Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Читајући „Организацију динарских племена” од Сретена Вукосављевића дођох до одељка XI који носи наслов Племенска држава, а којем у поднаслову стоји: Црна Гора je држава племенска. Историја племенске државе. Утицај цетињских владика. „Истрага потурица”. Којим редом држава захвата власт. — Државност. Династија и владалац
Дошавши до дела који се бави питањем „истраге потурица” (стр. 96-99), први пут се сретох са том темом, изван пре свега историјско-епског дискурса.
Према подацима које доноси Вукосављевић, „истрага потурица” се односила на поништавање резултата исламизације у племенима, а с циљем извршења „последњих припрема” за коначно ослобођење Црне Горе од Турака. Тај процес је на крају трајао немало 150 година док се Црна Гора коначно 1912. године није разрачунала са Турском.
Међутим, како каже и сам Вукосављевић сама „истрага потурица” је много мистификована, и са тим проблемом се срећемо и данас. У том смислу, и овде се поставља питање, шта је била „истрага потурица”?
Неки у томе виде тотално истребљење муслиманског становништва у Црној Гори, док други попут Вукосављевића виде ипак један цивилизованији приступ решавању овог проблема, почевши од заштите саплеменика и братственика друге вере у самим братствима и племенима, до обезбеђивања њиховог пресељења прво у градове које су држали Турци, а касније на суседне турске територије, које су се, како су године одмицале, постепено дефанзивно померале, на крају и даље одржававши добре контакте међу братственицима и саплеменицима, док су год те везе постојале.
Чувени „Васојевићки закон од дванаест точака” такође регулише ово питање, па тако о притиску на потурице говоре §§ 3, 4, 5, 8 (посредно), 9, 11 (посредно), 12, 13, 18, 19. Од 27 параграфа, колико их укупно има у овоме кодексу, десет je о „истрази потурица". Остали су већим делом „стега" свих братстава у племену каква je потребна за извођење тога тешког подухвата. Занимљив je пропис § 4: „Потурчењаке нико да не убија, но да ce остави свакоме братству да своје врне (врати) у прађедовску вјеру. Ако потурице не буду олџије (вероватно изведено од оли? — хоћеш ли?), да буду нагонџије (нагоном, силом), a ћотеци (батинања) што ко понесе."
Вукосављевић још додаје: да је овај пропис уведен због оне бојазни, која ce и у Горском Вијенцу на неколика места помиње. Због злостављања, исељавања и убијања братственика могу његови хришћански братственици доћи у тешке сукобе са другам братствима и може цео подухват пропасти. Много je мање опасности да ће у самом братству потурчешаковом доћи због тога до тешког сукоба.
Дакле, тема је прилично широка и прожета разним догађајима, па у циљу расветљавања историјских догађања тога времена, покрећемо и ову дискусију о „истрази потурица”.
Дошавши до дела који се бави питањем „истраге потурица” (стр. 96-99), први пут се сретох са том темом, изван пре свега историјско-епског дискурса.
Према подацима које доноси Вукосављевић, „истрага потурица” се односила на поништавање резултата исламизације у племенима, а с циљем извршења „последњих припрема” за коначно ослобођење Црне Горе од Турака. Тај процес је на крају трајао немало 150 година док се Црна Гора коначно 1912. године није разрачунала са Турском.
Међутим, како каже и сам Вукосављевић сама „истрага потурица” је много мистификована, и са тим проблемом се срећемо и данас. У том смислу, и овде се поставља питање, шта је била „истрага потурица”?
Неки у томе виде тотално истребљење муслиманског становништва у Црној Гори, док други попут Вукосављевића виде ипак један цивилизованији приступ решавању овог проблема, почевши од заштите саплеменика и братственика друге вере у самим братствима и племенима, до обезбеђивања њиховог пресељења прво у градове које су држали Турци, а касније на суседне турске територије, које су се, како су године одмицале, постепено дефанзивно померале, на крају и даље одржававши добре контакте међу братственицима и саплеменицима, док су год те везе постојале.
Чувени „Васојевићки закон од дванаест точака” такође регулише ово питање, па тако о притиску на потурице говоре §§ 3, 4, 5, 8 (посредно), 9, 11 (посредно), 12, 13, 18, 19. Од 27 параграфа, колико их укупно има у овоме кодексу, десет je о „истрази потурица". Остали су већим делом „стега" свих братстава у племену каква je потребна за извођење тога тешког подухвата. Занимљив je пропис § 4: „Потурчењаке нико да не убија, но да ce остави свакоме братству да своје врне (врати) у прађедовску вјеру. Ако потурице не буду олџије (вероватно изведено од оли? — хоћеш ли?), да буду нагонџије (нагоном, силом), a ћотеци (батинања) што ко понесе."
Вукосављевић још додаје: да је овај пропис уведен због оне бојазни, која ce и у Горском Вијенцу на неколика места помиње. Због злостављања, исељавања и убијања братственика могу његови хришћански братственици доћи у тешке сукобе са другам братствима и може цео подухват пропасти. Много je мање опасности да ће у самом братству потурчешаковом доћи због тога до тешког сукоба.
Дакле, тема је прилично широка и прожета разним догађајима, па у циљу расветљавања историјских догађања тога времена, покрећемо и ову дискусију о „истрази потурица”.
Poslednja izmena:
