Народна песма "
Болан ми лежи Кара-Мустафа" има више обрада , чини ми се да су најпознатије Мокрањчева у 6.ој руковети, обрада Живана Милића и верзија групе "Сунцокрет". Гледајући само текст песме, Турчин предаје све своје бољем јунаку од себе , Ајдук Вељку, и чека смрт.. те изгледа као да је песма везана за српске устанике или предају кључева Београда Србима, посебно зато што је претходна песма у 6.ој руковети
Кад Београд Срби узимаше.
.
Болан ми лежи, море, Кара-Мустафа,
Болан ми лежи, море, хоће да умре,
Бре, ђиди, дели, Кара-Мустафа.
„Кој' да ти паше, море, та бритка ђорда?“
Бре, ђиди, дели, Кара-Мустафа.
„Нека гу паше, море, тај Ајдук-Вељко,
Јербо је бољи јунак од мене!“
„Кој' да ти љуби, море, та верна љуба?“
Бре, ђиди, дели, Кара-Мустафа.
„Нека гу љуби, море, тај Ајдук-Вељко,
Јербо је бољи јунак од мене!“
Међутим, Кара Мустафа није из тог доба, но из претходног. Кара Мустафа паша је рођен 1634 или 1635. године , био је
османски војсковођа и
велики везир .У походу на Беч , победио га је пољски краљ
Јан III Собјески , који је сатерао османску војску све до Београда. Децембра 25. 1683. године Кара Мустафа-паша је по налогу
султана Мехмеда IV, у Београду, задављен свиленим гајтаном (обичај који се односио на погубљење високих државних званичника). С обзиром на то да му је најављена смрт, имао је времена..што је исто као унашој народној песми, где умирући и побеђени дарује своју имовину.
А вероватније је да је Кара Мустафа помешан са
Хаџи Мустафом који је био паша Београдског Санџака од
1793. до
1801. Наследио је
Абу Бекира, и остао запамћен по веома добром односу према српској раји, због чега су га и називали „српском мајком“ или „српским оцем“. Кажу да је за време његове владавине живот Срба у
Османском царству био је подношљив. Хаџи Мустафу су убиле
дахије 15. децембра 1801. пошто су се вратиле од
Осман Пазваноглуа, где их је
Селим III протерао.
Дахије убијају Хаџи Мустафа пашу
У Велесу је сачувана ова верзија текста:
