Чује се и понеки глас од разума. Верујем да историју пишу победници, а то свакако нису научници. Е, сада би неко да којекуде истражује! Што да не? Или је истраживање аманетом преписано САНУ?!
Методологија је пак и тек алатка научног рада и често, заправо, приведе к циљу или открићу које је имплицирано поставкама. У чему је фрсцокла? Неко нагази ашов и одрине прастари запис. Онда тек долази уважена госп. Методологија са рукавицама од свиле... Велики истраживачки генији ретко су ову даму пустали са узда. Штавише, амерички континент открише истражујући пут комерцијалности, док некако у исто време алхемија и астрологија утиру пут "просперитетном" добу. Чињеница је да је Јесењин велики песник. Ако нема креативности и инспирације, да ли је могућа спознаја и да ли је могуће стваралаштво? Велики истраживачи не ходају пространим авенијама. Шта ће туде?
Ја сам лаик sui generis, и до прве бачене бомбе нисам могао да поверујем у то како ће се читав НАТО сручити на Србију и житеље Србије. Историја ме никада није занимала јер сам однекуд и одувек знао да је служавка монструма, именом, идеологија. Сада, ако је историја на трен наука, она би морала одговорити на питање баченог експлозива. Баш ме брига за теоретичаре завере и није ме брига за заверу саму, уколико постоји. Али ме је брига - да не будемо толико наивни, са свем САНУ. Креација Олге Луковић Пјанић је одавно извикана, извикана и пре но што се задесила, и изгледа да је извикана одвајкада, тако да ћу се приволети напокон и сам да је прочитам, са нескромном озбиљношћу. (Неко је викао "вук", додуше неметодолошки.)
Методологија је пак и тек алатка научног рада и често, заправо, приведе к циљу или открићу које је имплицирано поставкама. У чему је фрсцокла? Неко нагази ашов и одрине прастари запис. Онда тек долази уважена госп. Методологија са рукавицама од свиле... Велики истраживачки генији ретко су ову даму пустали са узда. Штавише, амерички континент открише истражујући пут комерцијалности, док некако у исто време алхемија и астрологија утиру пут "просперитетном" добу. Чињеница је да је Јесењин велики песник. Ако нема креативности и инспирације, да ли је могућа спознаја и да ли је могуће стваралаштво? Велики истраживачи не ходају пространим авенијама. Шта ће туде?
Ја сам лаик sui generis, и до прве бачене бомбе нисам могао да поверујем у то како ће се читав НАТО сручити на Србију и житеље Србије. Историја ме никада није занимала јер сам однекуд и одувек знао да је служавка монструма, именом, идеологија. Сада, ако је историја на трен наука, она би морала одговорити на питање баченог експлозива. Баш ме брига за теоретичаре завере и није ме брига за заверу саму, уколико постоји. Али ме је брига - да не будемо толико наивни, са свем САНУ. Креација Олге Луковић Пјанић је одавно извикана, извикана и пре но што се задесила, и изгледа да је извикана одвајкада, тако да ћу се приволети напокон и сам да је прочитам, са нескромном озбиљношћу. (Неко је викао "вук", додуше неметодолошки.)