Jednog lepog letnjeg jutra na poljani pored dvorca u Notingemu okupilo se puno razdraganih i veselih Engleza koji su sakupili da zdušno bodre vitezove u svom junačkom pokušaju da osvoje srce prelepe dvorske dame i budu najbolji na turniru koji je organizovao kralj Ričard Lavlje Srce povodom njegovog sllavnog povratka u rodnu grudu. Svi najveći junaci slavnih krstaških pohoda behu tu i jedva su čekali da u prijateljskoj atmosferi odmere snagu sa drugim poštenim, smernim i bogobojažljivim vitezovima ... ITD ITD ITD
Ovako bi mogla da počne svaka idilična priča iz prošlosti Engleza koje sam uzeo u razmatranje i analizu zato što su oni najviše i srali po tom pitanju.Zašto kažem srali, pa zato što je to istina koliko i svaka Ezopova basna.
Evo kako bi to moglo realnije da zvuči.
Tog jutra svi vitezovi su bili pozvani na viteški turnir koji je organizovao kralj Ričard. Svi od reda su bili namrgođeni i neraspoloženi. Prošlo je svega par nedelja od povratka iz krvavog krstaškog pohoda u kome su jedva sačuvali žive glave, a sada ih Ričard tera da na pravdi Boga na nekom usranom turniru izgube ono što su u krstaškom pohodu sačuvali. I to zašto. Zato što mu se tamo neka dvorska dama, koja je kako se šuška bila i njegova švalerka, požalila kako ne može da se uda. "Pametni" Ričard sad organizuje turnir pa da tu damu uvali pobedniku kao trofej. Kako se početak turnira približavao tako su se i pridošli seljaci pod uticajem ruma sve više radovali jer će gledati te naduvene vitezove kako se mlate. Kada već oni nisu smeli da ih biju bar će gledati kako se mlate međusobno.
Tačno u podne turnir je počeo i kroz sat vremena bilans je bio dva izgubljena, oka, tri povređene ruke i jedno samoubistvo strelom u leđa nekog seljaka koji je navijao protiv nekog tamo sera.
Na kraju iako to nije želeo pobedio je neki vitez koji se borio samo iz razloga da ne dobije batine. Sa svojom lejdi je odjahao u suton dok mu je sve više padao mrak na oči.