У једној земљи ,једном давно постојао је Приповедач.Бар пприче тако кажу,са усана његових текао је мед ,мед за душу.Свака његова реч дотицала је срце онога ко га чује,а чули су га ретки.
Јер да би се реч Приповедача чула морало се имати искрено срце.А имаше га ретки.Највише су га чула деца.Занимљиво је да ти мали сурови створови, имају чиста срца,.Невероватно толико сурови а толико чисти,Деца нису имала прикривених мисли она су слушала,слушала отворених уста и затворених очију
Падаше киша јуче и дуваше ветар и грмило је.Погледах у ћерку како жмури широм отворених уста,уједном тренутку учинило ми се да сам и ја чуо глас који је тихим гласом дозивао кишу............
Јер да би се реч Приповедача чула морало се имати искрено срце.А имаше га ретки.Највише су га чула деца.Занимљиво је да ти мали сурови створови, имају чиста срца,.Невероватно толико сурови а толико чисти,Деца нису имала прикривених мисли она су слушала,слушала отворених уста и затворених очију
Падаше киша јуче и дуваше ветар и грмило је.Погледах у ћерку како жмури широм отворених уста,уједном тренутку учинило ми се да сам и ја чуо глас који је тихим гласом дозивао кишу............