Sutradan imam sve moguce brojeve telefona ustanove u kojoj se nalazi.Od strazara do upravnika.Zovem.Sluzbenica se javlja.Dobar dan zovem da proverim imate li nekoga pod tim i tim imenom.Imamo,kaze zena,ali ne mogu da vam dam vise informacija.Dobro,hvala,prijatno.
A da posaljem novac?Ne,glupo je.Zovem ponovo.Mogu li da posaljem paket?Zavisi.Zabranjeno je da zatvorenici primaju robu bez dozvole.Sta biste poslali?Ne znam.Knjige?Novac?Moze li tehnicka roba?Tv,DVD,klima?Znam kakvi su uslovi kod vas.Knjige mora da pregleda sudija,ako on odobri,moze.A za tehnicku robu zatvorenik mora da napise molbu.Kako to da uradi kada ne zna da saljem nesto?!Nema telefon pa da ga pozovem!Da,ali prima posete.Moze da mu kaze clan porodice koji ga posecuje.Znate...i zena nastavlja da objasnjava.Prekidam je: Da,hvala,znam kako to ide.
I tek tada shvatam.
Gospode boze.O boze.
Stvarnost me stigla.On je zatvoren vec 1,5 godinu.Pa naravno da znam postupak.Celo proslo leto ,svake druge subote,ja sam bila tamo.Svake proklete druge je...ne subote sam prolazila kroz tu kapiju pa pored istraznog.Mozda nas je samo taj zid delio.
A ja nisam znala.Svaki drugi vikend,puna tri meseca,odlazila sam u taj zatvor u posetu.Prijateljevom bratu.Da vratim dug.On nije mogao.Daleko je.sunca d..e na Floridi.Otisao je pre pet godina.Mladji brat je ostao.Da upada u nevolje,konacno razbije glavu nekome i zavrsi u zatvoru.Da ja vratim za davno ucinjenu uslugu noseci cigarete,slatkise i hranu svake druge subote.Pa zasto onda nisam znala?Gde je bio taj bog,da mi ukaze na njega,moju ljubav?Tamo,medju zverima.
I u celom tom haosu u glavi sine mi.Datum.Ne mogu, cini mi se, da drze nekoga u pritvoru duze od godinu dana.Bar ne ako delo nije dokazano ili bez sudjenja.Trcim do kompjutera.Taj clanak je mnogo stariji od godinu dana.Groznicavo trazim dok nada raste kao balon.
Dalje.Staro.Dalje.Evo ga.Balon se raspuce.I zidovi pocese da se ruse.Plafon mi je pao na glavu ali citam i dalje.Dana tog i tog,sudija taj i taj,osudio je .... ........ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.
Mrak.
A da posaljem novac?Ne,glupo je.Zovem ponovo.Mogu li da posaljem paket?Zavisi.Zabranjeno je da zatvorenici primaju robu bez dozvole.Sta biste poslali?Ne znam.Knjige?Novac?Moze li tehnicka roba?Tv,DVD,klima?Znam kakvi su uslovi kod vas.Knjige mora da pregleda sudija,ako on odobri,moze.A za tehnicku robu zatvorenik mora da napise molbu.Kako to da uradi kada ne zna da saljem nesto?!Nema telefon pa da ga pozovem!Da,ali prima posete.Moze da mu kaze clan porodice koji ga posecuje.Znate...i zena nastavlja da objasnjava.Prekidam je: Da,hvala,znam kako to ide.
I tek tada shvatam.
Gospode boze.O boze.
Stvarnost me stigla.On je zatvoren vec 1,5 godinu.Pa naravno da znam postupak.Celo proslo leto ,svake druge subote,ja sam bila tamo.Svake proklete druge je...ne subote sam prolazila kroz tu kapiju pa pored istraznog.Mozda nas je samo taj zid delio.
A ja nisam znala.Svaki drugi vikend,puna tri meseca,odlazila sam u taj zatvor u posetu.Prijateljevom bratu.Da vratim dug.On nije mogao.Daleko je.sunca d..e na Floridi.Otisao je pre pet godina.Mladji brat je ostao.Da upada u nevolje,konacno razbije glavu nekome i zavrsi u zatvoru.Da ja vratim za davno ucinjenu uslugu noseci cigarete,slatkise i hranu svake druge subote.Pa zasto onda nisam znala?Gde je bio taj bog,da mi ukaze na njega,moju ljubav?Tamo,medju zverima.
I u celom tom haosu u glavi sine mi.Datum.Ne mogu, cini mi se, da drze nekoga u pritvoru duze od godinu dana.Bar ne ako delo nije dokazano ili bez sudjenja.Trcim do kompjutera.Taj clanak je mnogo stariji od godinu dana.Groznicavo trazim dok nada raste kao balon.
Dalje.Staro.Dalje.Evo ga.Balon se raspuce.I zidovi pocese da se ruse.Plafon mi je pao na glavu ali citam i dalje.Dana tog i tog,sudija taj i taj,osudio je .... ........ na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.
Mrak.