Istrgnute stranice dnevnika...29

2010g

Juce,listajuci poslednje stranice dnevnika,pisuci poslednji tekst ovde,zapitah se.Sta je bio on u mom zivotu?
Ne znam jos uvek.Rekoh sebi,ne volim ga.Nije ni moja srodna dusa.Upoznala sam svoju srodnu dusu,ali o njoj nekom drugom prilikom.
Pa zasto sam onda zadrhtala svaki put kada sednem za kompjuter da pisem o njemu?
Zasto su mi usta bila suva?
Zasto mi san na oci ponovo ne dolazi?
Gledam u te poslednje stranice.Zadnji tekst je ostao nedovrsen.Kao da me neko prekinuo u sred
pisanja pa sam ostavila svesku.A nisam.Secam se kako sam odbacila olovku kao da me opekla..Zasto?
Zasto sam krenula ali nikada nisam stigla na mesto naseg prvog poljupca?
Nekog od ovih dana skupicu hrabrosti da pogledam jos dublje u sebe.Da vidim hocu li ga pronaci tu negde.
Za sada neka ostane najveca ljubav mog dosadasnjeg zivota.Sa nadom da ce se to promeniti.
Toliko.

 

[1976!]

Ne možeš pogledati u ambis,a da ne osetiš vrtoglavicu.
Najteže je biti iskren prema sebi.Najteže.
Ipak,iskrenost prema sebi je dobra postavka svakog problematičnog zadatka,a dobro postavljen zadatak je pola rešenja...u životu,i u matematici.

 

[Ell_]

Ne možeš pogledati u ambis,a da ne osetiš vrtoglavicu.
Najteže je biti iskren prema sebi.Najteže.
Ipak,iskrenost prema sebi je dobra postavka svakog problematičnog zadatka,a dobro postavljen zadatak je pola rešenja...u životu,i u matematici.

Ne možeš pogledati u ambis,a da ne osetiš vrtoglavicu.
BRAVO!
To je to,razumeo si...

 

[*pustinjakinja]

I tako to biva...zivot pise romane, dok ih drugi citaju.Ne bih kvarila ovo rijecima...

 

[ebaby]

nešto je bio...samo je ostalo da otkrijemo šta?Jer,..ako nije srodna duša,ako nije bitan...zašto ga pamtiš?Odkud lavina emocija,....odkud,zašto...??Previše pitanja,....ali neka se pamti...da znamo da je bilo,da znaš da je bila...