.
 
Zoran Jov:
Ne zna se ni da li je uopšte postojao čovek po imenu Jehoshua, a kamoli da je razapet na krst. Rimljani u to vreme nisu razapinjali na krst, već prvo na stub, običan stub, a kasnije na stub u obliku slova T. Nakon osvajanja Egipta uzeli su egipatski okultni simbol "ankh" (egipatski krst) i tek tada razapinjali na krst. Nazaret je osnovan u IV veku naše ere. Što znači da nije postojao u Isusovo vreme. Ako nije bilo Nazareta - nije li bilo i Isusa? Isusov lik je uzet od Zevsovog lika iz paganskih hramova. U stvari cela priča o njemu je astrološka parabola. Ko zna zna.
Kliknite za proširenje...

Znaci Isus nije postojao? :eek:
 
Najverovatnije...



hailzeus1.jpg




top.gif




Hesus-Krishna.jpg




Nekoliko slika umesto komentara...
 
BLAJBI:
Pa cim je ubo Isusa odmah mi je odvratan.

Sta je imao da ga bode kada je nesretnik vec bio razapet?
Kliknite za proširenje...

Zasto, Rim je imao organizovanu drzavu koju je pocelo rusiti sirenje hriscanstva. Kako je puzajuce hriscanstvo jacalo tako je odbrambena moc Rimskog carstva opadala, sve dok na kraju Rim nisu osvojila divljacka plemena sa severa.

Imali su svoju religiju, boga Jupitera.
 
Zašto ne bi "smeo" da potpiše? Bilo ko?

Da pojasnim priču.

U religiji (religijama), bilo kojoj religiji, nema nikakvih dokaza; još niko nije naišao na religiju koja nudi konkretan dokaz za to da se nešto dogodilo. Neke bajke koje su isprepletane oko Bude i Isusa, recimo, su samo bajke, ali vernici ih doživljavaju kao „čudo“. Tako, recimo, po budističkim spisima, gde god je Sidarta Gotama (Buda) hodao, iza njegovih stopala bi u otiscima (stopama) momentalno izrastao lotosov cvet (simbol prosvetljenja); dok je po Bibliji Isus, recimo, hodao po vodi. Razlika u tumačenju je u tome što budista ne spori „čuda“ koja je činio Isus, ali hrišćani spore „čuda“ koja je činio Buda, nazivajući ih glupostima. Mada, objektivno, i jesu gluposti, odnosno bajke. Tako, da, u stvari, bilo kakav dokaz o nečemu što se dogodilo pre 2500 godina, u vreme Bude, čvrst je koliko i bilo koji dokaz o nečemu što se dogodilo u vreme Isusa, pre oko 2000 godina. Dakle nema nikakvih čvrstih dokaza. Karađorđe i Napoleon su živeli pre oko 200 godina, a neke stvari u vezi njih se ni dan-danas pouzdano ne znaju. Recimo, istoričari se spore oko toga da li je Karađorđe podigao ustanak 1804. u Orašcu, u Marićevića Jaruzi, uz sam turski han gde su Turci jeli i odmarali se dok su im se odmarali konji (što je nelogično), ili kilometar i po dalje, na takozvanoj “zaravni kod tri bresta”, koja su posečena pedesetih godina prošlog veka. A ovde i širom sveta imamo vernike (ili lakoverne ljude) koji su sigurni 100% šta se događalo pre 2000 godina. Posebno je smešna priča da je za vreme raspeća potpuno pomračenje Sunca trajalo tri sata. Potpuno pomračenje Sunca traje oko tri minuta, ali posle 1000 ili 2000 godina u literaturi se lako poveća na tri sata... Smešno, kao crtani film. Kao priča da je svemir star 6 do 7 hiljada godina (što bi značilo da najveća razdaljina u svemiru ne sme biti veća od sedam hiljada svetlosnih godina), dok ti isti vernici barataju sa sazvežđima i galaksijama koje su daleko od nas na milione i milijarde svetlosnih godina. Ako su ti potrebni čvrsti dokazi onda se ne baviš religijom, već naukom. Kakav dokaz može pružiti hrišćanin da je svet star 6000 ili 7000 godina ako uvažava razdaljine u svemiru od nekoliko desetina milijardi svetlosnih godina? Ili tvrdnju da se bilo koji čovek u istoriji povampirio, pardon, da je uskrsnuo?

Smejurija.

Ceo mit o Isusu Hristu prepisan je iz budističkih svetih spisa. Ko je čitao „Tri stupa”, pali kanon „Jataka” i „Buddha-charita” zna za neverovatne sličnosti između ova dva čoveka, s tim što je ona o Budi starija između 450 i 500 godina. U budističkim svetim spisima, u pali kanonu „Jataka” i „Buda-čarita”, kao i u obliku reljefa na zidovima mnogih starih budističkih hramova, od kojih je najpoznatiji onaj u Gandari, u današnjem Pakistanu, nalazi se priča o „božanskom”, odnosno „bespolnom” začeću i rođenju Sidarte Gotame, poznatog kao Buda. Po toj priči, starijoj od Isusa Hrista preko 450 godina, Budinu majku, kraljicu Maha-Maju, u snu „oplođuje” bog, manifestovan u obliku slona, koji joj „ulazi” u stomak, sa boka. Tu su priču plagirali pisci Novog zaveta, a potvrđivao ju je, još i pre njenog ulaska u Bibliju, i sam Isus Hrist, koji je prema nekim objektivnim istoričarima živeo u Indiji nekih sedamnaest godina, od svoje dvanaeste do dvadeset i devete godine. To je upravo onaj deo njegovog života koji nije prikazan ni u jednom od šezdesetak jevanđelja (bez obzira što većina hrišćana veruje da ih ima samo četiri). Dakle, Isus Hrist je zamenio Budu, a devica Marija kraljicu Maju. U ljudskoj istoriji bilo je puno zemaljskih žena - devica - koje su „bogovima” podarile potomstvo. I, da, Buda propoveda ravnodušnost ka putu ka nirvani, a Isus propoveda ovozemaljski, telesni, životinjski život, debelim i dugačkim lancima vezan za nečiju krv...

Isus Hrist je, dakle, samo bleda kopija Bude; ali i još nekoliko starijih „solarnih mesija:


Ovaj dokumentarni film je snimljen na osnovu starih zapisa, nisu zapisi napisani na osnovu filma. Namaste.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top