Pa, ne može se pobijati ono što je ovde rečeno ali ne bi bilo zgoreg to pogledati i malo drugačije:
Čovek (Duša) dodje u ovaj svet učiti ljubav, nesebičnost, požrtvovanost... Na tom putu učenja počne prvo od sebe, pa od najbliže osobe, bračnog partnera, i onda iz života u život širi tu ljubav. U početnom stadijumu naših ranijih života za nas ljubav prema drugoj osobi uglavnom znači "seks". Sa razvitkom ili ekspanzijom svesti to prerasta u ljubav prema onom božanstvenom u toj osobi (Duši). Ta naša ljubav ekspandira prema svim rasama, klasama i živim bićima dok ne dosegne najzad do našeg Kreatora. Ljubav je ta(ili svest) koja nas čini različitim i koja čini da drugačije doživljavamo svet.... Tek onda kada naučimo voleti Boga po prvi put istinski i u najvišem smislu počnemo voleti sebe. Niko se ne može zaustaviti u traženju sreće i ljubavi sve dok ne spozna i ne realizuje Božanstvenu ljubav koja mu dolazi kroz vlastito srce. Humana ljubav (koju si nazvao zemaljskom) ima svoj domet i ona je samo stepenik, ali veoma važan i neophodan stepenik, na putu ka Bogu.
Istinska ljubav se mora realizovati u sebi da bi se ostvario naš najviši životni cilj i to je ono što um čovek nikada ne može shvatiti budući da Božanstvena ljubav dolazi iz sfera ili dimenzija gde um nema ni pristup ni domet ali mi kao duhovna bića, Duše, imamo i mi imamo kapacitet za realizaciju te ljubavi jer to i jeste naš životni cilj.
Svako od nas kao Duša otvara se prema Reči Boga a to je Sveti Duh ili Živa Voda ili Melodija Sfera koja protiče kroz nas i pročišćuje nas i koristi kao izvornu tačku, kao što voda koristi izvor, da napaja sve duhovno žedne u ovom svetu.... Upravo stih u Bibliji koji kaže; "Ko sluša Reč Boga više nikada ne umire," govori o ovj istini jer slušati Reč Boga (što je Sveti Duh) znači otvoriti se prema Njegovim dvojnim aspektima Svetlosti i Zvuku koji su nosioci najviše ljubavi, mudrosti, znanja i duhovne slobode.
Nema sustezanja,straha i sl.
