To je kompromis,govorim sebi dok ukucavam poruku.Bez potpisa,naravno.Samo : Javi se.
Sigurno ce pomisliti da je greska.Pa i broj mu je nepoznat.Jutro je,mozda jos spava.Ma nece nazvati sigurno.Tesim se,a usebi se molim da pozove.I telefon je zazvonio.Pita ko je.Ela,kazem.Sa druge strane tisina.Traje.Vec donosim odluku da spustim slusalicu i tada cujem:
-Sta radis?
-Nista.
Na licu se razvlaci osmeh.Bas nista.
-A ti?
Opet tisina.
-Imas vremena?
Imam vemena.Imam svo vreme ovog sveta,samo za tebe.Ali govorim nesto drugo.
-Mozda veceras.
-Vazi,zvacu te.
Jos par sekundi tisine i veza se prekida.Ne znam sta sam radila tog dana.Nisam mogla da se setim kad je pala noc.
Ne zove.I ubedjena sam da nece.U pola devet te veceri zvoni telefon.Znam taj broj.Znacu ga i kada zaboravim kako se zovem.
-Halo.
-Sta radis?
-Cekam.
-Koga?
-Tebe.
-Dolazim.
-Izlazim.
Tu-tu.
Na parkingu stoji automobil sa upaljenim farovima i unutrasnjim svetlom.Muskarac iz mercedesa sedi u crnom audiju A8 i ovoga puta gleda direktno u mene.Prilazim.Bez zastajkivanja i razmisljanja ulazim u kola.Cao.Gledamo se.Auto je udoban,sredjen i cist.Oseca se omamljujuci miris nekog muskog parfema.Iz zvucnika dopire tiha muzika.
-Kuda?
-Samo vozi.
Krecemo.Vozimo se nekuda.U tisini.Iz zvucnika dopire tihi glas.Andjele,pogledaj me...Gleda u mene,kaze: obozavam ovu pesmu.Pojacava ton i pevusi.Najmagicnija noc u mom zivotu,cini mi se.Stavljam ruku na njegovu.Ne razgovaramo,samo se vozimo.Satima.Najzad:
-Kuda cemo?
-Negde gde nema nikoga i gde se vidi nebo.
Stajemo negde.Prvi put sam tu.Nigde nikog.Samo mi u vreloj letnjoj noci.Izlazi iz kola.Zbunjena,i dalje sedim a on stoji napolju.Izlazim polako.Nogu pred nogu prilazim i sedam na haubu automobila.On seda pored mene.Vec sam toliko nervozna da mi se ruke tresu.Bezuspesno,po drugi put, pokusavam da zapalim cigaretu.Uzima mi upaljac iz drhtavih ruku.Pod tim malim odsjajem plamena iz mog upaljaca predamnom se prostire citavi jedan novi svet,koji vidim u njegovim ocima.Uvlaci dubok dim moje cigarete.
-Otkad ti pusis?
Ne pusim,kaze.I reci su krenule.Pricamo.Ali se ne dodirujemo.Stajem ispred njega.Pitam: Sta sad?
-Ne znam.
Drzimo se za ruke.Smejemo se.Toliko zelim da me poljubi.Grli me.Nezno,prelazi rukom po mojoj kozi.Lice.Vrat.Rame.Dodir toliko nevin a tako izazovan.Ponovo mi izmice.Naslanja se na automobil.Prilazim i ljubim ga.Tek ovlasan dodir usana.Ispitujuci.Nezan.Prvi pravi poljubac.Toliko dugo cekan.Sve dublji.Obuzimajuci.Traje.
Sigurno ce pomisliti da je greska.Pa i broj mu je nepoznat.Jutro je,mozda jos spava.Ma nece nazvati sigurno.Tesim se,a usebi se molim da pozove.I telefon je zazvonio.Pita ko je.Ela,kazem.Sa druge strane tisina.Traje.Vec donosim odluku da spustim slusalicu i tada cujem:
-Sta radis?
-Nista.
Na licu se razvlaci osmeh.Bas nista.
-A ti?
Opet tisina.
-Imas vremena?
Imam vemena.Imam svo vreme ovog sveta,samo za tebe.Ali govorim nesto drugo.
-Mozda veceras.
-Vazi,zvacu te.
Jos par sekundi tisine i veza se prekida.Ne znam sta sam radila tog dana.Nisam mogla da se setim kad je pala noc.
Ne zove.I ubedjena sam da nece.U pola devet te veceri zvoni telefon.Znam taj broj.Znacu ga i kada zaboravim kako se zovem.
-Halo.
-Sta radis?
-Cekam.
-Koga?
-Tebe.
-Dolazim.
-Izlazim.
Tu-tu.
Na parkingu stoji automobil sa upaljenim farovima i unutrasnjim svetlom.Muskarac iz mercedesa sedi u crnom audiju A8 i ovoga puta gleda direktno u mene.Prilazim.Bez zastajkivanja i razmisljanja ulazim u kola.Cao.Gledamo se.Auto je udoban,sredjen i cist.Oseca se omamljujuci miris nekog muskog parfema.Iz zvucnika dopire tiha muzika.
-Kuda?
-Samo vozi.
Krecemo.Vozimo se nekuda.U tisini.Iz zvucnika dopire tihi glas.Andjele,pogledaj me...Gleda u mene,kaze: obozavam ovu pesmu.Pojacava ton i pevusi.Najmagicnija noc u mom zivotu,cini mi se.Stavljam ruku na njegovu.Ne razgovaramo,samo se vozimo.Satima.Najzad:
-Kuda cemo?
-Negde gde nema nikoga i gde se vidi nebo.
Stajemo negde.Prvi put sam tu.Nigde nikog.Samo mi u vreloj letnjoj noci.Izlazi iz kola.Zbunjena,i dalje sedim a on stoji napolju.Izlazim polako.Nogu pred nogu prilazim i sedam na haubu automobila.On seda pored mene.Vec sam toliko nervozna da mi se ruke tresu.Bezuspesno,po drugi put, pokusavam da zapalim cigaretu.Uzima mi upaljac iz drhtavih ruku.Pod tim malim odsjajem plamena iz mog upaljaca predamnom se prostire citavi jedan novi svet,koji vidim u njegovim ocima.Uvlaci dubok dim moje cigarete.
-Otkad ti pusis?
Ne pusim,kaze.I reci su krenule.Pricamo.Ali se ne dodirujemo.Stajem ispred njega.Pitam: Sta sad?
-Ne znam.
Drzimo se za ruke.Smejemo se.Toliko zelim da me poljubi.Grli me.Nezno,prelazi rukom po mojoj kozi.Lice.Vrat.Rame.Dodir toliko nevin a tako izazovan.Ponovo mi izmice.Naslanja se na automobil.Prilazim i ljubim ga.Tek ovlasan dodir usana.Ispitujuci.Nezan.Prvi pravi poljubac.Toliko dugo cekan.Sve dublji.Obuzimajuci.Traje.