ISTORIJA FILOZOFIJE
----------------------
Istorija filozofije je laka, za dobrog đaka, kao igra šaca-laca, umiljata, kao slatka maca, kade sve svoje ovozemaljsko vreme potrošiš na ove: zavrzlame, intelektualne omame, teoreme, šeme i dileme; sve ih naučiš, shaviš i s` njima se zbratiš i praznu slamu prestaneš da mlatiš …
Istorija filozofije je, k`o pasulj prosta, laka i jednostavna, kada se ovako lepo raspodeli, onda se sve, u mudrost zaljubljivi sejo i bato, to lepo nauči, kao bukvica, zna i to znanje se nesebično i bezuslovno sa drugim deli:
---------------------------
PODELA ISTORIJE FILOZOFIJE:
1. STARI VEK:
Mogli bi ga nazvati grčkog, jer, ako izuzmemo jevrejsku kulturu, Orijent nije bistveno uticao na zapadnjačku kulturu i filozofiju, a i ta jevrejska misaonost materijalistička, ivek je utemeljena na čulu sluha, ono što su govorili proroci, sudije, Mojsije Isus i sl,. samo grčka filozofija je osnova danas, i ako je to sasvim pogrešno, kolokvijalno, valjda što se i mudri ljudi pribojavaju sile, naziva šnjoj "Zapadnjačka kultura"i, naravno, vrhunac misaonosti celoga sveta. Biće da je filozofija, ljubljene mišlju, srcem i dušom mudrost, najveći dar koji su ljudi dobili od Boga. Zanimljivo je napomenuti da je poeziju, onu slatku, vrludavu i uvek dušu blagougodno-milujuću vododerinu tananih emocija, iznedrila čovekova duša, poezija je iznedrila filozofiju, filozofija matematiku, ona filozofiju potvrđuje u prirodi, a i sve druge nauke, dala im ime, granice i smisao, a samo sebe, zato što je božanstvena, nije omeđila ni sa čim, jer njen smisao i jeste u tome kako dušu spojiti sa Bogom i pobožanstveniti sve. Takođe o nekakvoj latinskoj (rimskoj) filozofiji ne možemo govoriti iz razloga što su rimski mislioci bili potpuno pod grčkim uticajem. Oni su kupovali grčke filozofe, kao Ciceron, i nije im bilo potrebno razmišljati o onome čime ih Bog nije obdario ...
2. SREDNJI VEK:
U tom periodu je, na žalost cele ljudske civilizacije, potpuno prevladala hrišćanska misaonost, a ta misaonost je bila protiv filozofa i njihoog učenja. Dovoljno je spomenuti samo staradiju `Ipatije, najmudrije i najlepše dame tog vremena, kako bismo shvatili kako je hrišćanstvo bilo neprijateljski nastrojeno prema mudrim i obrazovanim ljudima, naročito ženama. Lično mislim da je hrišćanstvo natadovalo ljudsku civilizaciju za dva milenijuma... Sve drugo , tako se po školama i fakulčtetima još uvek uče đaci i studenti, a to je ortodoksna laž, potvrđena mnogim pronalascima dragocenih filozofskih dela, što je izvan hrišćanskog kruga, je za to vrme neznačajno. Voleo bih kada bi mi neko, naravno obrazovaniji i mudriji od moje malenkosti, navep šta je to značajno što je svetu nametnula hrišćanska misaonost, jesu li to oni vekovni, brutalni i u krv ogrezli, krstaški ratovi, inkvizicija, spaljuvanje mudrih ljudi, koji su se usudili da svoju mudrost dele sa drugim mudrim ljudima, naročito zlo koje su ičinile prema ženama, remek delu Božijem i ukrasu prirode, zverski su pobili više od 5.000.000 nevinih žena...
Židovska- arapska filozofija nije bila samostalna tvorba, već samo oživljavanje aritotelizma. Židovska religijska mudrost i arapska mistika i nisu filozofija u strogom značenju - to je gimnosofija.
3. NOVI VEK:
Moderna filozofija... Značajno za nju je izrazit prelom s` srednjim vekom i označava ga dva pravca filozofije: empiričnost i kritičnost – dakle sekularizacija mišljenja. Najslabija tačka, to je boljka svih drugih nauka, je da se sve ono što se naziva "moderno", je u temelju dekdentno iz razloga što se neprestano, to je naročito izraženo i bolno posle prelaska sa klasičnog obrazovanja na "moderno", a ono je nedorečeno i vremenom i mudrošću nepotvrđeno kao dobro, traga za nečim novim, a ne uči se ono staro, klasino i mudrošću i vremenom potvrđeno kao dobro. usuđujem se tvrditi da se samo tri velikana mudrosti: Sokrat, Platon i Aristotel, uzgred da napomenem da su taj velikanski trilig božanstvenih filozofa učile žene, bili jedini i pravi filozofi, a sve drugo su slabi i katastrofalno slabi interpretatori tih pravih filozofa. Svi oni koji se bave filozofijom, a pre filozofije nisu diplomirali klasičnu filologiju za mene lično nisu i ne mogu biti, to mi intelekt vređa, sutoriteti i njihove teze su uvek bezveze.
Uvodne napomene:
Izvori za filozofiju starog veka su:
A) dela filozofa i
B) dokazi koje su pronašli savremeni filozofi o filozofima samim.
1. Biografije:
a) Aristoksenos, Aristotelov učenik, je napisao »Bioi filosofon« legendarni način pianja a la »cronikque scandalolesus« - Platona ocrni da je pederast, Pitagora mu je polubog.
b) Atinjanin Aplodor je napisao hroniku do 110. godine pre n. e., koja se naslanja na Eratostena, koji je prvi započeo a takvim načinom pisanja. Ta hronika je najbolji vir za gčku filozofiju: svaki podatak je tačan i dokazima potvrđen,ali svih nije moga da dobije. Godine je određivao na osnovu »akme« - višak, kojeg je postavio u 4o leto. Tako je dobio godine rođenja i smrti – 40 gpdin pre i posle »akme« na pri. Teles godine 585. je izračunao pšomračenje unca, to je njegova akma, dakle rodio se je 624. godine. Po načinu akme odredi takođe starosnu razliku između učitelj i učenika na pr. Ksenofanes – permenides – Zenon.
c) Diogenes Learitios , »Per ton bion dogmaton kai apofthegmaton ton n filosofia avdokoumesanton biblia deka (10 knjiga o životu i izrekamatih koji su uživali u filozofiji.
d) Philostratos, Vita Apolonii Thyanensis 210/201.
2. Doksografska dela (Poledi filozofije): Teofrast, Fysikon dokasai, 15 knjiga: to je prva istorija filozofije. Druga dela se manje značajna.
3. Istorija filozofskih škola: Sotion iz Aleksandrije, Diadoche ton filosofon (oko 170. pre.n.e. osim njega je mnogo i drugih manje zapažeih pisaca.
PODELA GRČKE FILOZOFIJE:
1. po mestu i narodnosti:
A) predatiško doba – do Sokrata,
B) atiško doba – Sokrat, Platon, Aristotel i
C) helenističko-rimska filozofija – preiod do hrišćanstva.
2. Razvojno-filozofski vidik:
a) početno predznanstvo filozofije: jonski i drugi filozofi do Sokrata;
b) prelaz na znanstvenu filozofiju – Sokrat sa sofistima,
c) sistematsko-znanstvena filozofija – Platon i Aristotel i
d) propad grčke filozofije.
3. Vidici koji usmeravaju filozofske pravce, ona crvena linija koja interesuje istoriju filozofije:
A) naročito kosmološki usmetena filozofija, početna, predznanstvena, filozofija: jonski filozofi, eleati, pitagorejci,
B) Antropološki usmerena filozofija, Sokrat i sofisti,
C) Metafizično usmerena filozofija: Platon i Aristotel.
D) Etnično-religiozna filozofija – vreme kada se filozofija samourušava, zamire i počinje se goubiti u mističnim različicama.
Istorija filozofije je kao igra šaca-laca, umiljata kao slatka maca, kade sve svoje ovozemaljsko vreme potrošiš na ove: zavrzlame, intelektualne omame, teoreme, šeme i dileme; sve ih naučiš, shaviš i s` njima se zbratiš i praznu slamu prestaneš da mlatiš …
PODELA FILOZOFIJE PO UČENJU I FILOZOFSKOM USMERENJU:
I. KOSMOLOŠKO USMERENA FILOZOFIJA:
a) starija jonska filozpfija
b) pitagorejska škola
c) eleatksa škola
d) Heraklitov nauk
e) Mlađa jonska filozofija
II. ANTROPOLOŠKI USMERENA FILOZOFIJA:
a) Sofisti,
b) Sokratov nauk
c) Soksratke škole:
1. Antistenes i kiniki,
2. Evklides i megariki
3. Fajdon i elidsko-eritrejska škola
4. Aristip i kurenejci
III. METAFIZIČKI USMERENA FILOZOFIJA:
1. Platon:
a) Platonovi spisi
b) Platonov nauk
c) Platonovo filozofsko značenje.
2. Aristotel:
a) Aristotelovi spisi,
b) Aristotelov nauk i
c) Aristotelov značaj.
IV. ETIČKO-RELIGIOZNO USMERENA FILOZOFIJA:
1. Peripatétiki
2. Akademiki:
a) starija akademija,
b) srednja akademija,
c) nova akademija.
3. Stoici:
a) starija stoa,
b) srednje stoične škole,
c) novija stoa,
d) Nauk stoikov.
4. Epikurejci.
5. Eklektiki
6. prethodnici novoplatonizma:
a) Novopitagorejci,
b) Židovsko-aleksandrijski filozofi.
7. Novoplatonici:
a) Aleksandrijsko-rimska škola,
b) Sirska škola,
c) Atinska škola.
SREDNJI VEK
1. PATRISTIČKA FILOZOFIJA:
a) Aleksandrijsko-hrišćanska filozofija,
b) Cvetajuća doba patristike – Avgustin
c) Kasna patristika.
II. SHOLASTIČKA FILOZOFIJA:
1. Rana sholastika:
a) problem univerzalij
b) odnos teologije i filozofije
c) mistici,
d) sentenciariji
2. Visoka sholastika:
a) prethodnici,
b) zastupnici visoke sholastike:
1. Aleksandar Heleški
2. Bonaventura,
3. Albert veliki,
4. Toma Akvinski
5. Johannes uns Scotus.
3. Kasna sholastika:
a) nominalizam,
b) mistici i
c) Prirodnoslovno usmereni mesleci.
)
NOVI VEK:
A. OSNOVE NOVODOBE FILOZOFIJE
I. RENESANČNA FILOZOFIJA:
a) Italija:
1. novoplatonizam
2. novoaristotelizam
b) Francuska,
c) Nemačka,
d) Tomizam renesansne filozofije i prirodoznanstva.
II. POČETAK MODERNOG PRIRODOZNANSTVA:
1. Leonardo da Vinci,
2. Nikolaj Kopernik,
3. Johannes Kepler,
4. Galileo galilei
5. Pirre Gassend
6. Marin Mersenne
7. Robert Boyle
8. Isak Newton
NOVI VEK:
B. DVA GLAVNA FILOZOFSKA PRAVCA DO KANTA
III. INDUKTIVNO-SENZUALISTIČKA FILOZOFIJA:
1. Francis Bacon verulamski,
2. Thomas hobbes,
3. John Loce,
4. Engleski deisti i slobodnomisleci:
5. George Berkeley
6. David Hume.
IV. MATEMATIČKO-RACIONALISTIČKA FILOZOFIJA:
1. Rene Descartes
2. Nicolas Malebranche
3. Blaise pasca
4. Baruh Spinoza
5. Gottfried Wilhelm Leibniz
6. filozofi rasvetljenstva u Nemačkoj i Francuskoj.
NOVI VEK
C. DVA GLAVNA FILOZOFSKA PRAVCA DO KANTA
----------------------
Istorija filozofije je laka, za dobrog đaka, kao igra šaca-laca, umiljata, kao slatka maca, kade sve svoje ovozemaljsko vreme potrošiš na ove: zavrzlame, intelektualne omame, teoreme, šeme i dileme; sve ih naučiš, shaviš i s` njima se zbratiš i praznu slamu prestaneš da mlatiš …
Istorija filozofije je, k`o pasulj prosta, laka i jednostavna, kada se ovako lepo raspodeli, onda se sve, u mudrost zaljubljivi sejo i bato, to lepo nauči, kao bukvica, zna i to znanje se nesebično i bezuslovno sa drugim deli:
---------------------------
PODELA ISTORIJE FILOZOFIJE:
1. STARI VEK:
Mogli bi ga nazvati grčkog, jer, ako izuzmemo jevrejsku kulturu, Orijent nije bistveno uticao na zapadnjačku kulturu i filozofiju, a i ta jevrejska misaonost materijalistička, ivek je utemeljena na čulu sluha, ono što su govorili proroci, sudije, Mojsije Isus i sl,. samo grčka filozofija je osnova danas, i ako je to sasvim pogrešno, kolokvijalno, valjda što se i mudri ljudi pribojavaju sile, naziva šnjoj "Zapadnjačka kultura"i, naravno, vrhunac misaonosti celoga sveta. Biće da je filozofija, ljubljene mišlju, srcem i dušom mudrost, najveći dar koji su ljudi dobili od Boga. Zanimljivo je napomenuti da je poeziju, onu slatku, vrludavu i uvek dušu blagougodno-milujuću vododerinu tananih emocija, iznedrila čovekova duša, poezija je iznedrila filozofiju, filozofija matematiku, ona filozofiju potvrđuje u prirodi, a i sve druge nauke, dala im ime, granice i smisao, a samo sebe, zato što je božanstvena, nije omeđila ni sa čim, jer njen smisao i jeste u tome kako dušu spojiti sa Bogom i pobožanstveniti sve. Takođe o nekakvoj latinskoj (rimskoj) filozofiji ne možemo govoriti iz razloga što su rimski mislioci bili potpuno pod grčkim uticajem. Oni su kupovali grčke filozofe, kao Ciceron, i nije im bilo potrebno razmišljati o onome čime ih Bog nije obdario ...
2. SREDNJI VEK:
U tom periodu je, na žalost cele ljudske civilizacije, potpuno prevladala hrišćanska misaonost, a ta misaonost je bila protiv filozofa i njihoog učenja. Dovoljno je spomenuti samo staradiju `Ipatije, najmudrije i najlepše dame tog vremena, kako bismo shvatili kako je hrišćanstvo bilo neprijateljski nastrojeno prema mudrim i obrazovanim ljudima, naročito ženama. Lično mislim da je hrišćanstvo natadovalo ljudsku civilizaciju za dva milenijuma... Sve drugo , tako se po školama i fakulčtetima još uvek uče đaci i studenti, a to je ortodoksna laž, potvrđena mnogim pronalascima dragocenih filozofskih dela, što je izvan hrišćanskog kruga, je za to vrme neznačajno. Voleo bih kada bi mi neko, naravno obrazovaniji i mudriji od moje malenkosti, navep šta je to značajno što je svetu nametnula hrišćanska misaonost, jesu li to oni vekovni, brutalni i u krv ogrezli, krstaški ratovi, inkvizicija, spaljuvanje mudrih ljudi, koji su se usudili da svoju mudrost dele sa drugim mudrim ljudima, naročito zlo koje su ičinile prema ženama, remek delu Božijem i ukrasu prirode, zverski su pobili više od 5.000.000 nevinih žena...
Židovska- arapska filozofija nije bila samostalna tvorba, već samo oživljavanje aritotelizma. Židovska religijska mudrost i arapska mistika i nisu filozofija u strogom značenju - to je gimnosofija.
3. NOVI VEK:
Moderna filozofija... Značajno za nju je izrazit prelom s` srednjim vekom i označava ga dva pravca filozofije: empiričnost i kritičnost – dakle sekularizacija mišljenja. Najslabija tačka, to je boljka svih drugih nauka, je da se sve ono što se naziva "moderno", je u temelju dekdentno iz razloga što se neprestano, to je naročito izraženo i bolno posle prelaska sa klasičnog obrazovanja na "moderno", a ono je nedorečeno i vremenom i mudrošću nepotvrđeno kao dobro, traga za nečim novim, a ne uči se ono staro, klasino i mudrošću i vremenom potvrđeno kao dobro. usuđujem se tvrditi da se samo tri velikana mudrosti: Sokrat, Platon i Aristotel, uzgred da napomenem da su taj velikanski trilig božanstvenih filozofa učile žene, bili jedini i pravi filozofi, a sve drugo su slabi i katastrofalno slabi interpretatori tih pravih filozofa. Svi oni koji se bave filozofijom, a pre filozofije nisu diplomirali klasičnu filologiju za mene lično nisu i ne mogu biti, to mi intelekt vređa, sutoriteti i njihove teze su uvek bezveze.
Uvodne napomene:
Izvori za filozofiju starog veka su:
A) dela filozofa i
B) dokazi koje su pronašli savremeni filozofi o filozofima samim.
1. Biografije:
a) Aristoksenos, Aristotelov učenik, je napisao »Bioi filosofon« legendarni način pianja a la »cronikque scandalolesus« - Platona ocrni da je pederast, Pitagora mu je polubog.
b) Atinjanin Aplodor je napisao hroniku do 110. godine pre n. e., koja se naslanja na Eratostena, koji je prvi započeo a takvim načinom pisanja. Ta hronika je najbolji vir za gčku filozofiju: svaki podatak je tačan i dokazima potvrđen,ali svih nije moga da dobije. Godine je određivao na osnovu »akme« - višak, kojeg je postavio u 4o leto. Tako je dobio godine rođenja i smrti – 40 gpdin pre i posle »akme« na pri. Teles godine 585. je izračunao pšomračenje unca, to je njegova akma, dakle rodio se je 624. godine. Po načinu akme odredi takođe starosnu razliku između učitelj i učenika na pr. Ksenofanes – permenides – Zenon.
c) Diogenes Learitios , »Per ton bion dogmaton kai apofthegmaton ton n filosofia avdokoumesanton biblia deka (10 knjiga o životu i izrekamatih koji su uživali u filozofiji.
d) Philostratos, Vita Apolonii Thyanensis 210/201.
2. Doksografska dela (Poledi filozofije): Teofrast, Fysikon dokasai, 15 knjiga: to je prva istorija filozofije. Druga dela se manje značajna.
3. Istorija filozofskih škola: Sotion iz Aleksandrije, Diadoche ton filosofon (oko 170. pre.n.e. osim njega je mnogo i drugih manje zapažeih pisaca.
PODELA GRČKE FILOZOFIJE:
1. po mestu i narodnosti:
A) predatiško doba – do Sokrata,
B) atiško doba – Sokrat, Platon, Aristotel i
C) helenističko-rimska filozofija – preiod do hrišćanstva.
2. Razvojno-filozofski vidik:
a) početno predznanstvo filozofije: jonski i drugi filozofi do Sokrata;
b) prelaz na znanstvenu filozofiju – Sokrat sa sofistima,
c) sistematsko-znanstvena filozofija – Platon i Aristotel i
d) propad grčke filozofije.
3. Vidici koji usmeravaju filozofske pravce, ona crvena linija koja interesuje istoriju filozofije:
A) naročito kosmološki usmetena filozofija, početna, predznanstvena, filozofija: jonski filozofi, eleati, pitagorejci,
B) Antropološki usmerena filozofija, Sokrat i sofisti,
C) Metafizično usmerena filozofija: Platon i Aristotel.
D) Etnično-religiozna filozofija – vreme kada se filozofija samourušava, zamire i počinje se goubiti u mističnim različicama.
Istorija filozofije je kao igra šaca-laca, umiljata kao slatka maca, kade sve svoje ovozemaljsko vreme potrošiš na ove: zavrzlame, intelektualne omame, teoreme, šeme i dileme; sve ih naučiš, shaviš i s` njima se zbratiš i praznu slamu prestaneš da mlatiš …
PODELA FILOZOFIJE PO UČENJU I FILOZOFSKOM USMERENJU:
I. KOSMOLOŠKO USMERENA FILOZOFIJA:
a) starija jonska filozpfija
b) pitagorejska škola
c) eleatksa škola
d) Heraklitov nauk
e) Mlađa jonska filozofija
II. ANTROPOLOŠKI USMERENA FILOZOFIJA:
a) Sofisti,
b) Sokratov nauk
c) Soksratke škole:
1. Antistenes i kiniki,
2. Evklides i megariki
3. Fajdon i elidsko-eritrejska škola
4. Aristip i kurenejci
III. METAFIZIČKI USMERENA FILOZOFIJA:
1. Platon:
a) Platonovi spisi
b) Platonov nauk
c) Platonovo filozofsko značenje.
2. Aristotel:
a) Aristotelovi spisi,
b) Aristotelov nauk i
c) Aristotelov značaj.
IV. ETIČKO-RELIGIOZNO USMERENA FILOZOFIJA:
1. Peripatétiki
2. Akademiki:
a) starija akademija,
b) srednja akademija,
c) nova akademija.
3. Stoici:
a) starija stoa,
b) srednje stoične škole,
c) novija stoa,
d) Nauk stoikov.
4. Epikurejci.
5. Eklektiki
6. prethodnici novoplatonizma:
a) Novopitagorejci,
b) Židovsko-aleksandrijski filozofi.
7. Novoplatonici:
a) Aleksandrijsko-rimska škola,
b) Sirska škola,
c) Atinska škola.
SREDNJI VEK
1. PATRISTIČKA FILOZOFIJA:
a) Aleksandrijsko-hrišćanska filozofija,
b) Cvetajuća doba patristike – Avgustin
c) Kasna patristika.
II. SHOLASTIČKA FILOZOFIJA:
1. Rana sholastika:
a) problem univerzalij
b) odnos teologije i filozofije
c) mistici,
d) sentenciariji
2. Visoka sholastika:
a) prethodnici,
b) zastupnici visoke sholastike:
1. Aleksandar Heleški
2. Bonaventura,
3. Albert veliki,
4. Toma Akvinski
5. Johannes uns Scotus.
3. Kasna sholastika:
a) nominalizam,
b) mistici i
c) Prirodnoslovno usmereni mesleci.
)
NOVI VEK:
A. OSNOVE NOVODOBE FILOZOFIJE
I. RENESANČNA FILOZOFIJA:
a) Italija:
1. novoplatonizam
2. novoaristotelizam
b) Francuska,
c) Nemačka,
d) Tomizam renesansne filozofije i prirodoznanstva.
II. POČETAK MODERNOG PRIRODOZNANSTVA:
1. Leonardo da Vinci,
2. Nikolaj Kopernik,
3. Johannes Kepler,
4. Galileo galilei
5. Pirre Gassend
6. Marin Mersenne
7. Robert Boyle
8. Isak Newton
NOVI VEK:
B. DVA GLAVNA FILOZOFSKA PRAVCA DO KANTA
III. INDUKTIVNO-SENZUALISTIČKA FILOZOFIJA:
1. Francis Bacon verulamski,
2. Thomas hobbes,
3. John Loce,
4. Engleski deisti i slobodnomisleci:
5. George Berkeley
6. David Hume.
IV. MATEMATIČKO-RACIONALISTIČKA FILOZOFIJA:
1. Rene Descartes
2. Nicolas Malebranche
3. Blaise pasca
4. Baruh Spinoza
5. Gottfried Wilhelm Leibniz
6. filozofi rasvetljenstva u Nemačkoj i Francuskoj.
NOVI VEK
C. DVA GLAVNA FILOZOFSKA PRAVCA DO KANTA
