Jesen 99g
Moj dragi me zaposlio u toj kafanici kod prijateljice.Koju je,mislim,nekad kresao
Okupljao se tu svakakav svet.Meraci vodomera,penzioneri,alkosi i narkosi.Ovi i oni.Zemlja je bila u rasulu a uvek isti ljudi su se okupljali u toj kafanici i drzali se nekako zajedno.Sedeli zajedno,delili svoju muku i nikog nisu pustali u svoj zatvoreni krug.Nisu zvali nikog i nisu zelei da bilo ko narusi njihove male rituale.
Ali....
Kao da je gore neko zeleo da se poigra.Ko zna,mozda mu je bilo dosadno pa je krenuo plete jos jednu od svojih mreza sudbine...
Namera ili slucajnost?
Kao sve bajke i ova pocinje sa:Jednoga dana...
U zimskom sumraku,eto njega.Kada je stao na vrata malog kafica,sepureci se onako,poletele su varnice.Besne.Prvi utisak-uzajamna katastrofa.Uobrazen do neba.Misli da je zemlja stvorena da bi on gazio njome.Ha,mangup-cedim kroz zube.Ulazi.Sve oko sebe gleda sa visine.
Usao si na pogresno mesto.Nikoga ovde nije briga za tebe-mislim u sebi.
Ne secam se vise sta smo rekli jedno drugom.Samo sam imala utisak da bi me rado zadavio.A ja njega potopila u jednoj lepoj kupki,napravljenoj specijalno za njega-od sone kiseline.
Sutradan,evo ga opet.
Cuti.
Cutim
I sutra.
Isutra.
Dan peti:Bezvezan dan,sedim sama za sankom, piskaram nesto u pokusaju da ucim.Podignem glavu-na vratima stoji njegov kip.Zamrznut trenutak.
Gledam ga belo.Ulazi.Seda u cosak.
I sta ja radim?
Pazi sad.
Par minuta sedim nepomicno.Onda mi u glavi nesto kvrcne.Ustajem sa stolice i odlucno se zaputim prema cosku.Kada stignem do njega pitam sta zeli?
Ne.
Ne,nikako.
Zalepim mu poljubac.Stvarno.Iz prave.
Podignem glavu i vidim sokirano lice muskarca koji je u meni probudio....ni ja ne znam sta.Osecaje koji su mi bili nepoznati.a sve nepoznato me plasi.I ja se povlacim.Vracam se na svoju stolicu i sedam kao da nisam ni ustajala.Kao da nista nije ni dogodilo.
Ustaje.
Odlazi.
Bez reci.Bez osmeha.
Da se nikada vise ne vrati-pomislih tada.
Pola sata kasnije,posle svih dijaloga,monologa i diskusija koje sam vodila sama sa sobom-on stoji ispred mene.
-Kada zavrsavas?
-U deset.
-Cekacu te.
-Ok.
Nestaje.
Moj dragi me zaposlio u toj kafanici kod prijateljice.Koju je,mislim,nekad kresao
Okupljao se tu svakakav svet.Meraci vodomera,penzioneri,alkosi i narkosi.Ovi i oni.Zemlja je bila u rasulu a uvek isti ljudi su se okupljali u toj kafanici i drzali se nekako zajedno.Sedeli zajedno,delili svoju muku i nikog nisu pustali u svoj zatvoreni krug.Nisu zvali nikog i nisu zelei da bilo ko narusi njihove male rituale.
Ali....
Kao da je gore neko zeleo da se poigra.Ko zna,mozda mu je bilo dosadno pa je krenuo plete jos jednu od svojih mreza sudbine...
Namera ili slucajnost?
Kao sve bajke i ova pocinje sa:Jednoga dana...
U zimskom sumraku,eto njega.Kada je stao na vrata malog kafica,sepureci se onako,poletele su varnice.Besne.Prvi utisak-uzajamna katastrofa.Uobrazen do neba.Misli da je zemlja stvorena da bi on gazio njome.Ha,mangup-cedim kroz zube.Ulazi.Sve oko sebe gleda sa visine.
Usao si na pogresno mesto.Nikoga ovde nije briga za tebe-mislim u sebi.
Ne secam se vise sta smo rekli jedno drugom.Samo sam imala utisak da bi me rado zadavio.A ja njega potopila u jednoj lepoj kupki,napravljenoj specijalno za njega-od sone kiseline.
Sutradan,evo ga opet.
Cuti.
Cutim
I sutra.
Isutra.
Dan peti:Bezvezan dan,sedim sama za sankom, piskaram nesto u pokusaju da ucim.Podignem glavu-na vratima stoji njegov kip.Zamrznut trenutak.
Gledam ga belo.Ulazi.Seda u cosak.
I sta ja radim?
Pazi sad.
Par minuta sedim nepomicno.Onda mi u glavi nesto kvrcne.Ustajem sa stolice i odlucno se zaputim prema cosku.Kada stignem do njega pitam sta zeli?
Ne.
Ne,nikako.
Zalepim mu poljubac.Stvarno.Iz prave.
Podignem glavu i vidim sokirano lice muskarca koji je u meni probudio....ni ja ne znam sta.Osecaje koji su mi bili nepoznati.a sve nepoznato me plasi.I ja se povlacim.Vracam se na svoju stolicu i sedam kao da nisam ni ustajala.Kao da nista nije ni dogodilo.
Ustaje.
Odlazi.
Bez reci.Bez osmeha.
Da se nikada vise ne vrati-pomislih tada.
Pola sata kasnije,posle svih dijaloga,monologa i diskusija koje sam vodila sama sa sobom-on stoji ispred mene.
-Kada zavrsavas?
-U deset.
-Cekacu te.
-Ok.
Nestaje.