Istorijsko vojno mačevanje

[SVM]

Srpsko vojno mačevanje je reformisani sistem upotrebe sablje kao oružja za borbu prsa o prsa koji se podučavao u okviru vojnog školstva Kraljevine Srbije do 1918. godine. Ovaj reformisani sistem je nastao 2004. godine kao rezultat rada grupe naših mačevalačkih stručnjaka i njihovog istraživanja koje je sprovedeno kroz Arhiv Srbije i kroz arhivsku gradju naše vojske. Jedan od osnovnih elemenata treninga Srpskog Vojnog Mačevanja je vežbanje sečenja pravim oružjem meta napravljenih od trske. Sledeći link je sajt Svesrpskog Saveza Srpskog Vojnog Mačevanja:

 

[GODFATHER10]

Uz duzno postovanje prema SVM,ali ovo sto sam video je nista sto bi imalo veze sa SVM.
Ovo ,je tehnika stara koliko i mac,a isto je kao kod samurajskih tehnika,tako da...Mozda gresim.

 

[SVM]

Poštovanje Godfather. Moguće je to što govorite ukoliko bismo se složili da generalno uzevši, razlike izmedju praktično orijentisanih (čitaj: vojnih) mačevalačkih sistema jesu minimalne. Naime, tehniku u takvim sistemima (npr. Morote Gunto jutsu ili Gunto Soho kod Japanaca, evropski sabljaški sistemi od pre velike reforme Đuzepe Radaelija sredinom XIX stoleća i sl...) su definisane i formirane prema sličnosti situacije u kojoj se koriste a ne na osnovu neke "ideje" ili "mišljenja" o tome kiako tehnika treba da izgleda. Bitka je svuda slična, stoga je receptura za postupanje u istoj takodje slično.

 

[SVM]

Evo jedne fotografije iz "zlatnog vremena" vojne sablje...

 

[SVM]

Sparing bajonet - sablja iz Srpskog Vojnog Mačevanja

 

[C2I3]

Опростите ми, молим вас да ово схватите искључиво као конструктивну критику - са бајонетом се овако не ради.
Мислим да ћете доста лако наћи снимке друштава која се баве историјском реконструкцијом периода Наполеонових ратова, америчког грађанског рата и Првог светског рата, на којима можете видети како се користи бајонет.

 

[SVM]

Poštovanje i hvala na opažanju. Ovaj način rada bajoneta proizilazi iz Gomarove škole, tj. francuske škole upotrebe bajoneta. Ova škola je bila prihvaćena od strane vojnog školstva Kraljevine Srbije i po ovoj metodici se vežbalo zaključno sa 1918. Francuska škola bajoneta je potisnula sve ostale škole bajoneta kao najefikasnija sredinom 19. veka (italijansku, britansku, nemačku...). Osnova su joj: tri napada bodom, četiri parade i dva napada kundakom. Osnova njene superiornosti u odnosu na ostale, ranije evropske škole je upravo u njenoj jednostavnosti. Francuska škola bajoneta danas opstaje u njenom modifikovanom obliku samo kao japanska veština borbe bajonetom - Đukendo. Naime, nakon Međi reforme, 1868, japansku carsku armiju su obučavali francuski vojni stručnjaci koji su im preneli svoj sistem rada bajoneta. To što ste gledali kao "istorijski bajonet" je verovatno neka nesrećna rekonstrukcija kakvih je gomila danas na zapadu. Većina njih nema nikakvu istorijsku i realnu podlogu, već se alijenirani zapadnjaci igraju istorijskih sistema na osnovu gledanja slika iz starih knjiga. Moj savet je oprez u istraživanju i konsultovanje izvora i učitelja dotičnih "demonstratora". Druga sugestija, takodje dobronamerna - pogledajte neki snimak Đukendoa (Jukendo). Vredi videti...

 

[ДраганЖ]

Нисам баш сигуран да је приказан рад бајонетом заснован на некој историјској подлози, чак и ако јесте приметно је да демонстратор нема никакву представу како се бајонет користи обзиром да предмет у његовим рукама нема никакву "масу".
У приказаном спарингу можда је вежбао демнстратор са мачем док је момак са бајонетом ту више као залутао обзиром да нема никакву идеју како се користи бајонет...

 

[SVM]

Dragane, moram da primetim da govorite stvari koje uopšte nisu bitne. To verovatno proizilazi iz toga što sa oružjem imate nedovoljno iskustva. Prvi moj odgovor se koristi na "masu" koju spominjete. Da li je masa mokujua (zamene za pušku iz Đukendoa) ista kao original koji ona predstavalja, tj. Sanpachi 6,65 mm? Da li je šinai iz Kendoa (450g - 550g) iste mase kao katana (od 1kg pa naviše) koju predstavlja? Da li je trenažna sablja iz sportskog mačevanja (oko 400 g) ista kao njen original pešadijska ili konjička bojna sablja (od 900g pa na više)? Da li je u Kendou vežbanje šinaijem modifikovalo tehniku? Jeste. Da li je u Đukendou vežbanje mokuđuom modifikovalo tehniku? Jeste. Da li je sportsko mačevanje trenažnom sabljom sasvim promenilo tehniku, tj. percepciju mase od strane mačevaoca? Jeste. Da ne idem dalje (rukavice i ring u boksu u odnosu na realnu tj slučajnu konfrontaciju, odsustvo udarca šakom u glavu u Kjokušnkaiju u odnosu na slučajnu konfrontaciju pogotovo u pogledu rastojanja, pravila u olimpijskom rvanju u odnosu na realnu konfrontaciju na sasvim bliskom rastojanju, itd.). Da li modifikacija nužno predstavlja opadanje kvaliteta? Da li mislite da je Vasiljev po dolasku u Kanadu radio isto što rade njegovi učenici sada? Zašto tokom socijalizma niko ni u SFRJ, ni u ostalim državama istočnog bloka nije čuo za Ruski Sistem nego isključivo za Sambo? Da li je današnji Ruski Sistem, kao ruski cover japanskog kulturološkog imperijalizma kulturkampfom (putem borilačkih umetnosti i samurajskih filmova) ustvari falsifikat? Da li je linija Vasiljeva u okviru Sistema mnoge odgovore našla upravo u kineskim unutrašnjim sistemima u obradi svog proizvoda za plasman na zapadno tržište onoga što je učio kao mlad čovek u Sovjetskom Savezu? Na koncu - da li sva ova "neautentičnost" Sistema čini Sistem manje vrednim? Ne.. Naravno da ne... Da sam ja Vi, tj. neko ko voli da koristi linearni um i binarni način posmatranja pojava, samim tim koga pleni i motiviše kritika, sam bih sebi zamerio nešto drugo. Tj. uputio bih argument koji sugeriše kritičara od mnogo većeg iskustva (nećete zameriti, siguran sam...): Kakve veze ima uopšte ideja sparinga kakvu vidimo na snimku sa idejom korišćenja bajoneta kao oružja za borbu u metežu? Sparing 1 na 1 i bajonet su u obrnutoj srazmeri. A pogotovu sučeljavanje sablje i bajoneta kao sasvim nerealne opcije. Realnost situacije nije toliko bitna u borenju, složićete se. Bitno je kovanje uma i tela kroz proces odredjene samodiscipline. Zašto ovo govorim? Apsolutno i sasvim doslovno preslikanu situaciju realne konfrontacije Vi u bilo kom kontekstu treninga ne možete naći. Možete joj se samo više ili manje približiti. Možda 1% borilačkih sistema u univerzumu borilačkih veština i metodika jeste blizu realnom konfliktu i pri tome mislim na vojne didaktike namenjene borbi prsa o prsa. No, nismo deca pa da tražimo da budemo Brus Li. Ako želite realnost, njeno uvežbavanje je na sasvim drugoj strani - na ratištu. U Legion etrangere npr, ako nam nedostaje "tekući" rat u našoj bližoj okolini. Sve ostalo uplitanje realiteta je simptom deficita vere u sebe i zrelosti. Nepotrebno... Nebitno... Infantilno... Stvari teku... promena... Bitno je da li vremenom postajete bolja osoba vežbajući odredjeni sistem... Koja je manje u obrascu konflikta sa sobom, sa drugima, sa stvarima... Satsujin ken - katsujin ken...

 

[ДраганЖ]

За неког ко промовише унутрашње стилове изненађујуће слабо сте разумели појам "дати масу" предмету у току неког рада... Изгледа да је констатација са почетка дискусије ипак ближа истини, тренирати борбену технику без поштовања физике која важи у току датих активности јесте вежбање фолклора ради...
Што се тиче Системе и ту показујете (објективно очекивано) непознавање материје што ми делује више као покушај да скренете пажњу са суштине коментара који сам поставио.... Али признајем кад сам прочитао да је моје коментарисање спаринга између вежбача са мачем и бајонетом плод недовољног искуства да оружјем...искрено сам се посрамио...
Пријатељу, јеси ли ти уопште одслужио војни рок да оружјем кад си дајеш за право да другима причаш о кориштењу бајонета ?
Како било свака Вама част кад на коментаре о техничкој страни неког рада покушавате да саговорника понизите, без обзира што ништа о тој особи нити о ономе шта та особа ради не знате....
Другим речима, колико си се просуо по питању Системе једнако си се просуо и по другим питањима везаним за мене..

 

[SVM]

Vi očigledno pojmu "folklor" dajete pozitivnu konotaciju. Slažem se sa Vama. Folklor (u vašem razumevanju tog pojma) je sasvim dobra, tj. korisna stvar. Kao što rekoh u prethodnom postu, folklor (u Vašem razumevanju tog pojma) je ogromna većina današnjih borilačkih sistema. Od kineskog boksa do Ruskog Sistema... Oko Vašeg pitanja u vezi sa služenjem vojnog roka - da. Moje pitanje Vama - kako Vi stojite sa ratištem? Jedinim ne-folklorom (u Vašem razumevanju tog pojma). I Vi i ja smo tokom služenja vojnog roka imali prilike da se susretnemo sa savremenim načinom korišćenja noža na cevi. Nakon 1945, na Zapadu (to kreće od SAD) se bajonet sasvim udaljava od mačevanja i približava se boksu, pre svega po pitanju stava i kretanja. Vi i ja smo u vojsci radili sasvim treću liniju bajoneta koja je zasnovana na sovjetskim osnovama tehnike noža na cevi oružja. To više nema nikakve veze sa starim bajonetom od pre Velikog rata kada je bajonet bio deo mačevanja. Nadam se da sam Vam bio od pomoći u vezi sa informacijama koje ste stekli.

 

[ДраганЖ]

И даље гурате причу о некаквом мачевању бајонетом што је у потпуној супротности са основном наменом бајонета а то је борба на блиској дистанци у току јуриша, рад бајонетом може да се подведе по наставак рада са копљем не као верзија мача... узмите бајонет у руку па проверите његове могућности... Слажем се да је војник са бјонетом морао да буде спреман да се бори и напада неког са мачем (у дато време официри су још увек носили мачеве као статусни симбол али и као потенцијлно одбрамбено оружје) али то не значи да је војник мачевао са бајонетом већ га је само морао знати користити против мача...

Што се тиче термина „фолклор“ у вез са борилачким вештинама ту подразумевам сваки рад инструктора (генерално у свим вештинама) који има за циљ одржавање традиције (кроз сплетове устаљених вежби) али без намере да се створи борац од вежбача и ту нема везе са незивом вештине већ са тим како је неки иснтруктор усмерио свој рад на обуци вежбача.... Ту не видим ништа позитивно или негативно, докле год такав инструктор не почне да свој рад про форме продаје као „борбени“ а да при том и даље ради на простом копирању вежби без икаквог разумевања истих...

По питању ове теме фолклор јесте кад се нешто ради само по називу а не по сврси, тј ви означавате снимак као рад са бајонетом али потом ми указујете да се са оним штапоме ипак не може радити као са бајонетом те је отуд онолико празних лепршавих покрета. А ја вам кажем, да није у питању маса (тежина) неког предмета већ како се вежбач опходи према том предмету и да ли му он сам даје смисао као „оружју“ или је пак прихватио чињеницу да у руци има само макету...

Надам се да сам Вам био од помоћи да разумете оно што сам очекивао да разумете као неко ко се бави унутрашњим стиловима али и мачевањем.

 

[SVM]

Bajonet se do 1918, zvao na drugim jezicima l'escrime a la baionette il bayonet fencing i bio je jedna od tadašnjih šest disciplina mačevanja. Vidim da Vam se to ne dopada, ali, na žalost, oko toga Vam ne mogu pomoći. Reč je o istorijskim činjenicama. Inicijalno, bajonet jeste služio za borbu u metežu, ali se tokom svoje evolucije razvio i u nešto što nije njegova inicijalna namena (sparing, forme i sl...). A to je kao oblik samodiscipline u funkciji dostizanja kvalitetnijeg unutrašnjeg stanja, sasvim dovoljno. Maketa ili ne, to je krajnje nebitno. Zašto? Jer je, kao što napisah iznad, jedino ratište (uz još poneku situaciju kakvu možemo susresti u civilstvu) realna situacija borenja. Sve ostalo su makete... Ali pravo pitanje je zašto se bavimo maketarstvom? Radi efikasnosti u realnoj borbi ili radi efikasnosti u realnom životu? Ako tražimo efikasnost u realnoj borbi, sala nije odgovor. Ako tražimo efikasnost u realnom životu sala, tj. maketarstvo jeste odličan odgovor.